REVOLUCIJA u Rusiji počela je - u redu za hleb. Pobuna 23. februara (8. marta po novom kalendaru) javila se spontano, bez velike organizacije i planova. Zatekla je čak i same revolucionare i njihove vođe, uključujući i boljševike. Nezadovoljstvo štrajkača svega nekoliko dana kasnije izazvaće opštu pobunu na gotovo svim društvenim nivoima koja će zauvek izmeniti Rusiju. Sa istorijske scene biće skinuto hiljadugodišnje carstvo, zajedno sa dinastijom Romanov koja je tri veka stajala na čelu ruske imperije.

Događaji iz Februarske revolucije, po mnogim istoričarima, značajniji su od mnogo poznatije boljševičke koja će nastupiti sedam meseci kasnije. Ona je prinudila cara Nikolaja Drugog da abdicira, ukinula monarhiju i vlast poverila liberalnoj buržoaziji. Posle abdikacije i cara Mihaila, koji nije dobio podršku u Dumi, Rusija je u zagrljaj nepredvidive budućnosti prvi put u svojoj istoriji krenula kao republika.

Prvih meseci 1917. bujalo je nezadovoljstvo. Na frontu je trajalo iscrpljujuće zatišje, a oficiri su otvoreno govorili da je promena poretka neophodna. Prvi put nije bilo kažnjivo pozivati na smenu dinastije, zamenu državnog uređenja ili borbu za prava radnika i seljaka. Ova vrsta nepoverenja prema državi i caru duboko je zahvatila armiju, a iste ideje delili i pukovnici i soldati. To je između ostalog bio razlog zbog koga je glavni general Mihail Aleksejev želeo da čak milion vojnika i oficira, mahom mlađih generacija, zameni starijim rezervnim sastavom koji je imao čvršći odnos prema državi i dinastiji.

PROČITAJTE JOŠ - SUSRET SA ISTORIJOM: Izbeglice u Srbiju donele carsku Rusiju

Na širi požar u takvim uslovima nije trebalo dugo čekati. Izlazak petrogradskih žena na ulicu povodom praznika i redovi ispred prodavnica bili su dovoljni da izazovu reakciju radnika i vojnika. Izbio je veliki štrajk u vojnim zavodima, a u strahu za goli život pekare su osvajane na juriš. Na ulicu je izašlo oko 100.000 radnika. Vikalo se "Dole car", "Dole rat"! Pala je i krv na pločnicima. Pobuna je izbila i u elitnim pukovima. Vojnici više nisu hteli da pucaju na narod.

HLEB, MIR I SLOBODA
JAZ između liberalne buržoazije koja je svoj novi izazov videla u vladi i levih Sovjeta bio je veliki i na samom početku Februarske revolucije, a kasnije će biti sve veći. Kako navodi italijanski istoričar Đuzepe Bofa u kapitalnoj "Istoriji revolucija 20. veka" aspiracije februarskih ustanika bile su "hleb, mir i sloboda", a njih svakako nije mogla ostvariti buržoazija čiji su ciljevi bili sasvim drugačiji - pobeda u ratu, proširenje države i učvršćivanje liberalne vlasti.

Protest protiv vlasti postao je stvar prestiža i mode, čak i među višim slojevima. Štrajkovao je čak i hor carske opere, a pozorišta su izvodila revolucionarne komade.

Predsednik Dume Rodzjanko caru prenosi dramatične vesti:

"Stanje je sve teže. Neophodne su hitne mere, jer će sutra biti prekasno. Kucnuo je poslednji čas u kome se rešava sudbina otadžbine i dinastije."

Na ovu poruku car Nikolaj, okrenut porodici i stanju na frontovima, reaguje sa omalovažavanjem:

"Onaj debeljko mi piše gluposti na koje ne vredi ni odgovarati..."

Američki novinar i istoričar Vilijem Henri Čemberlen piše:

"Obaranje monarhije Romanovih februara 1917. jedna je od najspontanijih, najanonimnijih revolucija bez vođa u istoriji. Iako je svaki posmatrač događaja u Petrogradu predviđao mogućnost pada režima, niko, čak ni revolucionarne vođe, nije očekivao da će za svega četiri dana doći do pobune garnizona i pada vlade."

