Azra terala komšije da piju krv mog oca!

Ninko ĐURIĆ

17. 12. 2016. u 20:00

Potresna ispovest Slaviše Đuraša , sina mučenika Blagoja koga je Azra Bašić zaklala: Morali su da ga drže, dok su mu krvnici kosti lomili, a onda mu je zarila nož u vrat

Азра терала комшије да пију крв мог оца!

Slaviša Đuraš s fotografijom oca Blagoja,Nekadašnji Dom JNA u Derventi

DERVENTA - Mom ocu Blagoju Đurašu krvnici su prvo izbili zube, polomili kosti, dodatno ga mrcvarili ubodima noža, terali ga da na kolenima hoda po staklu, s kaišem oko vrata, a onda ga je Azra Bašić, ne trepnuvši - zaklala! Potom su hrvatski vojnici sa pripadnicima domaćih hrvatsko-muslimanskih jedinica, predvođeni krvavom Azrom, igrali oko mrtvog tela. Ona je dobitno podvriskivala: "Jedan vojvoda manje".

Ovako za "Novosti" počinje potresnu ispovest Slaviša Đuraš (40), o stradanju oca Blagoja, 26. aprila 1992. godine u tadašnjem srpskom gubilištu i paklu u derventskom Domu JNA.

Prvi put, za naš list iznosi godinama gomilanu muku izazvanu svirepim zločinom dželata o kojem bruji ne samo region, već i mediji u SAD, odakle je 22. novembra krvava Azra isporučena BiH.

- Još je strašnije, ona je trojicu naših komšija, Radojicu Garića, Dragana Kovačevića i Mila Kuzmanovića, kako su mi oni lično ispričali, terala da ližu i piju krv iz prerezanog vrata mog oca. Pitala ih je da li bi im umesto četničke, možda više godila i slađa bila ustaška krv - priča sa gorčinom Slaviša Đuraš.

Za razliku od Garića i Kovačevića, Mile Kuzmanović, nažalost, neće dočekati izlazak monstruma pred lice pravde. Preminuo je nedavno. Šest polomljenih rebara, gotovo smrskana glava, iščupani nokti, urezana četiri slova "S" na telu, kao i druge muke kojima su ga podvrgli Azra i njena sabraća po zločinu, doprineli su da prerano ode sa ovog sveta.

Atmosfera i dešavanja u današnjem Domu kulture u Derventi, na čijem ulazu je podignuta spomen-ploča, bili su deveti krug pakla. Među krvnicima koji su se posebno isticali u užasnom premlaćivanju Blagoja Đuraša bili su i Dervenćani, braća Esad i Derviš Čavalić. Oni su za to nedelo dobili pet, odnosno pet i po godina robije, dok Azri sledi suđenje - za klanje.

Međutim, nije Azra samo terala Blagojeve zarobljene komšije da ližu i piju krv iz njegovog prerezanog vrata. Terala ih je i da ga drže, dok su mu krvnici lomili kosti. Ironijom sudbine, to će se kasnije pokazati ključnim u identifikaciji njegovih posmrtnih ostataka.

Zločinci su učinili sve da zametnu tragove. Čak i lansiranim glasinama da je Blagoje viđen živ negde u inostranstvu sa ožiljkom na vratu. Tek 2003. godine, sasvim slučajno, u rejonu Zelenika, šest kilometara od Dervente, pronađeni su posmrtni ostaci Blagoja Đuraša. Čisteći odvodni kanal ispod puta, zgranuti radnik "Doboj-puteva" grabljama je izvukao lobanju i potom odvojeno telo, zamotano u ceradu.

- Srećom, zajedno sa mnom na identifikaciju je došao naš komšija i očev sapatnik Dragan Kovačević. On je zatražio da se utvrdi da li na pantalonama nedostaje jedna pertla za kaiš, pošto se prisetio da je na Blagojevim pukla u njegovim rukama dok ga je, primoran, držao dok su ga krvnici tukli. Da smo tada ispustili posmrtne ostatke mog oca, pitanje je da li bismo danas ovako mogli pričati o njegovoj tragičnoj sudbini - završava potresnu ispovest Slaviša Đuraš.


ZAROBLjENA SLAVIŠINA MAJKA USPELA DA POBEGNE

Gotovo da nema srpske porodice u Čardaku a da nema beleg stradanja od komšija Hrvata i Bošnjaka, odnosno njihovih paravojnih jedinica pri HVO.

- Među zarobljenima je bila i moja majka. U toj nesreći imala je sreću da je s puškom u ruci na oku drži mlađi muslimanski vojnik, njen bivši učenik. Verovatno zbog stida ali i poštovanja, on se u jednom trenutku okrenuo, što je ona, sa još nekoliko žena, iskoristila i pobegla. S kantom u ruci majka je prevalila dobar deo grada, pregazila tada srećom plitku Ukrinu, i spas našla u kasarni JNA - priseća se Slaviša Đuraš, koji je u to vreme stradanja imao 16 godina.

