Mučiteljka našeg Milana knjigom pere svoju savest

Milena MARKOVIĆ

20. 05. 2016. u 22:02

Svedočenje supruge i sina pilota Mićića, zatočenika “Lore”, koga je zlostavljala Tanja Belobrajdić. Supruga Slađana: Kada su ga razmenili, jedva sam ga prepoznala. Sin Dušan: Želeo sam da se suočim sa očevim krvnicima

Мучитељка нашег Милана књигом пере своју савест

Slađana Mićić Foto: M. Labudović

DA Tanju Belobrajdić Društvo hrvatskih književnika “Slavić”, nedavno nije nagradilo za roman “Crni kaput”, njeno prvo spisateljsko ostvarenje, moguće je da bi njena stvarna uloga u tragediji Srba, zatočenika splitske “Lore”, ostala zatočena u tami istine o srpskom stradanju u ovom zloglasnom kazamatu.

Nagrada koja joj je dodeljena za “najbolji prvenac u protekloj godini”, međutim, otvorila je nikad nezarasle rane i sećanja. Pokrenula priču o stvarnoj roli spisateljice s početka 90-ih. Mučiteljice koja u romanu svoju monstruoznu torturu pripisuje žrtvama, izmeštajući ih, a gde bi drugo, nego u Vukovar.

Posle romana zaogrnutog crnim, spisateljica Belobrajdić, da nije svedoka koji su preživeli pakao “Lore”, možda bi i mogla da bude prihvaćena kao mirotvorac, kako se predstavlja ne samo u svojim pričama, nego i u suočavanju sa sinom jednog od mučenika, u pokušaju da spere savest, pokaže pokajanje, ali ne oči u oči, već preko društvene mreže “Fejsbuk”.

BEOGRAD, VREME SADAŠNJE

- Ja sam Dušan Mićić, sin pilota Milana Mićića mučenog u “Lori” do besvesti - govori mladić koji je stasavao i stasava u sećanje koje ga je progonilo i progoni. - Imao sam 16 godina, 2013, kada sam počeo da tragam za očevim mučiteljima. Da se s njima suočim. Da upitam: zašto? Da li njih progoni sudbina mojih roditelja. Da li ikada mogu da zamisle kolike su bile suze moje majke. Kakva je njena trauma bila. Da li će joj muža i u kakvom stanju vratiti. Uz sve to, pokrenula me je i tragedija da oca, posle svih njegovih muka, nepovratno izgubim. Ali, pamtim njegova svedočenja, priče njegovih kolega i zatvorskih sapatnika u kojima dominiraju dva imena najmonstruoznijih mučitelja: Tomislava Duića, komandanta zatvora “Lora” i još monstruoznije njegove žene, Tanje, tada Duić, danas Belobrajdić. I, uspeo sam, doduše, samo preko društvene mreže.

- Ja sam Slađana Mićić, supruga Milanova, Dušanova majka. Nas dvoje živimo oslonjeni jedno na drugo u ovom neopisivom nemiru otkad je Dušan svoju mladost podredio suočavanju sa očevim mučiteljima, jer je njegovo detinjstvo i odrastanje pratila očeva sudbina. Mada smo se suprug i ja trudili, očigledno bezuspešno, da ga od toga udaljimo. Nismo uspeli. Nisam uspela. Ovaj roman “Crni kaput” Tanje Belobrajdić ponovo je otvorio rane.

Dušan i Slađana Mićić sa Milanovim pismom iz "Lore"

MOSTAR, 1992.

- Milan i ja smo se venčali 28. marta, a njega su na moje oči kidnapovali 19. aprila, u Splitskoj ulici gde smo stanovali. Za mene potpuni užas, a za njega... On nije pokazivao nemir, toliko je bio jak i duhovno i fizički. Pretpostavljala sam, zapravo gotovo sam bila sigurna, da je završio u “Lori”, jer su već na adresi tog zloglasnog zatvora bili kidnapovani vojnici, rezervisti, oficiri JNA. Znala sam da odavde neću moći da mu pomognem. Uputila sam se u Beograd, u Unprofor. Posle mučnih sati pregovaranja, uspela sam da njegov nestanak prijavim Međunarodnom Crvenom krstu. To ga je i spaslo. Mnoge, nažalost, nije. Dani su bili godine, stizale su strašne vesti iz “Lore”. Milanovo prvo pismo, otvoreno, koje sam dobila sa pečatom Međunarodnog Crvenog krsta, nije me ohrabrilo, ali jeste osnažilo da ne posustajem.

NEMETIN, 14. AVGUST 1992.

