Boćanje je za nas više od igre

B. CARANOVIĆ - J. MATIJEVIĆ

08. 09. 2016. u 14:32

Srbi izbegli iz Dalmacije neguju i takmiče se u tradicionalnom sportu svojih predaka i neguju ga. Klub Novi Beograd ima 22 aktivna igrača, koji se trenutno bore za šampionsku titulu u Prvoj ligi

Боћање је за нас више од игре

Članovi kluba Novi Beograd / Foto P. Milošević

BOĆANJE je za nas Dalmatince mnogo više od igre. Nije samo puko bacanje kugli i trčanje, već ritual koji nas povezuje. Najlepša nam je spona sa zavičajem. Zato nam je ovaj teren toliko važan, zato ga redovno uređujemo i doterujemo i zato smo ovde, bez izuzetka, svakog utorka i četvrtka.

Ovako priča Špiro Matijević, predsednik Boćarskog kluba "Novi Beograd", čije smo članove posetili na terenu u Ulici dr Ivana Ribara. Uveliko su pripremali, zalivali i ravnali stazu za početak treninga. Potom je, njih dvadesetak, obučenih u plave dresove sa amblemom kluba, na stazi odmeravalo znanje i umeće u bacanju boća. Čuli su se povici i aplauzi saigrača i publike sa lepo uređenih tribina. Igrali su se i "brzinac" i "štafeta".

- Teren za boćanje i naš klub nastali su pre dve i po decenije i u teškim vremenima bili kopča svih nas izbeglih iz Dalmacije sa rodnim krajem - priča Špiro. - Boćanje se vekovima tamo igra, gotovo na svakom koraku i nezaobilazna je "slika sa razglednica" iz ovih krajeva. S ljubavlju smo ga doneli ovde, naučili smo ga od predaka i prenosimo ga potomcima.

Koliko su za dve i po decenije bili predani u očuvanju i širenju ovog sporta svedoče i sve bolji rezultati na terenu. Ovaj boćarski klub sada je prvoligaš, a u klupskim vitrinama čuva na desetine pehara sa takmičenja u Srbiji i Evropi. Dva kola pre kraja, pet bodova su ispred drugoplasirane ekipe, pa se, s pravom, nadaju šampionskoj tituli.

LJUBAV JAČA OD BESPARICE Kolika je naša ljubav perma ovom sportu, svedoči i to što gotovo sve sami finansiramo - kaže Špiro Matijević. - Istina, Opština Novi Beograd izgradila nam je pre sedam godina teren i klupski objekat. Država finansira i Boćarski savez Srbije sa oko četiri miliona dinara godišnje, ali od tog novca nam ne stigne mnogo. Trenutno nam je najveći problem što nemamo struju u klubu, a da bismo privukli mlade, neophodno je da teren bude natkriven.

- Štafetu igraju dva igrača koja naizmenično trče pet minuta i boćama, odnosno kuglama od metala, gađaju belu kuglu na tačno određenom polju, udaljenom najmanje 13,5, a najviše 17 metara - priča Matijević. - Brzinac, pak, boćar igra sam, tako što, takođe, pet minuta trči i gađa belu kuglu. Čim je pogodi, premeštamo je u udaljenije polje. Na kraju se saberu pogoci.

Iako naizgled lak, ovaj sport zahteva dobru koncentraciju i još bolju kondiciju. A ni kugle nisu nimalo lake. Svaka teži od jednog do kilogram i po, a koju će igrač koristiti, zavisi od veličine njegove šake.

Dok se 22 člana boćarskog kluba Novi Beograd pripremaju za predstojeću utakmicu, u pauzama njihove igre na teren izlaze i stariji članovi kluba koji se više ne takmiče. Najstariji među njima, poput Jovana Baše (74), igraju sa istim žarom kao i pre dvadesetak godina. Kažu da je na svim boćarskim terenima u Srbiji tako. Prvoligaških je osam, a drugoligaša 12 i ko zna koliko još onih koji se zvanično ne takmiče. Na terenu su ljuti protivnici, ali ih sve vežu ista nostalgija i ljubav prema Dalmaciji - Kninu, Drnišu, Obrovcu, Benkovcu, Šibeniku i drugim mestima iz kojih su posle, kako kažu nesrećnog rata, došli u Srbiju.

- Tim je poslednjih godina podmlađen, pa je najmlađi igrač Nemanja Simić tek napuno 18 godina, a od svoje 16. igra i najbolji igrač ovog kluba Miloš Milaković (32) - kaže Milan Janković, trener ekipe. - Želja nam je, međutim, da otvorimo školu boćanja i privučemo što više mladih. Voleli bismo da oformimo i ženski tim, jer se i sve više dama zanima za boćanje.

Najveća nada kluba Miloš Milaković sprema se za Evropsko prvenstvo u Francuskoj. Osim njega za našu reprezentaciju igraće i Somborac Srđan Butorac, iz novobeogradskog tima.

- Boćanje treniram od 1999. godine, a na teren me prvi put doveo ujak - priča Milaković. - Mnogima je bilo čudno što sam se opredelio za ovaj sport. Ali, mojim venama teče dalmatinska krv, u kojoj boćanje zauzima posebno mesto. Ono je za nas više od sporta. Vidite to i po broju okupljenih i po svakom milimetru ovog terena koji neprekidno i sa velikom pažnjom, uređujemo. I ne samo mi. Terena za boćanje i igrača za svoju dušu ima gde god su stigli prognanici iz Hrvatske, i u Busijama, Batajnici, Novoj i Staroj Pazovi...

TEREN I PRAVILA

U mesnoj zajednici "Kozara", osim boćarskog kluba "Novi Beograd", treniraju i vicešampioni Srbije u ovom sportu iz Kluba "Kozara". Treniraju naizmenično, ponedeljkom i sredom, odnosno utorkom i četvrtkom. Dužina igrališta, podeljenog u četiri staze je 28 metara. Teren je asfaltiran, prekriven peskom, a drenaža urađena od kamena, šljunka i sitnog krečnjaka. Pred svaki trening, posipa se i kvasi, poput teniskih terena. Boćanje je, inače, igra Mediterana i ima više "varijanti". Boćati se može jedan protiv jednoga, dvoje protiv dvoje ili troje protiv troje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Милорад С. Кураица

08.09.2016. 18:17

Од кад то боћање. Да ли се та игра зове балотање. Ако је једно и друго, онда треба користити оба израза. У Книнскох крајини је балотање.