ISPOVEST MONAHINjE SPC: Niko me nije ni popreko pogledao, iako je moj deda bombardovao Srbe!

Vladimir MITRIĆ

utorak, 21. 03. 2017. u 20:00

ИСПОВЕСТ МОНАХИЊЕ СПЦ: Нико ме није ни попреко погледао, иако је мој деда бомбардовао Србе!

Foto: V.Mitić

Monahinja Jovana, rođena kao Sibila Ler (62), Unuka generala Lera, o bremenu svog porekla, duhovnoj otadžbini i iskušenju
IAKO svi znaju da sam, ni kriva ni dužna, potomak nemačkog generala Aleksandra Lera, za protekle tri decenije, koliko sam monahinja, nikada u Srbiji nisam doživela nikakvu neprijatnost. Niko me nije ni popreko pogledao niti mi je uputio bilo kakvu ružnu reč. Pre bih rekla da osećam neku dodatnu toplinu i srdačnost u ophođenju, kao da ovaj narod velike duše i srca, na diskretan način želi da kaže: Ma znamo mi da ti nisi ništa kriva, osećaj se slobodno. Mi te volimo!

Tako svoju uzbudljivu i čudesnu životnu priču, ekskluzivno za "Novosti", započinje Sibila Ler (62), potomak generala Aleksandra Lera. Rođena u uglednoj aristokratskoj porodici u Nemačkoj, sada je smerna monahinja Jovana u manastiru Soko kod Ljubovije, u Eparhiji šabačkoj

- Voljom Božjeg promisla, ja imam dve otadžbine: Nemačka je fizička, a Srbija moja duhovna otadžbina - kaže monahinja Jovana. - Kao što je po istinitim rečima Gospodnjim: "Duša pretežnija od tela", tako je mome srcu bliža moja duhovna otadžbina Srbija.

Podeljana osećanja o poreklu dugo su je, kaže, pritiskala i saplitala. Sve dok u besedi patrijarha Pavla u Manastiru Svetog Nikole na Sokolu nije čula, za njenu dušu lekovite, reči: "Čovek ne može da bira vreme i mesto u kojem će se roditi i živeti.

ZAVEŠTANjE U "NOVOSTIMA" RAZGOVOR s monahinjom Jovanom dugo je pripreman. Odlučila se da, ekskluzivno, govori za naš list, "za najomiljene narodne srpske novine", uz napomenu da je ovo jedna vrsta njene ispovesti i duhovnog zaveštanja. Jovana kaže da je ovde izrekla sve što je smatrala važnim i potrebnim i da više neće govoriti za medije zbog poštovanja monaške skromnosti i zaveta.

Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi. Ali od njega zavisi kako će u životu postupati: da li kao čovek ili kao nečovek. Ma gde bio i ma gde živeo."

- Tada sam razumela da čovek kroz život i vreme putuje putevima Božjeg promisla. Rodi se u jednom mestu a celoga života traga za nekim svojim predodređenim mestom. Ne smiri se dok ga ne pronađe, ili dok ono ne prizove njega - priča nam mati Jovana. - Rođena sam u staroj i uglednoj nemačkoj aristokratskoj porodici Ler, koja pripada protestantskoj evangelističkoj crkvi. Moj nadležni sveštenik i prvi veroučitelj bio je učenik i poštovalac čuvenog pastora Fridriha Giznedorfa iz Evenburga kod Osnabrika, koji je, neposredno posle rata, u maju 1945. godine, izgovorio čuvenu besedu o Srbima.

Od njega sam slušala o jednom narodu koji je u Drugom svetskom ratu izvojevao najveću pobedu: "Pobedu duše, pobedu srca i poštovanja, pobedu mira i hrišćanske ljubavi." Jer, kad je rat završen i kad su pukle logorske žice, na nemačkoj zemlji se našlo 5.000 živih srpskih kostura. Svi su očekivali njihov opravdani gnev i osvetu, jer su nemački vojnici u njihovoj zemlji ubijali sto Srba za jednog nemačkog vojnika.

To se nije desilo. Naprotiv, oni su milovali nemačku decu, davali im bombone, razgovarali sa Nemcima kao sa svojom braćom...

