Fali nam više humora

Snježana Vidačković

nedelja, 01. 04. 2018. u 09:13

Фали нам више хумора

Ilustracija Toše Borkovića

Širom planete danas se obeležava prvi april, međunarodni dan šale, najpopularniji nereligiozni praznik. Psiholozi: Samo da ne izgubimo zdrav humor, koji je srž naših ljudi

AKO tokom ostalih dana u godini stavljamo šalu na stranu, onda 1. aprila imamo šale na sve strane. Svetski dan smicalica, podvala i viceva obeležava se danas širom planete, kao najpopularniji nereligiozni praznik.

Pročitajte još: Kriza nam ubila i smisao za humor

Iako važimo za duhovitu naciju, čuveno aprilili je jedino “naše” u ovom prazniku, jer smo čitav koncept prisvojili od zapadnih zemalja. Ipak, pritisnuti svakodnevnim brigama, često zaboravimo na Dan šale, pa ga se setimo tek kad nas neko nasamari ili dobro “zezne”. Psiholozi nas stalno savetuju da nam je smeh preko potreban i kažu da se, nažalost, sve manje smejemo.

- Plašim se da ne izgubimo onaj dobar, zdrav humor, koji je srž našeg podneblja - kaže psiholog Merica Buj Bjelogrlić. - U parkovima, na ulici, u prevozu, vidimo sve više namrštenih, zabrinutih lica, a kad se na ulici neko nasmeje, onako, bez razloga, svi se zapitamo: šta mu je, da nije lud? Potreban nam je zdrav smeh, koji bi bio izraz neke vitalnosti i duha koji preživljava uprkos teškoćama. Nažalost, danas se sve svodi na podsmeh, ismevanje, a ponekad čak i na ponižavanje.

NAŠA sagovornica ističe da je očigledno da i kod dece nedostaje iskrenog smeha i pošalica, jer se, kako kaže, njihovo druženje svelo na društvene mreže, internet i pametne telefone, zbog čega su igrališta skoro prazna.

BURGER ZA LEVORUKE “BURGER king” je 1999. godine baš na 1. april zakupio celu stranu u najtiražnijim američkim novinama da bi obavestio čitaoce o novom proizvodu - hamburgeru za levoruke. Ova gurmanska đakonija je navodno imala iste sastojke kao i običan hamburger, ali su meso i prilozi bili okrenuti za 180 stepeni. Hiljade kupaca je tada zatražilo originalnu verziju za dešnjake, pa je sledeći dan objavljeno saopštenje da je to bila samo prvoaprilska šala.

Pročitajte još: Samo smeh Srbina spasava

- Pitanje je da li većina dece zna šta je 1. april, a i ako su čuli za njega, ne znam koliko njih bi se na neki zdrav, dečji način našalilo sa drugom ili drugaricom. Mališani iz kuće nose dobru ili lošu atmosferu, osmeh ili brigu na licu, koja se kasnije manifestuje u školi, među vršnjacima. Sve češće smo svedoci vršnjačkog nasilja, koje počinje podsmevanjem, prozivanjem, čak i snimanjem neslanih šala koje podmeću jedni drugima, a koje mogu imati ozbiljne posledice. Za više smeha nam je potrebna cela jedna generacija koja bi to iskorenila i negovala pravi sistem vrednosti - konstatuje Merica Buj Bjelogrlić.

Istorijat zbijanja šala na 1. april nije sasvim poznat, mada se, prema nekim tumačenjima, veruje da se ovaj svojevrsni narodni praznik pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao “dan svih luda”, koji je bio opštenarodno veselje. Navodno se ovaj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, 1564. godine, a za onog ko je nasamaren, imali su običaj da kažu da je dobio “aprilsku ribu”. Pojedini istoričari veruju da koreni Dana šale sežu i do starog Rima, poznatog i po tome što su tamošnji žitelji umeli dobro da se zabave, smišljajući razne podvale.

PRVOAPRILSKE šale su se odavno odomaćile u medijima, još od 1957. godine, kada je na britanskom javnom servisu Bi-Bi-Si u udarnom terminu pročitana vest da će švajcarski farmeri, zahvaljujući blagoj zimi i potpunoj eliminaciji opasnog špageti-korova, te sezone imati bogatu berbu špageta. Prilog je pratio snimak švajcarskih ratara koji beru špagete sa drveća, što je izazvalo veliku buru među gledaocima koji su zvali britansku TV želeći da saznaju kako da u svom dvorištu posade drvo špageta.