RAJSKI vrt kreiran muškom rukom tamo gde ni korov nekada nije mogao da se primi! Ovako se, u jednoj rečenici, može opisati park u zajedničkom dvorištu stambenih zgrada u Topličkoj ulici 21-21a u Kuršumliji, koji su zajedničkim snagama podigla dvojica penzionera, komšije Vojislav Utvić (72) i Radovan Đorđević (64).

PROČITAJTE JOŠ: Žene na čelu opština: Doktorke leče i gradove

Prostor namenjen zelenim površinama između blokova zgrada u Topličkoj ulici do pre pet godina bio je nalik betoniranim površinama, prekriven sitnim otpacima i opušcima nad kojima su se nadvijale stambene zgrade. Nekadašnje sivilo danas zrači svežinom, lepotom i zelenilom zahvaljujući idejama i volji dvojici penzionera, komšija i prijatelja.

PROČITAJTE JOŠ: Đurđevi stupovi: Čekamo da nas okupi zvuk zvona

- Voja je to prvi počeo i tako dokazao da se ništa ne postiže kada se samo sedi kod kuće. Kada sam otišao u penziju, ja sam mu se priključio, i evo danas, svi su srećni i zadovoljni našim parkom. Ceo komšiluk, ali i prolaznici i cela Kuršumlija - ponosan je Radovan Đorđević, "omladinac" u redovima penzionera i mlađi član tandema kojem biljke napreduju, kako kažu, kao iz vode.

Ipak, nije bilo lako postići efekat rajskog vrta okovanog tonama betona, priznaju ovi penzioneri, koji su se vrtlarstvu ozbiljno posvetili u poslednje tri godine. Potrebno je bilo mnogo truda i rada da bi se primila prva travka, prvi busen zelene ograde, a o kalama i ostalim cvetnicama da i ne govorimo.

DNEVNO DOVOZILI I PO 600 LITARA VODE ZABRANA navodnjavanja tokom letnjeg perioda nije obeshrabrila Utvića i Đorđevića u njihovom penzionerskom hobiju. - Svakog dana išli smo na Toplicu i u balonima od po pet litara dovozili vodu kako bismo zalivali biljke. Dešavalo se da idemo kolima po tri-četiri puta dnevno po vodu i da dovučemo oko 600 litara za zalivanje. Nije nam teško, žene pomalo prigovaraju, ali i komšije znaju da pomognu za gorivo - kažu ovi penzioneri.

- Veliki posao bio je samo da prekopamo zemljište, koje je bilo tvrdo kao beton, pa nijedna travka iz njega nije mogla nići - priseća se Vojislav Voja Utvić prvih koraka u oplemenjivanju zajedničkog dvorišta ispod prozora.

- Skoro tonu stajskog đubriva zajedno sa komšijom dovezli smo iz sela kako bi zemlja postala plodna, i zatravili je. Potom smo počeli da sadimo sadnice, najpre lipe i žive ograde. Čak smo donosili cvetnice sa Zemunskog keja iz Beograda. Gde god odem i vidim neku lepu biljku, ja ih od ljudi tražim za naše dvorište. Više sam i sebi dosadan.

Komšiluk je ponosan na oazu ispod terasa, iako pojedini nisu u početku prihvatali ozbiljno ideju uređenja zajedničkog životnog prostora. Ipak, trud i požrtvovanje penzionera urodili su plodom. Sada u pomoć pritrčava i mlado i staro, a zajedno su iznedrili i prvu veliku investiciju - kosilicu za travu. Ovog leta, kako tvrde komšije, imali su najlepši park i travnjak u celom gradu, ali i šire.

Vojislav Utvić i Radovan Đorđević

- Moram priznati da je park bio jedan od razloga zašto smo se odlučili za ovu zgradu. Ponosni smo na naše komšije, njihov trud i volju. Sada svi ljubomorno čuvamo naš park, a prolaznici i sugrađani neretko vole da svrate do našeg kvarta - kaže komšinica Danijela.