ISPOVEST PORODICE SA PETORO DECE: Teško je, ali divno i vredno življenja

B. CARANOVIĆ

05. 05. 2018. u 20:03

Bračni par Šimpraga živi u Beogradu sa petoro dece ispunjen neizmernom srećom. Andrijana (36) i Vladimir (42) imaju ćerku i četvoricu sinova

ИСПОВЕСТ ПОРОДИЦЕ СА ПЕТОРО ДЕЦЕ: Тешко је, али дивно и вредно живљења

Kada su svi na okupu, mame osmehe prolaznika, Foto: Z. Jovanović

KAKAV divan prizor! Gospodine, jesu li to sve vaša deca?

Iskren komentar sredovečnog prolaznika na Dunavskom keju, u Zemunu, možda najbolje odslikava svu lepotu utiska koji ostavlja sedmočlana "družina" Šimpraga.

- Samo njih petoro. Ovo mi je supruga - kroz smeh odgovara Vladimir Šimpraga (42), glava porodice.

Najmlađi jednogodišnji Stefan mezimac je, igračka, osveženje, u Andrijaninom (36) i Vladinom domu. Gnezdu koje su svili pre 16 godina. Od tada, kada se rodila najstarija Anastasija, ova porodica postajala je sve bogatija i lepše. Između ambiciozne i zgodne gimnazijalke i bepca Stefana, ovaj hrabar bračni par, i za današnje prilike neobičan, dobio je još trojicu sinova - Marka (15), Matiju (9) i Andreja (8).

- Reakcije su slične, uvek kada smo na okupu - kaže Vlada. - Mada nas u goste sve ređe zovu zajedno.

I Vlada i Andrijana rodom su iz Knina, ali su se sreli i zavoleli u Beogradu. On je elektroinženjer, ona ekonomista. Obaveze oko prvog deteta mladoj mami nisu tada smetale da uporedo sa kuvanjem kašica i menjanjem pelena sprema ispite i stekne fakultetsku diplomu. Oboje su danas zaposleni u državnim preduzećima, pa ne brinu o egzistenciji.

Matija i Andrej

- Ali to ne znači da ima opuštanja i previše vremena za odmor - objašnjava mama Andrijana. - Vlada zato ne može kada dođe s posla da spava ili gleda utakmicu, već mora da nastavi da radi. A svaki slobodan trenutak koristi za učenje, jer je nedavno upisao master studije. Razlika u odnosu na porodice s manje dece je što nema predaha i moramo više da radimo, bolje se organizujemo, ali i neprestano trudimo i borimo da bismo deci priuštili sve što im je potrebno i korisno za njih. Da im ostvarimo i pokoji hir, omogućimo obrazovanje, ali i zabavu i putovanja...

Tako su svih četvoro školaraca odlični đaci, a ne propuštaju ni privatne časove engleskog. Matija i Andrej treniraju plivanje, Marko je donedavno trenirao kik-boks, a Anastasija umetničko plivanje. Najstariji brat obožava pse i automobile, a na korak je, kako kaže, do toga da mu roditelji ispune najveću želju i kupe psa rase kane korso. Letuju u Dalmaciji, gde u Vladinoj porodičnoj kući provode nedelje, a putuju uvek zajedno u automobilu sa sedam sedišta.

- Anastasija je izuzetno odgovorna i posle osnovne škole, koju je završila kao vukovac, jednako je dobro nastavila i u Devetoj gimnaziji - priča Andrijana. - Dok nije krenula u srednju i dok obaveze nisu postale mnogo veće, bila mi je desna ruka i najveća pomoć oko ostalih.

Deca su, kaže, velika odgovornost i možda nije svako spreman za mnogobrojnu porodicu. Strah od obaveza, ali i sebičnost, nespremnost da se žrtvuje svoje vreme, mnogo su češći razlozi za manji broj dece nego ekonomska strana priče. Odluka partnera da hoće dete je samo jedna karika u priči o natalitetu, jer, kako kažu, često odnos privatnih poslodavaca, zdravstveni i socijalni sistem deluju destimulativno na ostvarivanje potomstva.

Stefan, sedmi član porodice

- Da bi sve bilo kako treba, mora sa decom da se radi, da se prati razvoj i s njima razgovara, neprestano pruža ljubav - zaključuje Andrijana. - Često je teško. Komplikovano. Ali svakako divno i vredno življenja.

