ODUVEK sam birao da jašem one konje koji teško pobeđuju. Bio mi je izazov da pokušam prvi da dođem do cilja, iako za trkača misle da nema šanse. Sa najgorim konjem uspeo sam da osvojim jednu od pet najvećih trka u Italiji - "Pehar predsednika". Sa najtvrdoglavijim sam prvi put u karijeri i pobedio.

Ovako, za "Novosti", priča Đorđe Perović (37), najbolji džokej u Srbiji svih vremena. Pre nekoliko dana pobedio je u Rimu, pre dve godine bio je šampion u Seulu, imao je najviše pobeda od svih jahača, te je postao i šampion Južne Koreje. Čak deset puta bio je najbolji i u našoj zemlji. Uprkos mnogobrojnim trofejima, ovaj Kragujevčanin skromno govori o uspehu i tvrdi da recept ne postoji.

- Biti džokej je stvar osećaja i strpljenja - kaže iskusni Perović. - Treba umeti voditi konja od starta do cilja tako da on nema promena u disanju. Trener najbolje zna koje su mane i vrline, tako da značajna uputstva pred trku dobijam upravo od njega. Bolji džokeji imaju priliku da biraju za koga će jahati i do sada sam donosio dobre odluke.

Pročitajte još: Čeka se novi vitez

Kako sam kaže, "malog i živahnog" Đorđa primetio je nekadašnji direktor Hipodroma u Kragujevcu, koji ga je pozvao da jaše ponija. U zavisnosti od toga kako se jahač pokaže u toj kategoriji, iskusni treneri biraju džokeje. Njemu se prilika ukazala 1994, kada je imao samo 12 godina.

- U to vreme bile su popularne trke ponija. Izazov mi je bio da odaberem kobilu Rikverc. Dali smo joj to ime jer nikako nije htela da ide napred kada je neko uzjaše. Stalno se vraćala unazad. Uzeo sam prutić i samo sam je malo njime pipkao između ušiju. Rikverc je bila tvrdoglava, ali uspela je da pobedi. Sa njom je počela moja karijera - priseća se naš sagovornik.

Gde god da je otišao, postigao je značajan uspeh. Najviše puta pobedio je sa Dol Kongom, koji je ove godine u Dubaiju trčao najveću trku na svetu. Šampiona u Koreji nemoguće je skinuti sa trona, ali srpski džokej je u tome uspeo. U deset država do sada podigao je pehar, a cilj mu je da jaše sa najboljima u Engleskoj. Ipak, neostvarena želja mu je nadmetanje u Japanu, jer uprkos svim trofejima, nije superzvezda. Barem ne po rigoroznim kriterijumima Zemlje izlazećeg sunca.

- Pobedom u Italiji na trci "Pehar predsednika" postao sam peti najbolji džokej u ovoj zemlji, a Japan dovodi na takmičenja prva tri. Još jedan uslov koji treba ispuniti jeste prvo mesto u jednoj od pet najvećih trka u Italiji i u tome sam uspeo - priča Perović.

Perović će učestvovati na ovogodišnjim trkama na beogradskom Hipodromu. Iz Italije se posle šest meseci takmičenja vratio krajem marta, jer se osećao kao u zatvoru.

- Tamo je posao, a ovde ljubav prema konjičkom sportu. Kada bih ovde mogao da zaradim barem trećinu, nikada ne bih otišao u Italiju. Danas od nagrada u Srbiji džokeji mogu da kupe malo bolje rolere, a devedesetih godina, pričali su mi treneri, kupovali su nove automobile.


Prema sudu najboljeg u Srbiji, vrlo malo je potrebno da se beogradski konjički kutak poboljša i iskoriste svi potencijali. Država bi morala da se uključi, da se obnovi kultura klađenja i dovedu dobri igrači, zaključuje naš sagovornik.

NAJLEPŠE JE U JAPANU

GOTOVO 200.000 gledalaca posmatra konjičke trke u Japanu. Da bi zauzeli što bolje mesto, ljudi kampuju ispred hipodroma.

- U Japanu je konj bog. Najgori džokej popularan je kao kod nas neko sa estrade. Tamo nije dovoljno da si milioner da bi bio vlasnik konja. Takođe, nemoguće je da poseduješ konja ako imaš problem sa zakonom - priča Đorđe Perović

OLOVO U SEDLU

ĐORĐE ima oko 52 kilograma, što je najbolja kilaža za džokeja. Konji najčešće mogu da ponesu težinu do 56 kilograma, a kada jahač ima manje, u sedlo se dodaje olovo. Merenja su obavezna pre i posle trke.

- Vremenski uslovi utiču na promenu težine. Na primer, ako je kišan dan, džokej će dobiti 500 grama više, a ako je sunčano, pola kilograma manje. Srećom, nemam problem sa održavanjem kilaže. Jedini porok su mi cigarete - priznaje džokej.