Tek tada je, kaže mati Jovana, svima postalo jasno zašto je veliki Gete učio srpski jezik, zašto je s tolikom ljubavlju i poštovanjem primao i podržavao Vuka Karadžića, i zašto je Bizmarku poslednja reč na samrtničkoj postelji bila: "Srbija".

- Naš pastor nam je govorio o srpskim junačkim epskim pesmama kao najvećem kulturnom blagu Evrope i sveta - priča naša sagovornica. - Više ih je prepričavao i skretao pažnju na to da su one neprevodive i da se jedino mogu razumeti na srpskom jeziku. Savetovao nam je da učimo srpski jezik, kako bismo se uverili u tu svojevrsnu čaroliju umetnosti pred čijom lepotom se do zemlje poklonio vajmarski genije.

Mati Jovana mir pronašla u manastiru

Mati Jovana kaže da je to u njoj rodilo želju da upozna "taj mali veliki narod i da se približi njegovom duhu i kulturi". U manastiru Himelstiru kod Hildeshajma prvi put je ušla u pravoslavnu crkvu i prisustvovala svetoj liturgiji, koju je tada služio vladika Lavrentije, tadašnji srpski episkop za Zapadnu Evropu i Australiju.

- To je bio neopisiv i nezaboravan događaj - seća se mati Jovana. - To je bilo moje duhovno začeće. Moje pravoslavne blagovesti. Tada sam našle sebe i svoj novi dom. Na zemlji i na nebu. I ukoliko bi trebalo da označim najvažnija ili, laički rečeno, najsrećnija tri dana u svom životu, to bi bili: prvi, kad sam prihvatila pravoslavlje kao svoju veru. Drugi: kad sam posle više godina iskušeničkog života primila monaški čin i svoje svetovno ime Sibila promenila u monaško Jovana. I treće: kad sam dobila srpsko državljanstvo.

Nikad neću zaboraviti dan kada se, posle uobičajenih dugih birokratskih procedura, u mojim rukama našla draga srpska lična karta. To mi je bilo uzvišenije nego da sam dobila diplomu Oksforda ili Sorbone. I gle paradoksa! To je bilo u ono vreme kada su mnogi u ovoj zemlji sanjali o tome da dobiju nemačku vizu ili pasoš i da odu odavde.

Mnogi je, kaže, pitaju šta ju je tako snažno privuklo pravoslavlju.

- Na prvom mestu, lepota pravoslavne svete liturgije i ostalih svetih bogosluženja - kaže naša sagovornica. - Zatim pravoslavni smisao monaškog postriga, posta i vrlinskog podviga u hrišćanskom životu, ali i pravoslavna umetnost, ikonopis, drevne freske i pravoslavna duhovna muzika, a iznad svega, lepota srpske svetosavske duše i lepih srpskih narodnih običaja. Naročito harizma krsne slave. Ja sam izabrala za svoju krsnu slavu praznik Sveta tri jerarha, 12. februara. Slavim svečano i toržnstveno kao prava Srpkinja.

Foto V.Mitrić

Njena neobična životna sudbina podstakla ju je da se pozabavi odnosima Srba i Nemaca kroz istoriju. U Srbiji se, priča nam mohaninja, spominje da je Stefan Nemanja u Nišu dočekao Fridriha Barbarosu na trećem krstaškom pohodu, i da je nemački vojskovođa za trpezom jeo prstima a Nemanja zlatnim escajgom.

- I to je činjenica - kaže mati Jovanina. - Međutim, malo je poznato ono važnije, da je Barbarosa oboleo na tom putu od teške bolesti i da ga je Sveti Sava, tada princ Rastko, iscelio od bolesti svojom usrdnom molitvom. Veliki srpski vojskovođa Pavle Jurišić Šturm bio je nemačkog porekla, a slavni srpski komandant Živojin Mišić bio je oženjen Nemicom Lujzom. Nikada, razume se, ne zaboravljam onu drugu, tamnu stranu medalje, velike zločine i krvoprolića koje su nemački okupatorski vojnici u više navrata činili po Srbiji. Stidim se i lijem gorke pokajničke suze i prinosim Gospodu molitve za moje sunarodnike zbog njihovih teških zločina i nedela.

Gospod ju je, nastavlja mati Jovana, doveo ovde u ovu mučeničku i svetu zemlju, po kojoj je vojska njenih predaka rušila gradove i sela, pljačkala i ubijala, počinila nezapamćene zločine nad srpskom nejači, sejala strah i smrt, žarila i palila...

