Hilandar pohodi već 245. put!

Jovanka Simić

16. 04. 2017. u 18:26

Reditelj i novinar iz Novog Sada već 27 godina neumorno hodočasti po Svetoj gori. Od svetogoraca je naučio najvažnije lekcije, i to za ceo život. Sve nevolje ovog sveta, kažu, počivaju na egoizmu

Хиландар походи  већ 245. пут!

Vukčević na vrhu Atosa

SVETOGORSKI monasi doživljavaju ga bezmalo kao člana svog bratstva i kažu da ne znaju nikog ko je toliko uporan u pohođenju Svete Gore i Hilandara. Goran Vukčević, reditelj i novinar iz Novog Sada, u poslednjih 27 godina boravio je tamo 244 puta, a tokom ovih uskršnjih praznika otisnuo se na 245. putovanje u centar srpske duhovnosti i istorije.

Tokom gotovo tri decenije, Vukčević je u svojstvu novinara Radio-televizije Vojvodine na Hilandaru snimio desetine nagrađenih reportaža, dokumentarnih priloga i emisija za popularni serijal "Bukvar i pravoslavlje".

- Najveća nagrada za moju svetogorsko-pokloničku priču su životne mudrosti koje sam svih ovih godina imao privilegiju da slušam od hilandarskog sveštenstva - otkriva nam Vukčević s mirnoćom kakva se retko sreće u ovoj našoj svakodnevici, obeleženoj žurbom, borbom za preživljavanje i materijalnim vrednostima.

A koliko su ponekad čudni i slučajnostima popločani putevi Gospodnji koji mladog čoveka odvedu tamo gde i ne sanja da će stići, veoma dobro zna ovaj sagovornik "Novosti": godine 1990, njegova diplomska predstava "Karlos Drugi Omađijani" (prema tekstu Pitera Barnsa), posle promene čelnih ljudi u Srpskom narodnom pozorištu, skinuta je s repertoara uz mnogo neprijatne medijske buke.

Vukčević, tada 23-godišnjak, otputovao je početkom te jeseni na Halkidiki da sredi misli i oporavi se od neočekivanog poraza na početku karijere. Već prvog dana na tom grčkom poluostrvu, kupio je knjigu na ruskom jeziku u kojoj je uočio i poglavlje o Svetoj Gori.

TAMJAN, RUČNO RAĐEN U KELIJI Svetog Jefrema Sirina iz Sirije, na nepristupačnim liticama tzv. Svetogorske pustinje, Vukčević je imao priliku da prisustvuje pravljenju tamjana. Bilo je to u vreme kada je otac Jefrem, posle 20 godina ručnog mešenja, upravo dobio spas za svoje umorne ruke - mašinu za rezanje tamjana. Iz Afrike na Svetu Goru u džakovima stiže smola koja se ovde melje, a zatim se od nje pravi testo. Smesi se dodaju arome jasmina, ljubičice, jasena, bosiljka ili ruže. Tamjan, veruje se, čisti prostor od virusa, ali i od demona i negativne energije.

- Dok sam listao tu knjigu, na plaži sam čuo čoveka koji je na srpskom pričao svojoj porodici o Hilandaru - priseća se Vukčević. - Bio je to, kako se kasnije ispostavilo, Dragić Savić, profesor Ekonomskog fakulteta iz Beograda. Nikada posle toga nisam imao priliku da ga sretnem, ali to što sam čuo od njega o Hilandaru pobudilo je u meni veliku želju da odem na Atos.

Prvi put kročio je Vukčević na Svetu Goru 20. oktobra 1990. godine. U sećanju čuva susret sa ocem Kirilom, monahom niskog rasta, koji je do danas ispovedio hiljade hodočasnika iz Srbije.

- Opterećen svojim ovozemaljskim teretom, ocu Kirilu sam počeo da prepričavam svoje trivijalne profesionalne probleme, a on me smirenim pokretom ruke prekinuo i uputio da odem u obližnju crkvu, pred ikonu Trojeručice, rekavši da će mi ona pokazati put - priseća se Vukčević.

Po povratku u Novi Sad, proslavljeni reditelj Puriša Đorđević, dirnut Vukčevićevim doživljajem Hilandara i susretom sa ocem Kirilom, preporučio ga je za autora "Bukvara pravoslavlja", prve zajedničke emisije Srpske pravoslavne crkve i državne televizije.

