Prof. Pavle Stanković: Tajna novih Tarabićevih proročanstava u Južnoj Americi

Vukica Strugar

nedelja, 03. 02. 2019. u 16:02

Проф. Павле Станковић: Тајна нових Тарабићевих пророчанстава у Јужној Америци

Prof. Pavle Stanković / Foto Aleksa Stanković

Profesor Pavle Stanković, čuveni hirurg iz Nemačke, za "Novosti", o više nego neobičnoj istoriji svoje porodice

DA nije bilo prote Zaharija Zaharića, danas ne bismo ni znali za "prozorljivog" Mitra Tarabića i kremansko proročanstvo, u kojem su najavljeni mnogi važni istorijski događaji i naučna dostignuća. Onim čuvenim "Ubiše knjaza!" na užičkoj pijaci, u trenutku smrti Mihaila Obrenovića, vidoviti Tarabić obznanio je svetu svoje skrivene moći i skrenuo pažnju na mnoge svoje vizije koje će se obistiniti vek, pa i dva kasnije.

- Moj čukundeda Zaharije Zaharić poživeo je više od 80 godina, sahranjen je u Kremnima, u martu 1918. godine - pripoveda u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti" prof. dr Pavle Stanković, penzionisani hirurg Univerzitetske bolnice u nemačkom Getingenu. - Zaharije je bio kršteni kum Tarabića, a Mitar je i njemu prorekao neke stvari: da neće dočekati kraj Prvog svetskog rata, kao i da će mu se svi potomci u Srbiji "ugasiti". Tako je i bilo. Poslednji Zaharić, Mijo, umro je pre desetak godina u Užicu. Neoženjen, bez dece. Ali, po mom saznanju, ima ih još u Australiji i Južnoj Americi.

Njegov predak rođen je 1834. godine i, kao sveštenik, bio je jedan od retkih pismenih u kraju. U početku ni sam nije verovao, pa je kuma pitao kako "vidi" svoja predskazanja, na šta bi mu ovaj uvek odgovarao istim rečima: "Tako mi je kazato." Pošto se i sam uverio da se mnogo šta obistinjuje, počeo je da zapisuje.

- ZAHARIJEVA ćerka Ružica, moja prababa, imala je iz prvog braka sina Ljubišu, čiju smrt je Mitar (1912. na Kumanovu) takođe predvideo. U drugom braku dobila je Jovu i Peruniku, a Jova je dedine beleške sačuvao i deo poverio sinu Milu, koji je završio u zarobljeništvu. Kasnije se oženio Engleskinjom i otišao u Australiju, gde ih je štampao na engleskom jeziku. Doduše, uprkos očevoj želji da ostanu u krugu porodice i da se ne objavljuju.

Ipak, nije Mile prvi "otkrio svetu" kremansko proročanstvo. Učinio je to njegov brat od tetke Dejan Malenković, koji je sa kolegom iz "Duge" Dragoljubom Golubovićem objavio početkom osamdesetih u Beogradu knjigu "Kremansko proročanstvio" i napravio veliki "bum" u ondašnjoj Jugoslaviji.

PROČITAJTE I:Sahranjen Jovan Tarabić, ostavio rukopis o precima

- Istine radi, o Tarabićima (Mitru i njegovom stricu Milošu) prvi put je nešto napisano u delu dr Radovana Kazimirovića "Tajanstvene pojave u našem kraju", pre Drugog svetskog rata. Ali najšira javnost upoznala se sa kremanskim proročanstvima tek u istoimenoj knjizi dvojice novinara, koja je doživela desetak izdanja.

U selu Kremna "rođeno" je proročanstvo Tarabića


Tako su, između ostalog, Tarabići nagovestili i ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage, Prvi svetski rat, stvaranje Jugoslavije, pa i pojavu "sokoćala" (televizora). Profesoru Stankoviću posebno su bila zanimljiva proročanstva koja se odnose ne samo na našu budućnost, već na budućnost cele planete.

TARABIĆI su predvideli i da će doći vreme kad će cveće izgubiti miris, pa i da će ljudi više verovati brojevima (kompjuteru) nego komšiji.

Kao lekaru, kako kaže, zanimljiv mu je taj aspekt, pogotovo što se u to doba još volovskim kolima putovalo od Kremana do Užica.