- Posle četiri meseca, moj suprug je ovde razmenjen. Dočekala sam ga u Beogradu. Jedva sam ga prepoznala. Bio je slabiji najmanje 20 kilograma, a bio je gromada. Polomljena rebra, slomljen nos. Mesecima nije mogao da spava, a nije želeo da priča... Tek posle, govorio je da su se nad njim iživljavali Tomislav Duić, komandant logora “Lora”, a još monstruoznije njegova tadašnja žena Tanja. Dolazila je, mada je negde bila medicinska sestra izvan tog logora, samo da tuče i prebija. Milan je, zahvaljujući tome što je njegov nestanak prijavljen Međunarodom Crvenom krstu, smešten u blok gde su bili zatvorenici o kojima je u ovoj organizaciji prijavljen nestanak. Pričao mi je da je iz bloka C malo ko pretekao smrt. Tanja je dolazila u pilotskim čizmama. Gazila ljude do besvesti. A posle... Posle ih je gazila da se osveste. Milan je pričao da je prisiljavan da uz pseću kućicu laje. Da, sa ostalim zatvorenicima, lovi miševe. Ali to nije bilo dovoljno. Morao je da bude pažljiv dok juri hrvatske miševe. Upućivali su ga da pere zatvorske nužnike. Tamo je zaticao delove ljudskih tela. Dok je o ovim užasima govorio, moj suprug nije bio ostrašćen. To mi je bio signal da nije duhovno klonuo.

Dušan u naručju oca

BEOGRAD, 1997.

- Milan i ja smo dobili Dušana, našeg “komandanta”. Potiskivali smo pred detetom preživljeno, ali kako da sve to pred detetom prikriješ. Stasavao je sa očevim zatočeništvom i torturom u “Lori”. Preživljavao i priče koje su u našu kuću donosili Milanovi logorski mučenici, a to su bile užasne priče.

VRČIN, 2002.

- Moj suprug, penzionisan je uoči samog NATO bombardovanja, ali se ipak pridružio kolegama u odbrani zemlje. Posle penzije, uključio se u jednu privatnu avio-kompaniju. I poginuo, iznad Vrčina. Našeg sina je to pokrenulo da se na svoj način oduži ocu.


IZNAD SVAKOG ZLA

SLAĐANA i Dušan Mićić govore: - Nema tog kaputa koji bi mogao da sakrije svu crninu zločina Tanje Duić Belobrajdić. Ne samo jedan roman, već ni hiljadu drugih ne bi bilo dovoljno da ova “mirotvorka” opere savest. A, mi smo dovoljno jaki da se izdignemo iznad svakog zla.

Tanja Belobrajdić foto facebook


PRIZNALA DA JE BILA U “LORI”

DUŠANOVA priča: Šesnaest godina sam napunio, prošlo detinjstvo, a kao da nije, imao sam “grešku” da od treće godine pamtim. Onda sam, u svojoj šesnaestoj, odlučio da, kako god, potražim tu Tanju Duić Belobrajdić i upitam je zna li ona koga je mučila. Moj otac je bio pilot transportnog helikoptera koji je prevozio ranjenike. Pre nego što sam počeo da tragam, u našu kuću je došao porodični prijatelj Tonči Mojić. Otvorio kompjuter... Ispred mene su bila očeva svedočenja, ali i svedočenja drugih zatočenika u “Lori”. Našao sam Tanju preko "Fejsbuka". Usledila je prepiska. Pravdala se da ona nije ta Tanja, da nije bila u “Lori”, odgovarala frazama, a na kraju je ipak priznala da je “njena jedina greška što je bila žena Tomislava Duića”.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (24)

Brica-Berberin

20.05.2016. 23:38

Svaka ti cast momcino! A sad ova nasa drzava da je prava, treba da raspise poternicu za Tanjom i osudi je za zlocine!!!

Dima

21.05.2016. 00:52

Kako neko moze da zivi sa takvim nedjelima.Sta IMA ova zena u grudimaSavjest proradi bar pred smrt.Potresna prica of jednom hrabrom pilotu.Slava mu.

Saki

21.05.2016. 04:08

Lupate. Ne moze nasa drzava da trazi drugog drzavljanina za dela pocinjena na drugoj teritoriji. To je za medjunarodni sud. Ali iz nekog razloga nasa drzava se time ne bavi.

noname

21.05.2016. 05:10

Ne znam dali da ocijenim sa 'svidja mi se' ili 'ne svidja mi se'. Urednistvo Novosti nadjite prikladnije termine jer na ovakve tekstove mozak staje od jada i bespomocnosti, bez obzira sto se divimo ovom djecaku i ovoj Gospodji, lijepoj, pametnoj i dostojanstvenoj,

Србин

21.05.2016. 08:10

Боже правде! А она никад неће успети опрати савест,опрати себе,колико год покушавала. Стићи ће је,ако не за живота,онда за време пакла,који јој неће промаћи.