Sveopšti haos, učinio je da car raspusti Dumu, a revolucija je pokazivala i svoje političko lice. Formiran je petrogradski sovjet radnika i vojnika, koji će biti stub predstojećeg dolaska boljševika na vlast. "Živela revolucija!", orilo se u Tavričeskom dvorcu, sedištu nove vlasti. Kronštatski mornari istakli su crvenu zastavu na svojim brodovima. Istovremeno, privremeni odbor (raspuštene) Dume preuzeo je centralnu vlast.

Car Nikolaj, koji je uveliko kasnio za događajima, ostao je bez manevarskog prostora, pristao je da prihvati formiranje vlade koja će biti odgovorna Dumi. Iako nevoljno pristao je i na abdikaciju u korist brata Mihaila, koji je odmah i sam odstupio sa vlasti.

"Imajte na umu da ništa nije važno, samo pobeda nad Nemačkom", bile su poslednje reči Nikolaja Drugog u svojstvu ruskog imperatora.

PROČITAJTE JOŠ - Car Nikolaj slao Srbe da spasu otadžbinu

Pobunjeni narod, međutim, hteo je više od abdikacija. Zatražen je kraj monarhije i stvaranje demokratske republike. Prvi korak ka tome bilo je formiranje vlade na čijem čelu je stajao knez Georgij Ljvov, u kojoj su glavnu reč vodile dve buržoaske stranke - Kadetske i Oktobrističke partije. Ministar u novoj vladi postao je ambiciozni advokat i vatreni govornik Aleksandar Kerenski, koji će igrati veliku ulogu u međurevolucionarnom periodu.

Narod Petrograda srušio je veliki spomenik Nikolaja Romanova, a odlomci sa carskim krunama i vladarskim insignijama završili su pogaženi i uspljuvani u koritu Neve.

Najvažniji pripremni korak za nastupanje boljševika napravljen je u prvim martovskim danima. "Naredbom broj 1" sva revolucionarna oružana sila podređena je Sovjetima, koji su tako dobili najvažniji prerogativ moći - silu. Kerenski će kasnije, kada je Rusija krenula putem nove revolucije i krvavog rata, reći da bi dao deset godina svog života da ova naredba nije potpisana. Ali, za to je bilo kasno, stvari su krenule svojim tokom. Koliko je ovaj potez bio drastičan svedoči i tekst u britanskom "Tajmsu":

"Moguće je da tvorci ove naredbe nisu očekivali ovako opasne posledice. Ako je tako, to govori mnogo o njihovoj pronicljivosti i malo o njihovom patriotizmu."

Uprkos neslaganju kakvo je bilo povodom budućnosti cara i njegove porodice (hapšenje ili odlazak u emigraciju), određeni rezultati su postignuti. Liberali su napravili ustupak i ispunjen je prvi uslov proleterijata. Radno vreme je ograničeno na osam časova dnevno. Bila je to prva pobeda radnika i najtrajnija tekovina Februarske revolucije, koja se i danas uzima kao opšti standard u pravima zaposlenih.

PROČITAJTE JOŠ - Putin kritikovao Lenjina

U martu 1917. na scenu su stupile nove demokratske odluke. Ukinuti su vojni sudovi i - smrtna kazna. Poništena su zakonska ograničenja zasnovana na veri, nacionalnosti, koja su mahom pogađala Jevreje. Politički, ali i svi drugi, zatvorenici našli su se na slobodi. Privremena vlada nije želela da se liši svojih privilegija, pa je pitanje svojine na zemlji i velikih poseda ostavljeno za Ustavotvornu skupštinu. Konfiskovana je samo zemlja dinastije Romanov.


BOLjŠEVICI KORISTE DVOVLAŠĆE

DVOVLAŠĆE Privremene vlade sa jedne i Sovjeta radničkih i vojničkih deputata sa druge strane, biće glavna odlika perioda između Februarske i Oktobarske revolucije. Široki prostor u spletu njihovih međusobnih odnosa svega koji mesec kasnije iskoristiće najmanja, ali najbolje organizovana politička snaga - boljševici koji će na čelu sa Lenjinom napraviti odlučujući korak - revoluciju posle revolucije. Svet će prvi put na delu videti novo društveno uređenje - komunizam.


Nastaviće se...