- Moguće je da je jedan deo kremanskog proročanstva, nama nepoznat, završio u Južnoj Americi. Postoji mogućnost, još uvek teoretska, da se o nekim proročanstvima tek sazna - otkriva prof. dr Pavle Stanković.

Ali poreklo profesora Stankovića nije zanimljivo samo zbog Zaharića. Protina unuka Perunika udala se za Stevana Malenkovića iz okoline Rume, koji je dezertirao iz Austrougarske i kao dobrovoljac učestvovao u svim ratovima. Završio je slavistiku u Beču kod čuvenog Vatroslava Jagića, a potom bio direktor užičke učiteljske škole i gimnazije:

- Njihova kći učiteljica, moja majka Margita, zaljubila se u Petra Stankovića, koji je u to vreme radio kao seoski lekar u Dalmatinskoj Zagori. Pre nego što ju je upoznao, čuo je njen glas. Pevala je u školi, a on se zaljubio na "prvo slušanje". Venčali su se, otac je posle Drugog svetskog rata specijalizirao psihijatriju i 1947. uveo muziku u terapiju nervnih bolesnika, čime je ušao u istoriju jugoslovenske psihijatrije. Bilo je to na Guberevcu, u današnjoj klinici "Laza Lazarević".

Zaharije Zaharić, sa svojom mnogobrojnom familijom


PROČITAJTE I:Odlazak poslednjeg Tarabića

ALI nije sve bilo jednostavno kako se na prvi pogled čini. Petar je, inače, kao trgovački sin rođen u Beču, školovao se u Hamburgu, a medicinu je završio u Beogradu. Pre rata i uvođenja muzikoterapije, 1939. napisao je knjigu "Božanstvena medicina". Štampana je kasnije, u komunističkoj Jugoslaviji, ali nije bila baš podobna u novom režimu. Zašto?

- Otac je bio zagovornik prirodne, alternativne medicine, što je bilo nepopularno u to vreme. Govorio je da je studije završio, a narodnu medicinu učio od seljaka koje je lečio. Režimu je posebno bolo oči što se u svom delu zalagao za prevlast duha nad materijom... Ipak, knjiga je doživela osam izdanja u ondašnjoj Jugoslaviji, a štampana je i na nemačkom i na španskom jeziku.

I pored značajnih rezultata ovog pionira u psihijatriji, njegov sin (a naš sagovornik), posle završene medicine u Beogradu, kako kaže, nije mogao da se zaposli ni u Foči kao lekar:

Pavlov otac Petar

- Ne mogu da tvrdim, ali verujem da je to bilo zbog mog oca. Ali zahvaljujući činjenici da sam kao student proveo mesec dana na razmeni u Getingenu i da mi je šef hirurške univerzitetske klinike prof. Heler (iz čijeg smo udžbenika, inače, učili hirurgiju na medicini) rekao je da mu se javim ako se odlučim za hirurgiju - ja sam tamo i otišao 1962. godine. Završio sam u Nemačkoj specijalizaciju opšte hirurgije, kasnije traumatologije i hirurgije ruke. Ceo radni vek proveo sam na ovoj klinici, a 1978. sam postao profesor. Kada sam penzionisan, nastavio sam da radim kao sudski veštak za traumatologiju, do pre dve godine.

ZBOG TEORIJE I MEĐU BOLESNICIMA

PROFESOR Stanković objašnjava i koliko je njegov otac bio uporan da dokaže korist muzikoterapije:

- Verovao je da muzika nema veze sa obrazovanjem i intelektom, već da direktno utiče na emocije. Zato je početkom šezdesetih, na svoju odgovornost, proveo mesec dana na bečkoj klinici "Am Štajnhof" sa najtežim bolesnicima, primenjujući svoj metod. Došao je do rezultata da je zahvaljujući muzici i prirodnoj medicini smanjena farmakoterapija, da su bolesnici postali komunikativniji i da se za sve to vreme nije desio nijedan incident.

OKUPLjANjE U UŽICU

- U NEMAČKOJ sam gotovo šest decenija, sada živim između Getingena i Beograda. Ali gde god da smo, jednom godišnje svi se okupimo u Užicu: da vidimo prijatelje i obiđemo grobove predaka...


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Vojvodjanin

03.02.2019. 17:42

Pročitati "Kremansko neproročanstvo" od Voje Antonića. Treba čuti i drugu stranu