BLIZNAKINjE Danica i Milica Zindović danas će otvoriti učionicu škole u podzlatarskom selu Gornja Kosatica. Prvi su đaci posle 22 godine, otkako je utihnulo školsko zvono i podeljeno poslednje svedočanstvo u isturenom odeljenju prijepoljske škole "Sveti Sava" davne 1994. godine.

Školska zgrada nedaleko od Kosaćanke i uz put za Brajsku ploču i šume Zlatara, jedva se, kažu meštani, videla od vrzine. A kad je pre sedam dana stigla odluka o otvaranju, nevericu su zamenile radost i akcija. U dvorištu vrelo kao u košnici, slično danima, prisećaju se najstariji, kada su gorštaci zidali prve škole u Lunjevcu i na Zborištu, u Donjoj i Gornjoj Kosatici.

- Mobom smo iskrčili dvorište i traktorima izvlačili trnje, pavitinu i seno. Bilo je puno posla. Popravljen je krov i zamenjeni su polomljeni crepovi, očišćene i okrečene prostorije. Donosili su ljudi rakiju, žene kolače i kafu, a preostalo je da se dovede voda u zgradu izgrađenu 1988. godine - pričaju nam Zoran Jasika, prvi komšija, i Milenko Kuveljić, domar iz matične škole.

Sinula škola u podzlatarskoj pitomini, a živost u dvorištu đačke kuće obradovala je celo selo sa 300 duša. Pristigao deo rodbine da čestita polazak u školu, a otac Željko tek dovezao dva radna stola za prvake. Još tu, pred kućom, Milica i Danica smeštaju bojice i ostali pribor u fioke, "šetaju" rance po dvorištu i pokazuju prve crteže.

- Znamo da brojimo do sto, ali nismo naučile baš sva slova - u pola glasa pričaju devojčice. - Evo, umemo da napišemo - tata i baba... Škola nije daleko, dole preko Gaja. A zimi ćemo izlaziti na konju, deda napravio samar...

Devojčice ne pominju majku Vojimirku, umrla je pre tri godine. U školu će ih ispratiti otac Željko, tri godine mlađi brat Radomir, baba Stanka i deda Živorad.

- Svanulo mi je pre sedam dana, kad javiše iz opštine da se posle nepovoljnih odluka iz Ministarstva i Školske uprave - otvara škola. Godinu i po dana me pekla muka: kud ću decu? Kako da ih zimi vozim 12 kilometara dole do Prijepolja po ovoj strmini i krivinama ili da u gradu nađem stan?! Kad nisam ranije, kako sad da ostavim ostarele roditelje, zar da rasprodam 14 grla goveda? - govori Željko.

DAĆE BOG NOVIH KOLEVKI

Pored sestara Zindović, u školu će poći i jedan predškolac iz familije Popović, a za dve godine još dvoje - Radomir Zindović i Milica Brajović.

- Nema više mesta za narod dole u Prijepolju. Nigde lepšeg života nego u selu. Odvajkada se ovde živelo od stoke i šume, a sad malinjaci niču na svih strana. Daće bog da bude novih kolevki i krštenja - nada se deda Živorad Zindović.