MESTO velikog stradanja našeg naroda u Drugom svetskom ratu, Spomen-park "Kraljevački oktobar" u Kraljevu, poslednjih godina gotovo je zaboravljeno. Tih oktobarskih dana 1941. Nemci su na ledini pored Fabrike vagona streljali više od 2.300 ljudi, žena i dece. Tri decenije kasnije, u velikoj akciji koju je podržao naš list, izgrađeno je dostojanstveno spomen-obeležje. Međutim, donedavno je taj podsetnik na monstruozan zločin služio čak i za ispašu čergarskim konjima, i bio mesto za trening lokalnih atletičara. Nisu bile neobične ni slike razbacanog smeća.

- U međuvremenu je memorijalni kompleks delimično ograđen, konji su proterani, pa je i smeće pokupljeno. Ali i dalje ponekad biva metom različitih vidova vandalskog ponašanja.

- Ovo nije spomen-park, kako kažu "drugovi", nego je to groblje streljanih - razočarano nam je rekao arhitekta Spasoje Krunić, koji je sa kolegom Dragutinom Kovačevićem projektovao ovaj memorijalni centar.

- Kraljevo neće moći da izađe na zelenu granu, sve dok je ovo groblje u takvom stanju. Velika je nesreća i sramota što to tako propada.

Na prostoru kod masovnih grobnica, sagrađen je spomenički kompleks u vidu nekoliko kolona kamenih skulptura, koje su izrađene tako da podsećaju na posečena stabla. "Večernje novosti" su 1971, kada je počela izgradnja, pratile ovu akciju i učestvovale u njoj.

CRVENA ZEMLjA ZBIVANjA u Kraljevu tokom oktobra 1941. poslužila su kao podloga za poznati igrani film "Crvena zemlja" Branimira Torija Jankovića iz 1975. Film počinje dolaskom izbeglica iz Slovenije u Kraljevo, nakon što su ih proterali Nemci koji su zauzeli ovu državu i pripojili je Štajerskoj oblasti.

- Podizanje ovog spomen-obeležja pokrenuli su građani Kraljeva, grada čija je tragična sudbina jedna od strašnih opomena iz Drugog svetskog rata - pisali smo u našem listu 1. februara 1971. godine. - Nemci su ovde izvršili monstruozan zločin. Streljana je polovina stanovništva Kraljeva, koje je tada imalo 12.000 žitelja. Nije bilo kuće u ovom gradu iz koje neko nije streljan. Na svakoj zgradi, posle zverskog masakra, stajao je crni flor.

U zajedničkoj grobnici, preko koje su Nemci prešli tenkovima i traktorima guseničarima, nalaze se tela Srba, Slovenaca, Hrvata, Roma... Izgradnju ovog spomen-parka pomogli su i građani Kraljeva, odvajanjem od svojih plata. Smatrajući to kao svoju moralnu obavezu, "Novosti" su, sa svojim čitaocima, svesrdno pomogle da dug prema stradalnicima dobije svoje obličje.

PROČITAJTE I: Kraljevačka "pasarela" ode u istoriju


- Raspisan je konkurs posle nekoliko neprihvaćenih projekata, koje je radio lično Bogdan Bogdanović, u to vreme neprikosnoveni autor svih memorijala - seća se Krunić. - Da bi se privuklo što više arhitekata iz ondašnje Jugoslavije, prva nagrada je bila izuzetno visoka. Kovačević i ja smo dobili sedam miliona starih dinara. Naš rad su odlikovale apsolutna jednostavnost, mir i ozbiljan pristup.

Njihov projekat predviđao je izgradnju grobnice streljanih, partizanske aleje i spomenik, kao i amfiteatar za 30.000 ljudi i zgradu muzeja. Međutim, muzej koji bi delimično bio ukopan u zemlju, do danas nije urađen.

- Nije čak ni izmeštena pruga da bi se počelo sa izgradnjom - priča Krunić. - To je, verujem, bilo samo opravdanje da radovi i ne počnu, a to opet govori o odnosu kraljevačkih vlasti prema sopstvenoj istoriji i žrtvama.

Događaj koji već decenijama čini sastavni deo kolektivnog pamćenja grada desio se u oktobarskim danima 1941. godine. Pripadnici 717. rezervne pešadijske divizije 749. puka nemačkog Vermahta, pod komandom majora Ota Deša, sproveli su naredbu generala nemačke pešadije u Srbiji Franca Bemea. Bilo je naređeno streljanje 100 zarobljenika ili talaca za svakog ubijenog nemačkog vojnika. U periodu od 15. do 20. oktobra streljani su nevini ljudi, mahom žitelji grada na Ibru. Decenijama unazad 14. oktobra Kraljevo obeležava taj događaj i seća se tih tragičnih dana.

- Spomen-park se od godišnjice do godišnjice sredi, i to na pravi način samo ako se stigne - kaže istoričar Dragan Drašković, muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Kraljevu. - Postojala je ideja da se kompleks ogradi, da se postavi kapija koja bi se uklopila u Krunićevu zamisao ambijentalne celine, ali do danas to nije urađeno. Razmišljali smo i da spomen-vagon prebacimo unutra. Vagon je, nažalost, gotovo potpuno uništen i teško da će biti nešto od toga. Pre izvesnog vremena, sagrađena je spomen-kapela po Krunićevoj zamisli, a o muzeju zasad nema ni reči.

Drašković podseća da je koncept sećanja na nevino stradale menjan više puta tokom prethodnih 77 godina - od plakata iz 1942. godine kojim je najavljen godišnji parastos, preko svečanog šestogodišnjeg pomena iz 1948. godine, Oktobarskih svečanosti "Kraljevačkog oktobra", dočekivanja "Voza bratstva i jedinstva", pa sve do izvođenja avangardnih pozorišnih i muzičkih performansa, krajem sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Stiglo se do današnjeg načina obeležavanja - verski obred, polaganje venaca uz počasni plotun, a potom i izvođenje prigodnog programa.

Sa mesta najveće tragedije u istoriji kraljevačkog područja preživelo je najmanje 27 ljudi, čija su svedočenja zabeležena kao dragocena memoarska građa.


ZAPALjEN VAGON

- U VAGONU, koji je bio na neki način spomen-soba, na ulazu u spomen-park dugo je sedeo čuvar kompleksa - kaže arhitekta Krunić. - Dok je on bio, postojao je neki red. Posetioci su mogli da se upišu u knjigu žalosti. I taj vagon je propao, a prošle godine su ga čak vandali i zapalili.