NEPOVERLJIVA

PONEKAD je teško zamisliti da su mladoliki suprug i supruga Šimpraga roditelji petoro dece, a naročito najstarije Anastasije. U poslednje vreme, za majki i ćerku mnogi pomisle da su sestre. Nedavno im je patronažna sestra, koja je došla da obiđe najmlađeg Stefana, tražila zdravstvene knjižice ostale dece na uvid, ne verujući da je beba Andrijanino peto dete!

BOGATSTVO

VOLELI bismo da ih vaspitamo tako da stasaju u slobodne ljude, koji znaju šta hoće, imaju svoj stav i mišljenje, a ne podležu tuđim idejama - kažu Vlada i Andrijana. - Od početka smo praktikovali život sa što manje televizije i interneta i tako ih možda zaštitili od mnogo lošeg. A to što ih je više, samo će im doneti dobra u životu. Odrediće ih kao borce, a trenutna međusobna ljubomora je zdrava, jednoga dana prerašće u ljubav i podršku. To što imaju jedni druge, najveće je bogatstvo koje smo mogli da im podarimo.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (14)

Sibinka

05.05.2018. 20:41

Za svako poštovanje! I primer i dika. A pohvala i za tekst i upoznavanje građanstva sa ovako divnom porodicom. Ovo je prava borba protiv bele kuge. Stop natpisima o rijalitima i starletama. Napred hrabri, obrazovani i nadahnuti ljudi!

геџа

05.05.2018. 20:56

"Strah od obaveza, ali i sebičnost, nespremnost da se žrtvuje svoje vreme, mnogo su češći razlozi za manji broj dece nego ekonomska strana priče." Ово је сушта истина па нека каже ко шта хоће..

Predrag Prijic

05.05.2018. 22:05

Odusevljen sam tekstom,u potpunosti ste preneli cinjenice,zahvaljujem se u svoje ime na reportazi o Simpragama.Poznajem ih i divim im se oduvek.Vladimir i Andrijana su dvoje ljudi i roditelja koji trebaju da su uzor svima nama.Takodje i podstrek buducim roditeljima.Snazni su,jaki,jednom recju heroji.Evo saljem javni poziv preko novina da nas posete svi u paketu,jer vidim da kum proziva

Stevan

06.05.2018. 01:15

Ovo su pravi ljudi a ne mi koji bi samo da uzivamo da ugodimo sebi da se nazderamo i gledamo gay pornografiju (

Guardia

06.05.2018. 08:13

Super. Ali oni neće dobiti ništa od države. A neki će sutra da prave decu da bi dobili pare po novom zakonu

Marija

06.05.2018. 08:51

Pa dosli su is Knina, verovatno su bili izbeglice, dobili su radna mesta u drzavnoj sluzbi, jedni druge podrzavaju isto kao Crnogorci a mi koji smo ovde rodjeni i nasa deca jedva prezivljavamo. Ali dobro, i oni su svasta preziveli, nije im bilo lako ali skoro svi su se ovde dobro snasli pa dajte sada i nama ovdasnjima da malo bolje zivimo.

Gogishic

06.05.2018. 11:00

@Marija - E pa Vlada i ja se znamo od srednje skole, zajedno smo bili na ratistu sa 18 godina i prezivi Oluju, ovom tekstu nedostaje da su Adrijana i on ziveli kao podstanari i da je sa svojuh 10 prstiju napravio prelepu kucu u Zemunu, bez icije pomoci, usput zavrsivsi fakultet i zaposlivsi se tamo gde se svi inzenjeri zaposaljavaju, Vas komentar je zaista neprimeren.

Kod mi koji smo ovde rođeni

06.05.2018. 12:32

@Marija - prestao sam da čitam komentar... niste vi gospođo draga, bolje ni zaslužili.

Ataševac

06.05.2018. 12:59

niko nista nije dobio od drzave.diplome ne djele u crvenom krstu.mozda vama tako izgleda.

Ilijana

15.05.2018. 17:33

Draga Marija,skoro pa niko od nas izbeglica iz Hrvatske nije dobio nista od drzave Srbije.Mnogi od nas su drzavljanstvo cekali i po 15,16 godina,licno ja sam ga cekala 15 godina.Vas problem je sto mnoge poslove i necete da radite,a IZBEGLICE se ne stide nikakvog posla. Najlakse je reci ”uzeli su nam poslove”. Nije vama niko nista uzeo,zasucite rukave pa cete i vi imate sve sto mi imamo. Pozdrav