- Od tog plamena ostao je sada samo jedan slabačak plamičak, ja, smerna monahinja Jovana, koja gorim kao kandilo pred ikonom Srbije i prinosim suzne molitve u znak pokajanja za sva sagrešenja nemačkog naroda, koji mi je podario fizičko trošno ljudsko telo, a za napredak, sreću i blagoslov mog divnog srpskog naroda u kome sam se duhovno rodila, koji mi je podario večna i neprolazna nebeska blaga - govori mati Jovana.

- Svakodnevno blagodarim Gospodu na tom velikom daru, i srpskim svetiteljima i prosvetiteljima - Svetom Savi i Svetom vladici Nikolaju, čiji me svetli primeri i dela vode i rukovode u mome duhovnom životu u pravoslavlju.


GENERAL ALEKSANDAR LER PO OCU NEMAC, PO MAJCI PRAVOSLAVAC

STRELjAN 1947. U BEOGRADU

Foto Bundes arhiv

ALEKSANDAR Ler, koga su zvali Saša, rođen je 20. maja 1885. u mestu Turn Severin. Po ocu je bio Nemac, a po majci pravoslavac. Odlično je govorio ruski, srpski, rumunski i mađarski jezik. Srednju školu pohađao je u Pančevu.

U Prvom svetskom ratu učestvuje na strani Austrije i komanduje austrougarskim bataljonom u borbama protiv Srba. Ranjavan je dva puta. Jedno vreme je bio komandant 85. pešadijskog puka stacioniranog u Višegradu. Čin majora je dobio na kraju Prvog svetskog rata.

Nakon rata, aktivno usavršava svoja vojnička znanja. U čin potpukovnika je unapređen 1921, a u čin pukovnika 1928. General-major postaje 1934. Jedan je od trojice bivših austrijskih oficira (pored Erharda Rausa i Lotara Rendulića) koji su unapređeni u čin general-pukovnika nemačkog Vermahta. Tokom Drugog svetskog rata je bio komandant 4. vazduhoplovne flote koja je bombardovala Varšavu i Beograd. Učestvovao je u borbama za Krit i na Istočnom frontu, pre nego što je 1942. postavljen za komandanta Jugoistoka. Tvorac je planova operacija "Vajs" i "Švarc". Komandovao je Grupom armija E pri povlačenju od Grčke kroz Jugoslaviju. Zarobljen je maja 1945. Za ratne zločine osuđen je 1947. na smrt.

Streljan je 26. februara iste godine u Beogradu.


VLADIKA LAVRENTIJE

Foto V.Mitrić

Već tridesetak godina živim u Srbiji, u svojoj duhovnoj otadžbini u srpskom manastiru Soko - kaže mati Jovana. - Služim Gospodu i prislužujem, u okviru svojih fizičkih i duhovnih moći, svom duhovnom ocu vladici Lavrentiju (na slici). Srela sam veliki broj sveštenika i duhovnih pastira širom sveta. Želim da posvedočim da je vladika po svojoj dobroti i plemenitosti svoje hrišćanske duše neuporediv. Uverena sam da je on najugledniji i najomiljeniji vladika u celom hrišćanskom svetu.


NEMCI CENE SRBE, ALI IH NE VOLE

JOVANA, kako kaže, želi da podseti njene drage Srbe na jednu osobinu nemačkog naroda kada su u pitanju odnosi prema Srbima i ostalim narodima, koju je tačno uočio Sveti vladika Nikolaj, koji je dobro poznavao duh germanskog plemena.

- Nemci cene Srbe, ali ih ne vole. Nemci ne vole one narode kojima se dive. Tu su, pored Srba, Francuzi i Englezi. A one koje vole, njih preziru. U tu grupu spadaju Hrvati, Bugari, Italijani... Potomci starih tevtonskih ratnika preziru podanički mentalitet fukare. Rusa i Amerikanaca se plaše. Svaka ptica ima svoga kopca.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (41)

Nidža

22.03.2017. 06:23

@Момо - Mnogo lepih primera ima o Srpskom narodu,malo ih ističemo. Bog Vas blagoslovio Mati Jovana.

