POSLE gotovo tri decenije tokom kojih je bila suočena s nedaćama i gubitkom svojih članova, nada u bolje dane se napokon uselila u izbeglički dom porodice Košević. Teška sudbina baka Kose (85) i njenih sinova Zlatka (35) i Slobodana (47), izbeglih iz Benkovca u Hrvatskoj u okolinu Zubinog Potoka, ispisana na stranicama našeg lista, dotakla je humane ljude u dijaspori. Zahvaljujući humanitarnoj akciji koju je pokrenula Radmila Savić iz Beča, Koševići su dobili nov nameštaj, a uskoro će biti zamenjen i krov na njihovoj izbegličkoj baraci koji prokišnjava.

PROČITAJTE JOŠ - Ispovest Kose Košević: Kfor je ubio mog sina samo zato što je Srbin, pucali mu u glavu i pregazili ga tenkom!

- Želeli smo da baka Kosi i njenim sinovima pomognemo da od sada žive bar u pristojnijim uslovima. Zato sam sa svojim timom organizovala donatorsku akciju u okviru koje su prikupljena sredstva za kupovinu stvari koje su im neophodne - kaže, za "Novosti", Radmila Savić, koja je humanitarnu akciju namenila i za još dve kosmetske porodice. Od sredstava koja su prokupljena tokom akcije "Humanost na delu", baka Kosa i njeni sinovi dobili su nove krevete, plakare, komode, posteljinu i osnovne životne namirnice.

PROČITAJTE JOŠ - POTRESNA SUDBINA: Niko da svrati i upita jesmo li živi

- Hvala Radi i svim ljudima koji su mislili na nas. Jer iako nam je izbeglištvo mnogo toga oduzelo, sada se, zahvaljujući humanim ljudima, osećamo dostojnim života - uz plač je govorila baka Kosa kada im je pomoć, obezbeđenju zahvaljujući sredstvima prikupljenim u Beču, dopremila Ljiljana Perović, humanitarac iz Zubinog Potoka. Iako će sada lakše i udobnije spavati, baka Kosa kaže da ni na tren ne zaborvalja članove porodice koje je izgubila. Prvo su joj vojnici Kfora juna 1999. godine ubili sina Duška (42), a potom je od tuge za bratom umrla i njena ćerka Milka (45). Ni bakin suprug Jovan nije izdržao, od tuge je preminuo pre četiri godine.

POMOĆ - KADA sam i sama izbegla iz svog grada Zagreba, shvatila sam koliko se u trenu život može drastično promeniti. Zato me je dotakla sudbina Koševića, koji su, pritom, preživeli pravi pakao - javila nam je Radmila Savić iz Beča, koja je sa svojim saradnicima organizovala humanitarnu akciju u kojoj je prikupljeno oko 2.500 evra za pomoć trima porodicama.

- Najteže mi je zbog sinova, koji su bez posla i bilo kakve radosti. Stariji Slobodan psihički je oboleo, a Zlatko povremeno radi za nadnicu kako bismo preživeli - priča, kroz suze, baka, zahvalna svima koji su joj pomogli, a najviše Ljiljani Perović, koja je predočila njihovu tešku sudbinu.

Nije lako ni Džavrićima iz Brestovika kod Peći. U povratničkoj kući koju im je sagradilo kosovsko Ministarstvo za povratak, Draško (44), sa suprugom Dijanom (34) iz Albanije, neguje osmogodišnjeg Jovana i petogodišnjeg Aleksandra, obolelog dečaka za čije lečenje nemaju dovoljno novca, čak ne znaju ni pravu dijagnozu njegove bolesti.

- Supruga mi je na dijalizi već šest godina jer su joj otkazala oba bubrega. Srećom, u bolnici u Peći imaju razumevanja i odvoze je na terapije. Međutim, koliko brinem zbog njene bolesti, toliko sam zabrinut i zbog mlađeg Aleksandra, koji je ometen u razvoju - priča Draško, zahvalan na novčanoj pomoći koju su dobili iz Beča, a o čijim je nedaćama reportažu snimio Radio Goraždevac.

Baka Kosa zahvalna svima koji su učestvocali u humanitarnoj akciji

I samohrana majka Margarita Tomašević (45), takođe iz Albanije, udata u Suvom Grlu u opštini Srbica, kojoj je suprug preminuo pre tri godine, brine o sedmogodišnjem Jovanu i godinu dana starijoj Jeleni. U kući sa deverom Ivanom, koji je staratelj deci, živela je bez osnovnog pokućstva, koje im je sada kupljeno zahvaljujući pomoći humanih ljudi iz Beča.

- Sada imamo novi sto i stolice, kuhinju, plakare, radni sto - radosno je nabrajao dobijeni nameštaj mali Jovan, veseli dečak koji odrasta sa bolesnom majkom i sestricom, bez očeve zaštite.

LINTA POMOGAO ZA DOKUMENTA

ZAHVALjUJUĆI angažovanju Miodraga Linte, predstavnika Srba iz Hrvatske, baka Kosa Koševići i njeni sinovi su konačno dobili srpska dokumenta.

- Od izbeglištva 1991. godine do sada, što zbog nedaća koje su nas snalazile, što zbog novca i ostale papirologije, nismo mogli da nabavimo srpska dokumenta - govore Koševići, koji su istovremeno dobili i novo pokućstvo. Iako žive u tuđoj vikendici, nadaju se da će s vremenom i njihov status biti rešen i da će dobiti svoj dom.