Kučaj-Beljanica novi nacionalni park

J. MATIJEVIĆ

27. 05. 2017. u 21:02

Posle više od 30 godina, Srbija dobija šesto područje prirode sa najvišim stepenom zaštite. Deo ove netaknute prirode su i najveći rezervoar pitke vode u Srbiji i prašumski rezervati

Кучај-Бељаница нови национални парк

Dragana Petraš / Foto I. Marinković

POSLE više od tri decenije, Srbija će dobiti novi nacionalni park! Planine Kučaj i Beljanica, uz Frušku goru, Đerdap, Taru, Kopaonik i Šar-planinu, biće šesto prirodno područje pod najvišim stepenom zaštite. U "elitnom" društvu, ovi predeli netaknute prirode naći će se jer su najveći rezervoar pitke vode u Srbiji, imaju velike površine pod šumama u okviru kojih je nekoliko prašumskih rezervata, tri stroga prirodna rezervata, oko 150 speleoloških objekata, 12 spomenika prirode...

Zvanično proglašenje novog nacionalnog parka "Kučaj-Beljanica", kako "Novosti" saznaju, očekuje se naredne godine. NJegova severna "granica" je Beljanica, a južna Kučaj, pod čijim najvišim vrhom izvire Resava. Obuhvataće 50.000-60.000 hektara, najviše u opštini Despotovac, kao i u atarima Žagubice, Bora i Boljevca. U Zavodu za zaštitu prirode Srbije kažu da će biti svrstan u prvu kategoriju kao zaštićeno područje od međunarodnog i nacionalnog izuzetnog značaja.

- Mnogo je prirodnih vrednosti koje kučajsko-beljanički planinski masiv "kvalifikuju" da bude proglašen novim nacionalnim parkom u Srbiji - kaže Dragana Petraš, koordinator izrade studije zaštite "Nacionalni park Kučaj-Beljanica". - Ovo područje je, pre svega, najveći rezervoar pitke vode u Srbiji sa mnogobrojnim kraškim izvorima i vrelima. Osim toga, ima očuvane velike površine pod šumama. Bukove sastojine u okviru kojih je izdvojeno nekoliko prašumskih rezervata. Ujedno, Kučajske planine su najveći nenaseljeni prostor u Srbiji.

Dosad je na području budućeg nacionalnog parka, po rečima naše sagovornice, zaštićeno 12 spomenika prirode, tri stroga rezervata prirode - Vinatovača, klisura Resave i Busovača, kao i jedan predeo naročite prirodne lepote.

- Pećine i drugi speleološki objekti, njih 150, posebno su blago ovog kraja, a najpoznatije su Velika Atula i Radoševa i Zlotska pećina - priča Petraš. - Iz bogatog geonasleđa izdvajaju se Lazarev kanjon, čuvena prerast Samar, uvala Rečke i Busovata. U čitavom području rastu stare, reliktne biljne vrste kao što su tisa, grab, bršljan, jorgovan... Stanište je 755 takozvanih biljnih taksona, što je petina ukupne flore naše zemlje, a čak 45 je u Crvenoj knjizi flore Srbije. Tu raste i srpska ramonda, cvet feniks čijim se nošenjem na reveru u Srbiji obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Planinska celina Kučaj-Beljanica, kaže naša sagovornica, dom je i za 23 odsto faune gmizavaca, 130 vrsta ptica i 70 odsto ukupne faune sisara. Među njima su i ris, vidra, mrki medved i vuk koji su na Crvenoj listi ugroženih kičmenjaka Srbije.

* Lazarev kanjon / Foto ZZPS / Dragan Bosnić

- Oblast novog nacionalnog parka, istovremeno je bogata i kulturno-istorijskim nasleđem, još od praistorije - naglašava Petraš. - U okolini Despotovca nađeni su najstariji ostaci ljudskih naseobina na ovim prostorima, a naselje u Zlotskoj pećini u kom su izrađivani nakit, alatke i oružje, postojalo je od četvrtog milenijuma pa do sedmog veka pre naše ere. Tu su i manastiri Manasija i Ravanica, ali i Senjski Rudnik, i Aleksandrov potkop, koji je nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.


ČEKAJU 20 GODINA

PRVA obimna istraživanja područja Kučaj-Beljanica urađena su još 1949. godine - kaže Dragana Petraš. - Tada su u tom kraju, zaštićeni i proglašeni i prvi spomenici prirode - Velika Atula i Radoševa pećina. Potonja obimna, višegodišnja istraživanja stručnjaka našeg Zavoda potvrdila su da planinska celina Kučaj-Beljanica poseduje osobine nacionalnog parka. A, sama ideja da to i zvanično postane, "provlači" se dvadesetak godina.


SRPSKE PRAŠUME

PRAŠUME Vinatovača i Busovata su već strogo zaštićeni prirodni rezervati kučajsko-beljaničkog planinskog masiva - objašnjava naša sagovornica. - Poznati su po očuvanim, vrlo kvalitetnim bukovim šumama. Među njima ima mnogo stabala starijih od 200 godina, dok su neka stabla bukve pravi gorostasi - visoki po 46 metara i prečnika većeg od metra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Petar

28.05.2017. 08:58

Srbija je jedinstvena po prirodnim lepotama koje poseduje. Ali i po prljavštini kojom je "časte" njeni sadašnji stanovnici, Srbi. Možda će se oni jednom setiti da i od tih lepota može da se živi. I to jako dobro da se živi.

Grada

19.01.2018. 14:39

@Petar - Super, kako lepo za uši kad čuju ovako divnu vest, ali u Beogradu. Oni koji žive u samom srcu novog nacionalnog parka slusaju svakodnevno urlanje aviona, i topovske salve a samo zahvaljući šumskim pozarima pošteđen je veliki broj ljudskih žrtava iz razloga sto požari aktiviraju neeksplodirana minsko eksplozivna sredstva, Doduše biće i dana kada će dozvoliti prolaz ali budući turisti iz zemlje i inostranstva treba da računaju na zabranu prolaska kroz park, zbog aktivnosti na vojnom poligonu.