Тоне

21.03.2017. 21:27

Драга Мати, ако Бог да, Ваш пламичак ће надвладати оно што је било раније. Благо нама што Вас имамо! Исплаках се вечерас...

Šumadinac73

21.03.2017. 21:39

Поштована, желим Вам свако добро од господа! Жива била!

Bojan

22.03.2017. 00:47

Imao sam priliku da lično upoznam monahinju Jovanu i učestvujem u njenom lečenju tokom kratkog boravka u bolnici.Vedar prijateljski topao i pokajnički pogled iz njenih očiju izuzetno je bio primetan.Draga sestro neka vas Bog poživi s nama, amin :)

Vidovdan

22.03.2017. 00:52

Ovaj dan bese praznik za moju dusu. Hvala Novostima. Hvala Ti Bogom blagoslovena mati Jovana. Divim se promislima koje ste izgovorili u nadi da cete poceti spisateljstvom se baviti.

ja to tako

22.03.2017. 02:12

Ovo je pravi primer koliko je gen od babe pravoslavne vere a kojoj ime ne pomenuste preovladao kod unuke, ipak je ona nasa bez obzira ko joj je bio deda, otac, majka, srpski geni su to, svako dobro srpkinjo

nije Srpkinja

22.03.2017. 17:39

@ja to tako - Po osnovu verskog prava svoje majke Ler je pripadao pravoslavnoj istočnoj crkvi, Lerova majka bila je Katerina Hajman, ćerka ruskog vojnog lekara dr Mihaila Aleksandroviča Hajmana iz Odese. Lerov otac, Fridrih Johan Ler učestvovao je u rusko-turskom ratu kao drugi kapetan na jednom sanitetskom brodu u Crnom moru upoznao je bolničarku Katerinu Hajman. Posle rata su se venčali 1879. i otišli u rumunski Turnu Severin. Imali su 3 sina. Sudeći po prezimenu, Katerina Hajman je (Heimann) bila Nemica.

Lupatorima

12.04.2017. 12:22

@ja to tako - Majka ALexandra Löhra (Lora) mu je bila JEVREJKA, a ne pravoslavna! Sta je vama!?!?

Рада

03.05.2019. 14:54

@ja to tako - Има и Јевреја православних, не пуно али има. Један од њих је Енрико Јосиф, човек велике љубави према Србима, нека му Бог подари рајска насеља.

Mirjana2

22.03.2017. 06:30

Sam Gospod Bog te poslao da ispricas istinu! Pre par meseci citala sam o nemcu koji je bio na Kosovu ,kao vojnik-mirovnjak, I da je prihvatio nasu veru,ime I slavi slavu! Neka Vas dragi Bog cuva!!!

I ovi današnji vole

22.03.2017. 07:14

ove što su nas bombardovali i s njima se druže. A Srbi, k'o Srbi... zanima me samo šta bi rekli da se neka Srpkinja "zaredila" i otišla da živi u Vukovar...

Nikola

22.03.2017. 13:27

@I ovi današnji vole - Мени су одбили два коментара заредом у којима критикујем што се дружимо са куртом и муртом који су сејали смрт по овој напаћеној земљи, и подсећам на то да ће Немац увек бити Немац, нарочито према Словенима. Знам и ја да данашње генерације нису ни за шта криве, али, ипак, све је то једна ружна и бедна слика! Мислим, с наше стране, не њихове, они су испали господа пар екселанс, ем нас толико малтретирали и убијали, ем им ми сад наздрављамо и молимо се Богу за њих.

Petronije Arbitar

22.03.2017. 15:20

@I ovi današnji vole - Nikola, ništa niste razumeli! Nema ovde prostora za udubljivanje u podatke, zato ću Vas podsetiti na samo dve činjenice: rat su zajednički započeli Hitler i Staljin (koji su bili u paktu) komadanjem Poljske, i druga koju ako ne verujete proverite, da su mnogo više zla Srbima nanela "braća" (uz svesrdnu podršku komunista!) nego sami Nemci! Jesu im to omogućili, ili istorijske okolnosti, ali to zlo u "braći" sigurno bi eskaliralo i bez Nemaca. Kad se molim, molim se za Ljude a ne za Nemce itd.

