LJubavni tango tiskog cveta

J. LEMAJIĆ

14. 06. 2017. u 14:40

Љубавни танго тиског цвета

Foto Jožef Gergelj

Na Tisi kod Kanjiže jedinstveni prirodni fenomen u našoj zemlji. Cvetanja je danas manje, ali ljubitelji prirode kažu da je i dalje očaravajuće. Insekti kratko žive, ali žele da ostave što više naslednika

TEK što se sunce malo spustilo, u utorak u kasnim popodnevnim časovima, na površinu Tise izašlo je na hiljade tiskih cvetova, koji su veliku reku u sekundi pretvorili u naizgled zelenu poljanu prepunu prelepih žutih i belih latica.

Glineni dom sa dne reke, gde su živeli tri godine, napustila je najpre nepregledna povorka mužjaka tiskog cveta, koji su zbacili svoje košuljice i veličanstvenim letom počeli da dozivaju svoje lepše polovine. Kao i sve dame, i ženke ovog nesvakidašnjeg insekta nećkale su se dobrih sat vremena. Možda i više. Brzim i odsečnim letom, mužjaci su pokazivali svoje nestrpljenje, pa su ženke na kraju popustile. I u momentu je nastao zanosan prizor i počeo je ljubavni tango tiskog cveta. Elegantan, strastven i na kraju dramatičan, s jednim ciljem - da za samo nekoliko sati života insekti ostave što više naslednika.

- Dok su larve u glinovitom dnu, presvlače se i do 20 puta. Kada mužjaci dođu na površinu, tada se poslednji put presvuku i dobiju zlatnožuto telo sa krupnim crnim očima. Ženke imaju sitnije oči i upola kraći repni nastavak - objašnjava biolog Jožef Gergelj. - Ako vidite da površina vode vri, to znači da i do trideset mužjaka pokušava da se dočepa ženke. Posle nekoliko sati, mužjaci umiru, a ženke ostaju u životu dok na površini reke ne polože jajašca i tako obezbede novu generaciju.

Ovaj jedinstveni prirodni fenomen, sem na Tisi kod Kanjiže, Sente i Novog Bečeja, može se još jedino videti na kineskoj reci Jangcenkjang.

foto D.Dozet

Kao i svake godine, privlači pažnju biologa, ali i velikog broja turista, koji žele da ovekoveče poslednju ljubavnu igru tiskog cveta.

- Već nekoliko dana dolazimo na reku i čekamo da vidimo kako će procvetati. Polako nas izdaje strpljenje, ali nećemo odustati - kaže nam kratko turista iz Japana, dok čeka na skeli, "naoružan" foto-opremom.

Biolozi i stari meštani pak kažu da je rojenje tiskog cveta nekada bilo mnogo intenzivnije, jer je reka bila čistija. Vremešni pamte da u vreme cvetanja nije bilo moguće videti drugu stranu Tise.

- Tada reka bukvalno nije bila reka - seća se meštanin Takač Janoš, koji je sa unukom došao do samog rečnog korita ne bi li što bolje video tiski cvet.

A onda je zalutali tiski cvet došao do njih i na ruci znatiželjnih posmatrača odbacio belu košuljicu.

Cvetanja je danas manje, ali je jednako očaravajuće.

foto D.Dozet

TRI GODINE U KORITU REKE

LARVE tiskog cveta provedu tri godine u glinenoj podlozi korita reke. Zatim izlaze na obalu, presvlače se u odrasle primerke i počinje parenje. Ovo rojenje predstavlja izuzetan kuriozitet, jer reka tada deluje kao da je procvetala. - Neophodno je da dan bude sunčan i temperatura vode između 22 i 24 stepena da bi reka procvetala - objašnjavaju biolozi. - Prisustvo ovih insekata, koji postoje čak 200 miliona godina, govori nam da reka nije zagađena, i to nas veoma raduje. Parenje traje veoma kratko, samo nekoliko dana, posle čega ženke polažu jaja, a tada, kao i mužjaci - uginu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Posmatrac

14.06.2017. 17:43

@hepek - Tačno. Ja znam za lokaciju između Broda i Dervente gdje se dešava, to zovu ukrinski cvijet.

Miroslav

14.06.2017. 17:18

Cvetanje larve vodenog cveta ima i na Moravi i Dunavu a ne samo na Tisi.