Kosmet

21.05.2016. 08:27

Samo za Srbe nigde nema pravde.Zaboravili smo zverstva iz I i II svetskog rata i utopili se u fraze Bratstva i jedinstva.Stvorili smo svima a izgubili svoju drzavu i priznali neprijatelje i koljace za prijatelje.Zaboravismo pobijene vojnike u Sarajevu,pobijene u Hrvatskoj i proterane iz Slovenije,Hrvatske,Bosne i sa Kosmeta.Povlace se tuzbe za bombardovanje i proterivanje vise od milion ljudi samo da bi politicari ostali u vlasti do smrti po uzoru na Tita.Dedovi ce nam se u grobovima prevrtati.

Лаза Буџук

21.05.2016. 08:32

Бог ти дао снаге да истрајеш соколе,али не за борави на себе,и твој отац би волео да сутра имаш жену и породицу и такве соколе као што си ти,не дозволи да тај олош и тебе увуче у глиб као што су твога оца,он се уздигао изнад њих као прави мученик,он је на небу уз господа а они нека се питају где ће,а та "награда" је камен који је вуче још дубље јер је добијена због лажи и на лажима,истрај свака ти част и нека те Господ чува.

Gavrilo Princip

21.05.2016. 08:52

Svaka Vam čast, Novosti, što imate hrabrosti i obraza da ovakve tekstove objavljujete. Vi ste vedri komadić tmurnog i oblačnog medijskog neba u ovoj našoj tužnoj otadžbini.

mhm

21.05.2016. 09:50

Bože gde si? Nemoć za pravdu na ovom svetu postaje neizdržljiva, ali kao što kaze vladika Velimirović "Verovanje u Boga je verovanje u pobedu dobra nad zlom"

boba

21.05.2016. 09:58

Imam blag utisak da ce i kod nas ubrzo dobiti neku nagradu jer mi volimo da se dodvoravamo neprijateljima i da zaboravljamo sva zlodela koja su nam ucinjena .Postovani novinari postedite nas stranog- hrvatskog jezika bar kada pisete ovakve tekstove.

Novica

21.05.2016. 10:20

Sve je djecko dobro odradio samo finis nije, trebao zavrsiti bez price pompe novosti i internete. Pa neka se ustase dosjecaju i pitaju zasto.

noname

21.05.2016. 13:25

@Novica - Da, neko bi trebao pomoci ovome djecaku. Premlad je da pregovara I vodi prepiske sa ovom prefriganom, ofucanom psihofizickom lopuzom. Preveslat ce ga I uvjeriti da Je nevina. I Ko znas to jos moze uraditi, vidi joj se po faci, ocima da je iz samog pakla izisla.

ranko75

21.05.2016. 11:10

Kada su im pobili sportiste na olimpijadi u Minhenu,Izrael je preko Mosada sve do jednog teroristu pronasao i ukokao,pa je posle svakog predsednik vlade telefonirao porodicama zrtava i raportirao:jos jedan je platio. Mi nemamo dostojanstva kao izraelci. Ni jedan krvnik srpskog naroda nije koknut ni posle II sv. rata ni kasnije.Jedino je UDBA u korist SFRJ ponekog skinula,ali srbi u korist sebe nisu nikoga,samo placemo.

MILLI

21.05.2016. 12:09

Ova zena je puna zla i mrznje vidi joj se na faci.....za nju ni u paklu nece biti mesta....a u hrvatskoj se nagrade i dodeljuju samo zlibnicima i koljacima ustasama jer nemaju sta drugo....to im je ogledalo na veliki zalost...

Миле

21.05.2016. 13:13

Ми овде у Србији тек узадње време сазнајемо невероватне ствари,стидим се каква ми је дрзава

Neko

21.05.2016. 14:46

Ne treba joj suditi....treba da zna da sa ovim zločinom treba da živi. To je najveća kazna.

Johan

21.05.2016. 14:56

Stidim se Srbije i svega sta u njoj postoji. Ljudi koji su je vodili od zavrsetka 1 svetskog rata su hrvatski placenici koji su taj zanat preneli i na praunuke. Aleksandar Karadjordjevic je prvi na listi, ipak mora da je povukao na majku.

mića

18.09.2016. 23:03

@Johan - Morala bi SANU da iznese istorisku istinu o ujedinjenju tri bratska naroda i ulogu koju je imao u toj istoriskoj odluci nas "Ujedinitelj". Da znamo i zahvalimo onima koji su nas bratski povezali 1918 god.

Gordana Momčilović

12.08.2018. 16:35

Sa čika Bakijem sam rasla, tako smo ga brat i ja zvali. Nije on bio samo običan Čovjek, tatin najbolji drug, bio je idol, stric, čika Baki, heroj, uzor, komandos našeg djetinjstva... :(