RODITELJI PRVE ŽRTVE MILOSRDNOG ANĐELA: Bar su se maturanti setili našeg Saše

B. Caranović - J. Matijević

30. 03. 2016. u 20:40

Roditelji vojnika, prve žrtve nato agresije na SRJ, o časnom potezu đaka iz Danilovgrada. Dušan i Milena Stajić: Nadamo se da ta deca neće biti kažnjena zbog sećanja na žrtve

РОДИТЕЉИ ПРВЕ ЖРТВЕ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА: Бар су се матуранти сетили нашег Саше

Foto N. Skenderija

DRAGO nam je što su se barem maturanti iz Crne Gore setili godišnjice NATO agresije i stradanja našeg sina. Bio je prva žrtva "Milosrdnog anđela", mada ga u Srbiji niko i ne pominje. Najviše boli i tišti saznanje da je zaboravljen.

Ponosni smo na tu decu iz Crne Gore, jer je njihov gest dokaz da se omladina budi, da oni žale sa nama, saosećaju, dele našu sudbinu. NJihov gest vraća nadu. Maturanti ništa nisu krivi. A, crnogorska vlast ako ih kazni, neka joj služi na čast.

Ovako za "Novosti" govore Dušan (63) i Milena (63) Stajić, kojima su NATO bombe pre 17 godina oduzele sina jedinca Sašu. U 21. godini, služeći redovan vojni rok, u kasarni "Milovan Šaranović", u Danilovgradu, stradao je na straži kod vojnog hangara.

- Tog 24. marta, nešto pre 20 časova, pao je projektil, istopio i spržio sve, a nama ugasio ognjište. Ostali smo Milena i ja da živimo ovaj život bez života - govori Dušan. - Osećamo se jadno i nikako, jer za ovih 17 godina, kada god je obeležavana godišnjica početka agresije, našeg se Saše niko ne seti.

Za sve ove godine, niko iz države, vojske i grada Beograda, nije položio cvet, niti zapalio sveću na njegovoj večnoj kući, na beogradskom Centralnom groblju. Niko nas nikada nije pozvao, obišao, pitao kako je ostati i živeti bez jedinog deteta, koji je život položio za otadžbinu. Ali, ponosan sam na njega, nosim ga u srcu, jer nije bio kukavica koja beži...

Dok nam ovo govori, Dušan pokušava da ostane jak, pribran... Izvinjava se zbog osećanja, suza koje naviru i bola koji, kaže, vreme ne leči. Poslednjih sedam godina, Milena i on, sećanja na sina čuvaju u stančiću socijalnog naselja u beogradskom Zemun Polju, gde smo ih juče posetili. Pre toga živeli su u drvenom bungalovu na Adi Ciganliji. U novom stanu na svakom zidu poneka Sašina slika, a na polici regala, u velikom ramu svakog dočekuje nasmejano lice mladića kojeg više nema.

Žtrva Saša Stajić

Otac po kutiji prebira izrezane novinske članke, tražeći makar i jednu rečenicu o svom detetu za sve ove godine.

- Naš Saša je sahranjen uz vojne počasti i sećam se da su došla trojica starešina iz Podgorice, ali niko iz Srbije - otvara Dušan bolne rane.

- I u godinama koje su usledile, ništa se nije promenilo.

A ja već 17 godina, svakog 24. marta o svom trošku odlazim u Danilovgrad da položim vence i zapalim sveću na mestu gde je poginuo i na spomeniku žrtvama ratova devedesetih u ovom gradu.

Kako Dušan priča, za razliku od odnosa naših nadležnih, u Crnoj Gori ga uvek dočekaju predstavnici vojske, kao i Udruženja boraca ratova od 1991. do 1999. godine i drugih organizacija koje odaju počast žrtvama NATO agresije.

- Sa nama uvek bude i ispoštuje nas Sašin starešina iz vojske - nastavlja Dušan. - Čak i sada, kada je škakljivo u Crnoj Gori pominjati stradale od NATO, ljudi iz crnogorske vojske uvek nas dočekaju, prime, porazgovaraju. Jedino što poslednjih nekoliko godina, niko od njih više nije smeo da stane pred objektive foto-aparata.

Dušanova priča i ogorčenost, za majku Milenu, očigledno su preteške. Jedva stoji, pokušava da ne padne, ali sa rukom na srcu. Posle gubitka sina, otac je preživeo dva teška infarkta, a na Mileninu duboku svakodnevnu patnju nadovezala se bolest pluća i angina pektoris. Ali, kada o sinu govori, kaže, ne može da sedi. Od Sašine smrti ne skida crninu, a oko vrata nosi lančić sa njegovim imenom.