Samo koji dan pre iz Čardaka je uspeo da se spase odlaskom u rodne susedne Kalenderovce. Danas je uspešan privrednik i novoizabrani odbornik u SO Derventa.


ŠTITIO KOMŠIJE BOŠNjAKE OD GRANATA

Tog kobnog i krvavog Vaskrsa, 26. aprila 1992. , Blagoje Đuraš je zarobljen zajedno sa još oko 130 meštana naselja Čardak, upadom regularnih hrvatskih jedinica. Pre toga od smrti i bilo kakvog maltetiranja on je spasao dvojicu zarobljenih vojnika HVO. Založio se da budu upućeni u derventsku kasarnu JNA, odakle su kasnije pušteni na slobodu. Reč je o Dervenćaninu Maidu Sipiću, dok se imena tog vojnika iz Hrvatske više ne sećam. Kompletnu bošnjačku porodicu Zećo, kao i više drugih nesrpskih porodica, Đuraš je zaštitio od muslimansko-hrvatskih granata koje su padale po Čardaku. Njihovi domovi nisu imali betonske ploče, pa ih je smestio u zaklon dobro zaštićene garaže, zajedno sa ugroženim Srbima. A onda je upala regularna hrvatska vojska. Izdvojila je Srbe, među kojima je bilo žena i dece, i odvela ih u pakao Doma JNA.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (17)

zaliv.NET

17.12.2016. 20:34

I cemu opet zajednicka drzava tzv BIH? Da opet za nekih 20-30god docekaju isto? Zivela nezavisna i slobodna Republika Srpska, sve drugo tamo znaci propast za srpski narod to je istorija pokazala u vise navrata!

Pravda

17.12.2016. 23:16

Ova žena-monstrum ne zaslužuje više da gazi crnu zemlju. I najstrožija moguća, zakonom predviđena, presuda, za nju je blaga kazna!...

Nada

18.12.2016. 00:12

Žena-koljač'?! I to njeno svirepo iživljavanje nad žrtvom. Sve rečeno... Sud BiH ne smije iamti ni sekund smilosti blaže kazne od maksimalno predviđene robije, ako već smrtna presuda zakonom nije dozvoljena.

Ćerka Čardaka

18.12.2016. 01:11

Za grozote koje je ovaj monstrum od žene činio, doživotna robija je mala kazna.

MARKAN

18.12.2016. 03:58

Srbija bi trebala da se ugleda na Izreal i nacin na koji se Mosad obracunavao sa nacistima koji su izbegavali pravdu.Strasno je to da je trebalo 25 godina da se uhvati ova monstruozna bula,kojoj tek sad trebaju da sude za zlocine,umesto da davno bude likvidirana,jer to je jedina pravda za nevine zrtvr ovog monstruma.

Анти Антифа

18.12.2016. 08:36

Невероватно је да међу Србима више нема Аписа.Сви смо постали бескичмењаци који чекају да наш посао обави некакав суд некакве БиХ или неко други

alfa...!

18.12.2016. 08:45

I vi ste mi tupili 45. godina neko bratstvo i jedinstvo,i na kraju šta se desilo,sve se ponovilo,iako se kaže,istorija se ne ponavlaj....................

Justicija

18.12.2016. 11:34

Sada je sve u rukama pravosuđa BiH. Dakle, ne u rukama ovozemaljske pravde. Barem to Srbi ne mogu reći imajući u vidu dosadašnje skandalozne presude na ruku njihovih dželata. A, treba imati na umu da su mnogi Srbi i za samo dva šamara kažnjavani višegodišnjim robijama...

Jole

18.12.2016. 14:24

Zbog ovakvih monstruma bi trebalo ponovo uvesti smrtnu kaznu! Ovakvi i njoj slični ništa bolje i ne zasluzuju...

Posmatrač

18.12.2016. 14:36

Ovo je klasičan primjer RATNOG ZLOČINA! Čovjek je bio zarobljen i potom, pred mnogobrojnim svejdocima, svirepo ubijen. Lak posao za pravosuđe BiH.

Neizostavno

18.12.2016. 21:54

Bivši Dom JNA, Rabić i ostali logori za derventske Srbe 1992. bili su pravi pakao i stratište za stotine Srba. Nakon hapšenja Krvave Azre, nažalost, još mnogo krvavih dželata je na slobodi. Na pravosuđu BiH je da ih npokon privde pravdi!

Bez dileme

18.12.2016. 23:51

Ukoliko i u ovom slučaju omane na štetu srpskih žrtava, odnosno ne izrekne maksimalno najstrožiju kaznu Krvavoj Azri, pravosuđe BiH će samo sebi zabiti poslednji ekser u vlastiti mrtvački kovčeg...