Usledile su godine u kojima je ovaj nesuđeni pozorišni i filmski reditelj, a sve uspešniji TV autor, u nekoliko navrata bio u prilici da s patrijarhom Pavlom razgovara dugo i da se ogreje njegovom neverovatnom duhovnom snagom koja ne jenjava bilo da s njim razgovarate ili zajedno ćutite.

Snimio je i serijal "Hilandarsko vekovanje", koji će od jeseni biti nastavljen. U devet navrata popeo se na vrh Atosa, što je prilično veliki podvig. Već na početku svog hilandarskog pohoda naučio je grčki, jezik svoje bake po majci.

Od svetogoraca, jednostavnih ljudi koji su se tamo sklonili od vreve ovozemaljskog sveta, prigrlio je mnoge mudrosti, a jedna od njih upućuje na to da sopstveni ego svakog dana iznova treba izmrviti u prah, jer sve nevolje ovog sveta počivaju na egoizmu. Monasi su ga podučili i da se na Hilandaru vreme meri drugačije i bez osećaja za večitu novinarsku potrebu da se sve mora izrazgovarati i snimiti - juče.

- Ono što se tog dana otvori pred tobom u ovom svetom vrtu, to je to, i ne treba pitati da li je to malo ili mnogo - rekao mu je jedan od 40 monaha hilandarskog bratstva.

Verovatno najjednostavniji, a istovremeno najblagotvorniji savet dobio je od oca Mihajla, koga su svi zvali Dika jer je on svakoga oslovljavao sa "diko". Jednom je na molbu tog monaha ušao u staru pekaru u kojoj se hleb na isti način priprema 800 godina.

- Pomogao sam mu da očisti paučinu sa zidova pekare, onda sam mu se požalio na svoje probleme na poslu, a on je, posle jedne lagano ispijene manastirske rakijice, rekao: "Šta ćeš, moraš se smiravaš."

Čuo je Vukčević sličan savet bezbroj puta ranije, a tek kada mu je te reči izgovorio nepismeni monah koji je od 11. godine u manastiru, shvatio je da su smirenje i strpljenje jedini način da običan čovek spase sebe u svakodnevnoj životnoj ludnici.

Upravo taj smiraj sve više muškaraca poslednjih decenija traži u Svetoj Gori, a posebno u Hilandaru. Monasi su se u početku teško navikavali na gužvu, ali preovladalo je njihovo tradicionalno gostoprimstvo. Svih 40 monaha brine o gostima koji dolaze najviše iz Srbije, ali i iz Rusije, Gruzije i sa drugih strana sveta. Tu su i radnici koji već 13 godina oporavljaju Hilandar od požara.

Za svakog se nađu postelja, hrana, lepa reč i savet kako čuvati sebe od drugih i druge od sebe. Prekor osenči monaško lice jedino kada vekovnu tišinu, tokom molitve u manastiru, iznenada poremeti zvuk mobilnog telefona nekog od nepažljivih hodočasnika.

Otac Kirilo




KANDILO OCA SIMEONA

NA svetoj Gori svakodnevno se dešavaju čuda, uverava nas Vukčević, uz prisećanje na epizodu iz devedesetih godina, kada je mnogo manje ljudi posećivalo Hilandar. Hodeći iz Ivirona, manastira iz 10. veka koji se nalazi na severoistoku Svete Gore, pokušao je prečicom da stigne do Kareje i tom prilikom zalutao do jedne kelije. Unutra je bio starac.

- Kada je čuo kuda idem, rekao mi je da pozdravim oca Simeona koga nije video decenijama i zamolio me da mu ponesem kantu maslinovog ulja. Kroz noć sam jedva doneo pošiljku do manastira. Otac Simeon mi je otvorio vrata i rekao: "Ne znam šta da radim, gasi mi se kandilo, a nemam više ni kapi ulja."


ČUDOTVORNA LOZA

JEDNO od svetogorskih čuda poznatih širom sveta je loza Svetog Simeona, stara osam vekova. Rađa svake godine i grozdovi se odmah sasuše, a po tri zrna na osnovu dugih spiskova putuju na sve strane sveta, bez obzira na veroispovest, do onih koji veruju da će im upravo ova loza doneti sreću da dobiju potomstvo. Uslov je da se posti 40 dana. Vukčević je više puta dobio blagoslov da u Srbiju svojim prijateljima donese plod Simeonove loze.




Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (11)

E vidite

16.04.2017. 18:36

Zato mnogi koji bi hteli, ne mogu da odu. Ne mogu da dobiju "blagoslov", pošto, kako piše na sajtu Hilandara, za ovu godinu je popunjeno... more... čim su osetili biznis, nema tu više...

всг

17.04.2017. 07:34

@E vidite - колико знаш толико и тако пишеш,боље паметно ћутати него свашта говорити.Бизнис и Света Гора,нека ти Бог Свемилостиви опрости,пазмисли мало о свом ставу,питај некога ко зна,или прочитај Старца Пајсија Светогорца,ту имаш све.

Дејан

16.04.2017. 19:23

Слава Богу дарги брате у Христу.Дивим се.Желим ти још много одлазака на Свету Гору, то Богоугодно мјесто.Поздрав из Зворника.С Богом

Ivanka Kosovka

16.04.2017. 20:08

Treba doneti odluku da Hilandar moze posecivati i zenski rod. Zasto se to čeka sa tako delikatnom odlukom, ne razumem. Zelimo samo da ga vidimo... Da ne bude "tajno Sveto mesto" za nas...

Miro Markovic

16.04.2017. 21:22

@Ivanka Kosovka - @ Ivanka. Pre verovanju, majka Isusa Hrista, Marija, je odredila to poluostvo u Grckoj da bude njen vrt posvecen molitvama Bogu od strane kaludjera. Otuda svi kaludjeri toga polusostrva, poznatog kao Sveta Gora, postuju taj zavet i ne dozvoljavaju da ga zene posecuju. Jedina zena, koja je posetila Svetu Goru je bila carica Jelena, supruga cara Dusana, za vreme uzasne kuge, koje je harala Srbijom 1347. Ali ona nije svojim nogama dotakla tlo. Stalno je nosena.

Bojo

17.04.2017. 00:57

@Ivanka Kosovka - Mara Brankovic je zapravo jedina koja je koracala Svetom Gorom, za razliku od carice Jelene koju su nosili.

Zoran

16.04.2017. 20:09

Gospodjo Savic, lijepo pomalo romanticno sastavljen clanak. I ja imam veliku zelju da posjetim Hilandar, ali sam nazalost u masini svakodnevnog zivota i stresa i "nikako da nadjem vremena", sto je znam, moja velika greska. ...Samo ima jedna za mene velika nelogicnost u vasem tekstu. Zar je moguce da je monah"Dika", koji je od svoje 11. godine u manastiru Hilandar, nepismen. Ja u to, uz duzno postovanje, ne mogu da vjerujem. Bio bih jako zahvalan za jedno kratko objasnjenje.

Miro Markovic

16.04.2017. 21:11

@Zoran - "Nepismen" monah (kaludjer) znaci da nije skolovan na standardni nacin. To ne znaci da ne ume da cita sve bogoslovske knjige niti da cita muzicke note svih molitivi, koje se pevaju kao dopuna oltarskog bogosluzenja (molitvi). Tim sposobnostima se svi mladi monasi uce od strane njihove starije brace po Hristu. Ako sam ovde pogresio, neka me neko ispravi. Necu se ljutiti.

Vasilije

12.04.2020. 00:18

@Zoran - Imao sam čast da upoznam oca Mihajla i da čujem od njega lepe pouke koje znače života. Ostao mi je u najlepšem sećenju, ako mogu da kažem za sva vremena.Neka mu Gospod kojeg je ljubio, podari blaženi pokoj.

Radenko Salapura Tetak

17.04.2017. 00:49

@e vidite ne moze da se pohodi jer monaštvo pre svega trazi mir. ogroman ne broj hodocasnika i turista koji dolaze na Sv Goru i retko se zadrzavaju na samo jednom manastiru vec obilaze redom. sve ovo ometa naravno i monahe i zato mora da postoji ogranicenje.

Goran Filipovic

17.04.2017. 21:29

Hvala Jovanki na lepoj i toploj prici o coveku koji je po mom misljenju trenutno najveci poznavalac Svete gore.Jedan od snimatelja navedenog serijala je i moja malenkost,sta reci o Goranu jednom skromnom geniju novog doba.RTV Vojvodina poseduje zahvaljujuci Goranu video materijal od neprocenjive vrednosti o zivotu pravoslavne zajednice na Svetoj Gori.Mozete zamisliti kakav je blagoslov pohoditi nesto najsvetije na Atosu.