Suze Milena sa Sašinom slikom

- Kažu, dali su nam ovaj stan da živimo i invalidninu zbog gubitka deteta, ali nema tog novca koji bi nam mogao vratiti našeg deliju - priča Milena, koja od smrti deteta više posao nije ni tražila, a Dušan je penzioner koji je ceo radni vek proveo u Beogradskoj pekarskoj industriji. - Bio je viši od dva metra, krupan, jak.

Voleo je sport, igrao je košarku, fudbal... Bio je nasmejan, vedar, prava rajska duša, ali takve Bog, valjda, hoće sebi.
Stajići kažu da su se nadali potpuno drugačijem životu. Saša je završio mašinsku školu, bio vredan dečko. Imao je mnogo prijatelja, devojku...

Saša je stradao na straži kod vojnog hangara u kasarni "Milovan Šaranović" u Danilovgradu

- Prvih godina često su dolazili njegovi drugari da nas posete - priča majka. - Sada imaju svoje porodice, pa ređe naiđu. Volimo da ih vidimo, posebno sa njihovim mališanima. A zapravo, to nam je uvek najteže...

PROTEST
- KADA sam 24. marta bio u Danilovgadu, primetio sam decu koja su došla da polože cveće na spomenik žrtvama ratova devedesetih u ovom gradu - priča Dušan Stajić. - Nisam se dugo zadržao, ali su me posle sustizale vesti o njihovom činu. Hvala im za to. A crnogorska vlast sada kao da želi da poništi NATO žrtve i da ih svi zaborave. I to je strašno i poražavajuće.

ULICA SAŠE STAJIĆA
- PROŠLE godine Sašini drugovi podneli su nadležnima u Beogradu i Komisiji za imenovanje ulica, predlog da jedna ulica u naselju Čukarica, gde je Saša rođen i odrastao, nosi njegovo ime - priča Milena Stajić. - Mislim da bi to bilo pravedno. On je rođeni Beograđanin... Meni bi ulica Saše Stajića mnogo značila. Jedino još to i želim.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (24)

Kakva uzasno usporavanja

30.03.2016. 20:58

Narod je mentalno zdrav da bi pricao sa nekim koga nevidi. Ako si toliko mocan pokazi narodu barem lice.

Vladimir Milutinovic

30.03.2016. 21:08

Sta reći....tužno Služio sam vojsku 2003 u Danilovgradu. Požarstvo sam davao baš na tom mestu gde je poginuo. Nalazio se venac na tom mestu izmedju dva hangara. Pricali su da je prva raketa koja je pala na tadašnju našu državu bila upravo ta od koje je poginuo. Kao da niko nije znao da ce biti bombardovanja....

Pera

30.03.2016. 21:09

Nikad mi nece biti jasno zasto imamo takav odnos prema zrtvama i veteranima,kao da nas nisu dovoljno zaduzili,kroz celokupnu istoriju Srpskog naroda samo je Tito imao postovanje prema svojim borcima,cak ni Karadjordjevici nisu imali neko narocito postovanje,a sto se tice ulica,pa nazalost lakse nam je da ih imenujemo po nekoj rock zvezdi koja je umrela od predoziranja drogom nego po nekom ko nas je vecno zaduzio.

Srbin@ Kg

30.03.2016. 21:11

Zalosno jeste da se ovih ljudi niko ne seti da makar bilo koju rec kaze on je bio ztrva Nato agresije na Srbiju i Crnu Goru ....

Boba

30.03.2016. 21:32

Dmitrovicu Ratko, hvala ti sto u Novostima negujes uspomene na srpske zrtve i junake. Mediji odnarodjene Srbije to ne rade, oni slave i ridaju za dvorskim ludama, pevacicama i zabavljacima koji nisu dali ni jedan svoj dan zemlji Srbiji. Dmitovicu, bicemo ti zahvalni da izguras ovu ideju da nam ulice u Srbiji dobijaju imena po herojima koji su se zrtvovali za Srbiju i srpstvo a ne po dvorskim ludama. Sasa Stajic je svesno i dobrovoljno dao svoj mladi zivot za ponosnu Srbiju.

Nele

30.03.2016. 21:33

Bruka za državu,fuj!Sram vas bilo,poginuo je služeći Srbiju i Crnu Goru!!!Nikada od nas neće nešto biti,evo vam dokaza.

Bane ns

30.03.2016. 21:35

Ovo su pravi tekstovi i slike koje bi premijer trebao da koristi u predizbornoj kampanji! Kada bi govorio samo istinu o svojoj klapi niko za njih nebi ni glasao...

Kvaka 22

30.03.2016. 21:46

tzv."milosrdni anđeo" nikad nije postojao,a vama ni 17 godina nije dovoljno da to saznate.

