Tajna blaga popa Martina i 40 hajduka

Boris Subašić

nedelja, 23. 10. 2016. u 21:02

Тајна блага попа Мартина и 40 хајдука

Lovci na blago riznice traže u klisuri Jerme

Na jugoistoku Srbije u potrazi za legendom, basnoslovnim tovarima zlata i srebra. Centar mita - Manastir Svetog Jovana u klisuri Jerme

NAJVEĆI broj stradalnika u divljim vrletima planina jugoistočne Srbije nisu ekstremni sportisti, već sasvim obični ljudi koji, zahvaćeni zlatnom groznicom, tragaju za legendarnim blagom popa Martina. Iako nema pisanih dokaza da je ova ličnost uopšte postojala, njegova šifrovana uputstva za pronalaženje riznica u pećinama su veoma tražena roba na balkanskom tržištu mapa zakopanog blaga.

Legende o popu Martinu raspaljuju maštu i u Bugarskoj, BJR Makedoniji i Rumuniji, gde je njegova družina, navodno, takođe harala i u 300 pećinskih riznica ostavila tovare dragocenosti.

Tragači za blagom veruju da će ih do basnoslovnog bogatstva dovesti navodno prepisana originalna uputstva koja nisu naročito pismena i ilustrovana su crtežima na predškolskom nivou. Ipak, ona dostižu visoku cenu među tragačima za blagom. Reporteri "Novosti" su došli do jedne takve "knjige" koja u uvodu tvrdi da je "vredna deset carevina jer ona zna za 12.000 tovara zlata i srebra".

Epicentar svih mitova o blagu je Manastir Svetog Jovana Bogoslova u klisuri Jerme, u narodu poznatiji kao Poganovo. Po legendi, ovde je bogoslužio pop Martin Himović, pre nego što je skinuo mantiju i postao harambaša koji je sa četom od 40 hajduka pljačkao turske karavane širom Balkana.

Iako na prvi pogled tako ne izgleda, priča o tragačima za blagom u stvari je veoma ozbiljna, a na terenu "operiše" ta čudna populacija, nalik na sektu. To su ljudi koji ne žale da rizikuju i život u grozničavoj potrazi za mitskim riznicama. Oni nemilosrdno uništavaju vredna arheološka nalazišta daleko od naselja, ali su ugrožavali i sam manastir Poganovo. Po legendi, najveća riznica popa Martina nalazi se u Smukovoj pećini negde u okolini ove zadužbine srpskog plemića Konstantina Dejanovića Dragaša i njegove žene Jelene, roditelja poslednje vizantijske carice Jelene Paleolog.

Manastir Poganovo

Jedno proročanstvo u koje veruju tragači glasi da će blago Smukove pećine pronaći u 20. ili 21. veku čovek koji je spreman da dve trećine tog blaga pokloni manastiru. Blago Smukove pećine je po verovanju tragača ostalo nedirnuto jer ga štiti tajanstveni, smrtonosni mehanizam. Samo onaj ko nađe pravu mapu znaće kako da prođe zamku sa maljem u obliku zmije, smuka, koja udara i baca u ponor nezvanog gosta. Ipak, tragači ne odustaju i dalje traže ovu i druge riznice u pećinama fantastičnog kanjona Jerme, u kojem su nemi posmatrači monumentalne kamene figure i bezbrojna lica nalik na ljudska, koje je erozija isklesala u krečnjačkim stenama planinskih grebena.

Njihova mašta stvorila je i fantastične vizije o bogatstvu u gredama manastirskih konaka, ispod poda crkve... Za tragače nije bio dokaz da su te priče samo maštarije ni to što nikakvo blago nije pronađeno tokom rekonstrukcije i restauracije manastira. Mitomani su u tome videli dokaz da je blaga bilo, ali da ga je neko krišom uzeo i nestao.

Tragači za blagom neretko se gube u pećinama

- Mnogo ljudi iz ovih krajeva je opsednuto tim pričama o zakopanom blagu - s uzdahom je reporterima "Novosti" ispričao otac Teofil, monah poganovskog manastira. - Traže blago neprestano, sve prekopavaju... Veliko je to iskušenje i muka duhu. Ako i postoji, to bogatstvo Bogu nije drago.

Otac Teofil i sam često ide na Greben i Vlašku planinu, kao vodič planinarima i turistima koji žele da vide njihove fantastične pejzaže. Međutim, na pitanje gde se nalazi čuvena pećina u zaleđu manastira, gde je navodno blago, monah je samo nepoverljivo zaćutao.

Navodne oznake za skrivnice

NAKIT KOSOVSKIH JUNAKA

MNOGO kopača je buškalo oko monumentalne vertikalne litice Vlaške planine pod kojom se nalazi manastir Poganovo. Predanje kaže da su u taj kameni zid udarali gavranovi presiti od ljudskog mesa posle Kosovskog boja. Tad su im, po narodnim predanjima, iz krvavih kljunova ispadale ruke izginulih ratnika. Tako su u narodu objašnjavana otkrića nakita pod silnom liticom, a istoričari podsećaju da je ovim krajevima prolazio čuveni rimski Vija militaris, docnije nazvan Carski drum, od Dunavskog limesa prema Serdici (današnjoj Sofiji) do Konstantinopolja.

Reporter "Novosti" na teško pristupačnim stazama tragača za dragocenostima

OSVETNIK IZ POGANOVA

POP Martin je po legendi bio sveštenik koji je mirno živeo u selu Poganovu u proširenju klisure Jerme i bogoslužio u obližnjem Manastiru Svetog Jovana Bogoslova. Sve se promenilo kad mu je turski paša upao u kuću i silovao ženu. Osramoćena Srpkinja je Turčinu istrgla nož iz pojasa i ubila ga, a zatim je istim sečivom presudila sebi. Pop Martin je skinuo mantiju, uzeo pušku i jatagan, uvežbao kći jahanju i borbi i sa 40 drugova počeo da se sveti Turcima. Osmanlije su u svakoj zasedi videli popa Martina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

Konan Varvarin

23.10.2016. 21:24

Skrivenog blaga ima sigurno negde ali je tesko to pronaci,u mom mestu se prosle godine spustio nivo vode u jednom rukavcu Dunava i otkrila je neka udubljenja na dnu a to su ustvari bile stare pecine u kojoj su bili rimski zlatnici

Francesco

23.10.2016. 23:23

Pa dobro, kad besposleni već neće da riljaju svoju zemlju, onda neka riljaju tuđu...

Mile

24.10.2016. 02:37

Поп писао на латиници!!! И то по вуковом правопису!!!Која глупост!!!