Vesna

22.03.2017. 08:53

Manastir Soko je delic raja ,bila sam nekoliko puta i tamo nalazila mir kakav je tesko osetiti na drugim mestima .Neka monahinja Jovana pozivi jos dugo dugo

Petronije Arbitar

22.03.2017. 09:20

Uzvišena Mati Jovana, Tvoje reči su melem za dušu i naročito treba da ih pročitaju i upamte svi oni u Srbiji koji i danas opravdavaju komunističke zločine nad vojvođanskim Nemcima na kraju rata, pretežno ženama, decom i starcima, govoreći: "To su i zaslužili!" U isto vreme u Nemačkoj, preživeli zarobljenici, među kojima je bio i moj otac, milovali su nemačku decu po kosi, na čega sam veoma ponosan. U isto vreme stidim se svih ovde koji komunističke zločine pripisuju Srbima.

(Ne)Pravda

20.05.2019. 18:40

@Petronije Arbitar - Sta je sa chetnichkim zlocinima za vrijeme 2. Svjetskog rata, ja koliko se sjecam chetnici su maltretirali i srpski narod izmedju ostalog, a najvise komunista je dala Srbija, pa tek onda Bosna i sve ostale clanice bivse nam drzave! Ne pravdam komuniste ali molim te nemoj da govoris kako Srbi nisu imali nista sa komunizmom!

vitez

10.05.2019. 16:21

@Баба Наста - A, zašto odmah na poklpnjenje, ona je tu zbog sebe. Poštovati da.

Dragan

22.03.2017. 11:56

Nijesi ti nista kriva sestro Jovana ,ali tvoj narod (njemacki)je jos prije Hitlera oznacio da sloveni treba da se svedu na malobrojnu zajednicu.Politika 100 za jednog je vazila svuda kako na Balkanu ,tako i na ruskom frontu.I danas se ta polkitika vodi ,doduse perfidno ,ali se sprovodi !!!

Rođo

02.08.2019. 17:57

@Milan - 1885 do 1947..Koliko je godina..A neka he mao on djete samo 20. godina saro mogla je da bude unuka..Jer 20.godina staro djete znaci on je imao 42 godine ..a vjerovatno je imao pre četrdesetih godina djecu

Мићо Којић

30.04.2017. 07:29

Сестру Субилу смо упознали прије много година као искушеницу у Химелстиру. О великим празницима наше жене су јој помагале у кухињи и другим пословима. Памте је и помињу као веома вриједну и савјесну. Све што је рекла о Владици Лаврентију је ноторна истина. Више је учинио за "имиџ" Срба у свијету од наших бројних дипломата...

Ivko

10.07.2018. 13:18

Ovo na kraju govori o tome kakav je to u stvari narod: jedne ne voli, druge prezire a trecih se plasi. Imaju li Nemci i poneko ljudsko osecanje? Ili su arogantni gadovi koji i treba da se oplemenjuju po srpskim i ostalim pravoslavnim manastirima kako bi dobili ljudsko oblicije?

СЕНОВИЋ

27.12.2018. 06:10

Ускоро ће Немци презирати сами себе, а онда неће моћи ни да сечрезиру јер ће бити тамнопути.

Nikola

27.12.2018. 18:25

Уживала сам уз по коју сузу у овој исповести монахиње Јоване! Дивно је и истинито све што је рекла о свемум , поготову о нама Србима, нашим страдањима и мукама које су нам други наносили. Дивно је и истинито све што прича о нашој гостољубивости, нашој словенској души, нашој узвишеној вери и традицији.

Рада

03.05.2019. 15:00

Хвала пуно на предивној причи. Хвала мати Јована на љубави. Једино што Павле Јуришић Штурм није био Немац већ Лужички Србин, али су они тамо ионако готово германизовани и вероватно у таквом окружењу да и има и неког Немца међу својим прецима.

Zoran

30.06.2019. 17:03

Do kada cemo da se hranimo lazima da nas neko postuje? Ne znam samo na temelju cega, sta smo mi to postigli sta je vredno spomena? Pamet u glavu, to nam je jedini spas, a ne gradnja mitova u nedogled. Knjiga i znanje nas jedino mogu spasiti. Ako mogu da probiju kroz tminu pevaljki, polusveta i lazova koji nas truju.

sandrica

24.08.2019. 17:06

Мене гледају попреко због партизана иначе смо народ који више поштује непријатеље. Слажем се да жена није крива шта она има с тим што било некад давно. То су примитивне свести