U slavu vitlejemske noći

V.N.

06. 01. 2019. u 15:02

Na Badnji dan i Božić vernici proslavljaju rođenje sina božijeg Isusa Hrista. Centralni događaj proslavljanja u srpskom narodu je unošenje badnjaka

У славу витлејемске ноћи

Depositphotos

BOŽIĆ je dan kada se hrišćanski vernici prisećaju čudesne noći kada se u jaslama vitlejemske pećine, daleko od sjaja i raskoši, rodio Bogočovek, prvi u istoriji koji je ljudima doneo spasenje i put u večni život. Srpska pravoslavna crkva i ostale sestrinske pravoslavne crkve uče svoje vernike da, prisećajući se dolaska Bogočoveka, prizovu u svoja srca strpljenje, mir i ljubav prema svim ljudima.

Srpski narod ovaj dan provodi u porodičnim okupljanjima oko badnjaka, u duhu zdravica, sloge i čestitki. Prazničnu sliku upotpunjuju praznična trpeza, toplina doma i međusobna ljubav ukućana.

Događaj kojem srpski narod daje počasno mesto u obeležavanju Badnjeg dana i Božića je unošenje badnjaka (mlado cerovo ili hrastovo drvo) u kuću. Prema verovanju, sa hrastovim granjem na Badnji dan u svaki dom ulazi i Isus, a slama koja u kući stoji sva tri dana praznovanja, podseća na onu u kojoj je rođen sin božiji. Veruje se da ona kući donosi mir i božiji blagoslov.

Badnjak se seče na badnje jutro. Glava kuće ustaje rano, obično popije malu domaću rakiju, koja se smatra vesnikom radosti, berićeta i životnog okrepljenja, posle čega kreće u šumu. U gradskim uslovima u domove se unose badnjaci kupljeni na pijacama ili trgovima.

Polaznik (ponegde zvan i radovan, jer donosi radost i sreću u dom) omiljeno je dete ili čeljade u porodici. Sa domaćinom se na božićno jutro pozdravlja i ljubi izgovarajući reči: "Hristos se rodi!" a domaćin odgovara: "Vaistinu se rodi!"

Badnjak, koji obično stoji u prostoriji gde se familija okuplja, polaznik prvo daruje, potom prilazi vatri i džarajući je izgovara: "Koliko varnica, toliko zdravlja, radosti, veselja, parica...". Upućuje najlepše želje za domaćina i blagostanje u njegovom domu, pa ga zato domaćica obavezno daruje.

Foto Z.Jovanović


Hrastovo drvo oduvek je važilo za simbol plodnosti. Ono u sebi čuva pojedine prethrišćanske elemente. Prema predanju, to je drvo koje su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu i naložili ga kako bi ugrejali Bogomajku i Hrista. Istovremeno, badnjak predstavlja i samog Hrista, pa se zato često kaže da ovo mlado, za Srbe sveto drvo, dok razbuktava vatru na ognjištu, jarkim plamenom osvetljava ne samo naš dom, već i najmračnije delove ljudske duše, donoseći blagodet hrišćanskog mira i ljubavi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

dan

06.01.2019. 15:29

Hrast je sveto drvo u Evropi a ne u Palestini ! Čist paganski hrišćanizovan običaj !

Mihajlo

06.01.2019. 22:11

@dan - Pa šta? Imamo valjda i mi Evropljani pravo na svoje simbole i svetinje!

Istorija

06.01.2019. 15:36

Nema nikakvog zapisa ili emisije o nastanku hrišćanstva, apostolima Petru i Pavlu i njihovom pohodu iz Damaska ! O istorijskim okvirima nastanka Hristove religije i razvitku, saborima i uticaju np careva Konstantina i Justinijana ! Sve u prvih 1000 godina! Kod kao, kao da je hrišćanstvo od prekrštavanja Rusa u 10 veku, hiljadu godina posle hrista !!