Đerdapska klisura oduševila do Uneska (FOTO)

B. Subašić

03. 09. 2017. u 14:33

Ekspertska grupa organizacije pri UN očarana kulturnom baštinom "Kapije Dunava". Misija UN skenirala ceo Nacionalni park i opštine Golubac, Majdanpek, Kladovo, Negotin. Pod zaštitom i Lepenski vir i Rudna Glava, posebna pažnja biće posvećena razvoju turi

Ђердапска клисура одушевила до Унеска (ФОТО)

Golubački grad na ulazu u Đerdapsku klisuru Foto B. Subašić

PRIRODNE lepote i prebogata kulturna baština Đerdapske klisure, u koju spadaju lokalitet Lepenski vir i Rudna Glava gde je promenjena istorija čovečanstva, uskoro bi mogla da se naće pod zaštitom Uneska zahvaljujući srpskim geolozima. Posle inicijative Geološkog zavoda Srbije da naša zemlja kandiduje područje Đerdapa za uključenje u Globalnu mrežu geoparkova, međunarodna proceniteljska komisija je, kao što su "Novosti" već pisale, obišla Đerdap.

Ekspertska grupa Biroa globalnih geoparkova Uneska, kako za naš list kaže prof. dr Dragoman Rabrenović, direktor Geološkog zavoda Srbije, tokom avgusta je sprovela evaluacionu misiju na terenu Nacionalnog parka Đerdap i opština Golubac, Majdanpek, Kladovo i Negotin.

- Po njihovim rečima, Đerdap, najlepši i najveći nacionalni park u Srbiji, na putu je da postane član velike porodice Evropske mreže geoparkova (European Geoparks Network - EGN) i Unesko Globalne mreže geoparkova (UNESCO Global Geeoparks Network - GGN). Na eksperte su poseban utisak tokom obilaska ostavili susreti s grupama inostranih planinara koji su doputovali s drugih kontinenata da vide Đerdapsku klisuru.

Komisiju Uneska su činili geolog i direktor GeoParc Mundial Feran Kliment Kosta iz Španije i Timo Kluting, geograf iz Nemačke. S njima je na terenu boravila i Jasmina Tatarac, generalni sekretar Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom, a konačna odluka očekuje su na proleće sledeće godine.

Đerdap je i najveća riznica endemskih biljnih vrsta

POKAZALO se da su naši geolozi, tragači za rudama čiji je posao tesno vezan s boravkom u prirodi, bili izvrsni promoteri srpskih prirodnih bogatstava i kulturne baštine od mnogih institucija koje se formalno time bave. Naime, oni su uočili da se nacionalna riznica kakav je Đerdap, ali i njegovo stanovništvo, najbolje može zaštititi uključivanjem u mrežu koji se kao institucije osnivaju u mnogim državama sveta od sredine devedestih godina 20. veka. Geoparkovi se osnivaju u ruralnim područjima, a u njima međunarodna zajednica podstiče turizam i održivi razvoj.

Generalno, to su oblasti koje poseduju važno geološko nasleđe koje svedoči o razvoju naše planete, zbog čega se prvo štite na nacionalnom nivou. Međutim, da bi neki nacionalni geopark ušao na listu pod zaštitkom Uneska on mora da poseduje i prirodnu geološku baštinu i arheološka nalazišta od svetskog značaja.

Takvih "eksponata" je u oblasti Đerdapske klisure, najveće u Evropi, više nego dovoljno. Oni se ne nalaze samo u reljefu živopisne "gvozdene kapije Dunava" već i njenoj okolini. U blistavim dvoranama pećina kakva je Rajkova u Majdanpeku i živopisnim "šarenim" klisurama kao ona kroz koju teče Boljetinska reka, sačuvani su dramatični zapisi o istoriji planete Zemlje, ali i živog sveta na njoj.

Blistava bela Rajkova pećina kraj Majdanpeka

- POSEBNO je važno što će se zaštitom Đerdapa kao Uneskovog geoparka pod okriljem ove organizacije naći i arheološki lokalitet Lepenski vir, jedan od ugaonih kamenova razvoja čovečanstva. Tu je stvoreno prvo urbanizovano naselje u Evropi, čiji su stanovnici pre oko 9.500 godina napravili prvu podelu rada u ljudskom društvu - objašnjava prof. Rabrenović.

U Lepenskom viru su pripitomljene prve evropske domaće životinje, prvi baštovani su kultivisali šumske biljke, a zahvaljujući njihovim donacijama mogli da stvaraju i prvi profesionalni umetnici i u kamenu isklešu prve monumentalne skulpture sveta. Nedaleko odavde, u selu Rudna Glava, u neposrednom đerdapskom zaleđu, nalaze se ostaci nastarijeg rudnika na svetu, gde je pre sedam milenijuma kopana bakarna ruda.

Eksperti Unesko nisu krili oduševljenje Đerdapskom klisurom


GRANICA SVETOVA

DUŽ litica Đerdapske klisure nalaze se i ostaci rimskih gradova i utvrđenja kao što su Pontes, Kastrum Nova, Dijana i drugih koje su pripadale Dunavskom limesu Svetskog carstva. Tu su i srednjovekovne vizantijske, srpska i ugarske tvrđave kao što su Golubac, Ram i Miroč a kraj njih i naši srednjovekovni manastiri. Mnoga od utvrđenja koristila je kasnije i osmanska imperija, pa je i ona ostavila svoje tragove.

Pećinski izvor "Beli izvorac" sa kaskadnim slapovima


NIJE IMAO KO DA PIŠE

* IDEJA da se uspostavi Geopark Đerdap stara je više od decenije, ali nadležni nisu obraćali mnogo pažnje na stručne radove kojima je skretana pažnja na bogatstvo geodiverziteta, biodiverziteta i kulturno-istorijskog nasleđa klisure.

* TEK 2015. Geološki zavod Srbije je uspeo da animira Ministarstvo rudarstva i enegetike i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, koja su formirala radni tim stručnjaka sa zadatkom da sačine aplikacioni dosije Đerdapa po smernicama Saveta svetske mreže geoparkova Uneska.

* TIM geologa, geografa, biologa, inženjera šumarstva, arheologa i arhitekata napravio je dokument u kom je lako i razumljivo predstavio blago Đerdapa, pa su međunarodni eksperti ubrzo došli.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Miloš

03.09.2017. 14:59

Ako Djerdap, Donji Milanovac ceo taj kraj od Golupca do Kladova koji je biser netaknute prirode ,pun emocija ispisan kroz vekove,uspe da privuče prvo građane Srbije da vide šta imaju mislim da ćemo tada shvatiti koliko je tamo lepše od bilo kog mora,naravno mora se jako ozbiljno poraditi na programu koji će se ponuditi .