Lazy

30.03.2016. 22:35

@Kvaka 22 - postojala je i postoji zlocinacka NATO organizacija koja je pobila na stotine hiljada neduznih ljudi sirom planete. Na zalost, postoje i neljudi koji simpatisu to zlo.

Operation Angel's mission of mercy

12.04.2016. 23:04

@Kvaka 22 - "Милосрдни анђео" или "Племенити наковањ" (коришћена су оба назива), која је разлика?

Bruce lee

30.03.2016. 21:47

Жалосно да је Србија заборавила своје хероје.

Tomo

30.03.2016. 21:49

Tužno ali istinute. Njegove starešine jure razliku u penziji, a žrtve i rezerviste su zaboravili.

Ceca

30.03.2016. 22:21

Ovo je veoma slikovit primer da nam je drzava i njena vojska potpuno izgubljena, da su nam srusili sistem vrednosti, da nam kolo vode oni kojima su tudje vrednosti svetinja a nase vrednosti su odbacene. Kolo nam vode oni kojima je samo do njihovog bogatstva i polozaja a ne do srpske drzave i buducnosti. Kolo nam vode oni koji nam smisljeno zatiru sve cime smo se ponosili. KAKO I NEBI KADA NAM JE DRZAVNI I VOJNI APARAT PREPUN HRVATA I NESRBA.

mm

30.03.2016. 22:26

najmanje sto moze da se uradi za ove ljude je da imenuje ulica po njemu, da se ne zaboravi. ako bi to pruzilo zrnce utehe ovim ljudima, stvarno treba to uraditi. ne smemo zaboraviti nase heroje, a ni njihove porodice

Una

30.03.2016. 22:29

Tužno je kako imamo kratko pamćenje. Tog prvog dana bombardovanja su ranjeni vojnici iz VP 4227 Čačak, koji su bili na obuci u Danilovgradu. Među njima je jedan vojnik bio teško ranjen a otac mu je poginuo devedesetih u Hrvatskoj. Bio je iz Vojvodine. Žalost, velika žalost za sve izgubljene mladosti.

Marko

30.03.2016. 22:31

Veliki pozdrav za roditelje Sase Stajica. Zelimo da znate da je uz vas sve sto vredi i sto voli Srbiju. Znajte da veliku vecino gradjana Srbije boli ova drzavna nebriga za junake koji su svoje zivote dali za buduca neka pokolenja. Najvise boli dvolicnost drzavnika drzave Srbije koji u maniru najprizemnijih politikanata najcesce zaborave zrtve a i kada se sete onda je to radi bednog politickog interesa. Zaboravili su oni i Milicu Rakic.Izdrzite Stajici radi mladih narastaja...

njegos

30.03.2016. 22:58

nisu samo maturanti,i pravi crnogorci(SRBI) su protiv nato zlikovaca,pozdrav iz crne gore

Marionete

30.03.2016. 23:49

Ne zaboravite da iza Marionetske skupshtine i nalogodavaca stoje savetnici kao sto je Bler i ubice te nase dece.A na kraju krajeva te iste u skupshtini birali su Srbi koji ce verovatno za vladajucu da glasaju vise od 50%.O Crnogorcima svashta pricamo ovakvi ili onakvi, mi smo bili meta i niko da se seti. Ma i ja bi kao Srbin se odvojio od Srbije a ne da sam Crnogorac i sada mi je jasno sto nam Rusi rekose da imamo neki sindrom a i sto nas svi izbegavaju, tek cemo da platimo kakvi smo ljudi!

Isporuka

30.03.2016. 23:52

Ma ne samo da necemo da se setimo, nego daj nekoga da isporucimo Hagu.Ja verujem da bi isporucili i tu majku kada bi stavila jaci akcenat na ubijanje i Uranijuma 99 te. Nego savetnik Bler Vucicu nista nije rekao.Muka mi je, muka mi je od svega! Dosta je Bilo!

Novica

31.03.2016. 00:15

Danilovgradski gimnazijalci su zaista dokazali da su polozili ispit zrelosti prije roka i da nisu zaboravili tradicionalne vrijednosti. Naucili su svojim postupcima i starije koji su to prilicno zaboravili sta je - obraz. Cestitam Vam.

Jugoslava Pravdić

31.03.2016. 17:47

Dragi, divni Sašini roditelji; nepostoji odgovarajuća reč da iskaže moje duboko poštovanje i saučestvovanje u vašem najvećem mogućem gubitku. Vaš i naš, divni Saša, je simbol ČISTOTE, INTEGRITETA, HEROJA, MLADOSTI i svega najplemenitijeg. Večna slava i hvala!. Zauvek je u našim srcima!

Благота

12.04.2016. 23:15

Нијесу у Црну Гору убили Српство, ма колико трошили прљавије долара!