NEKADA najlepša vila u Zrenjaninu, a možda i u celom Banatu, zaštićeni spomenik kulture od 544 kvadrata - čuvena Pinova vila - samo što se ne sruši. Ova kuća duhova uzalud čeka da Upravni sud odluči da li će je vratiti starim vlasnicima, među kojima je i Tibor Varadi, poznati profesor međunarodnog prava i bivši zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Legat njegove porodice čuva zrenjaninski Narodni muzej, ali kuću im država ne vraća.

Rešenje o povraćaju prvog sprata vile i dvorišnog objekta Agencija za restituciju donela je još 2016. godine, ali su se obe strane žalile. Zrenjaninsko pravobranilaštvo zato što se Pinovim naslednicima bilo šta vraća, a naslednici zato što im se vraća samo sprat, ali ne i prizemlje. Dok Upravni sud ne donese odluku, ni jedna ni druga strana, po zakonu, na vili ne mogu da rade ništa. A ona se iz dana u dan sve više obrušava.

Za renoviranje je spremna porodica Varadi, koja je po majčinoj strani naslednik Pinove imovine. Oni traže da im se u naturi vrati i prizemlje, a ne samo sprat. Agencija za restituciju pak smatra da uslova za vraćanje hola i donjih prostorija nema, jer je poslednji vlasnik pre oduzimanja, 1958. godine, Agnica Pin (Varadijeva baka po majci) umesto prizemlja u vili dobila u zamenu trosoban stan. Tako, formalno, prizemlje nije nacionalizovano, već samo prvi sprat i pomoćna zgrada, u kojoj su se nekad nalazile štale i šupe, a kasnije laboratorija, magacin i garaža.

- Država je ponudila da nam vrati sprat, ali taj sprat je izgubio smisao, jer ne postoji čak ni stepenište koje do njega vodi - kaže, za "Novosti", prof. dr Tibor Varadi.

PROČITAJTE I:MEMORIJALNI CENTAR "NA DOBOŠU": "Boško" zaštićen samo na papirima

- Kuću su nam uzeli najpre Nemci, a posle rata nova vlast. Neko vreme je korišćena za gradske potrebe, ali odavno već propada, i to će se nastaviti ukoliko država ne reši ovaj problem. U Zrenjaninu ima i dobrih vesti, ponovo se otvara pivara. Nadam se da će u tom duhu biti rešena i sudbina vile moga dede.

Danas je zapuštena i samo što se ne sruši


Prema rečima arhitekte Dragane Šijak, iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, poražavajuće je stanje nekadašnje vile, jer unutra odavno nema ni vrednog kamina od žolnai keramike, ni raskošnog drvenog stepeništa koje je vodilo iz hola na sprat. Nema ni parketa - beskućnici su ga iskoristili za potpalu pre više godina.

Prozori su razvaljeni, u dvorištu puno đubreta, plafoni ruinirani, pod je propao, fasada uništena... Kroz ostatke ramova vidi se unutrašnjost puna korova, smetlišta, murala i grafita, koje su iza sebe ostavili zrenjaninski umetnici. Oni su pokušavali da skrenu pažnju na propadanje čuvenog zdanja, za koje je projekat radio mađarski arhitekta Laslo Đulaš. Isti onaj koji je učestvovao u izgradnji atraktivnog Ribarskog bedema i Matijine crkve u Budimpešti. I Pinova vila, gledana s ćoška kao da podseća baš na kule Ribarskog bedema.

Kako objašnjavaju u zrenjaninskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, vila je sagrađena 1894. godine, u vreme najživlje graditeljske aktivnosti u Velikom Bečkereku. Podigao ju je Leon Štegervald. Paja Pin, geometar po struci, postao je njen šesti vlasnik, 1928. Mada su Pinovi iz vile iseljeni još 1943, kada su je oteli nemački okupatori i tu otvorili Upravu carina, građevina je do danas ostala upamćena kao njihovo vlasništvo.

Katanac na "kuću duhova"


Ovo je, inače, prva kuća u Zrenjaninu koja je imala centralno grejanje. Dosta solidno se držala do devedesetih, kada je tu bila smeštena bolnica za plućne bolesti. Od kad se ona iselila, zgrada u kontinuitetu propada. Zavod za zaštitu spomenika kulture izradio je projekat konzervacije još 2005, ali 14 godina nije urađeno ništa. Po rečima Šijakove, u početku nije bilo novca, a posle toga je podnet zahtev za restituciju i zakon je Zavodu "vezao ruke".

- Dok se ne reše imovinski odnosi, ne možemo da uradimo bukvalno ništa.Sadašnje stanje ruiniranosti prevazilazi konzervatorske radove. Sada su potrebni ozbiljni građevinski radovi i novi građevinski projekat, i mora da se uradi statička analiza - zaključuje Dragana Šijak.

UMETNIČKI PROJEKAT

GRUPA ljudi okupljena oko Umetničke asocijacije 2004. godine pokušala je da skrene pažnju javnosti na propadanje zaštićenog spomenika kulture. Osnovali su Muzej destrukcije, sa sedištem u Pinovoj vili. Godinama su je obilazili, oslikavali njen enterijer i beležili svaki korak njenog uništenja da bi, na kraju, i sami izgleda digli ruke.