RODITELJI PRVE ŽRTVE MILOSRDNOG ANĐELA: Bar su se maturanti setili našeg Saše
30. 03. 2016. u 20:40
Roditelji vojnika, prve žrtve nato agresije na SRJ, o časnom potezu đaka iz Danilovgrada. Dušan i Milena Stajić: Nadamo se da ta deca neće biti kažnjena zbog sećanja na žrtve
.jpg "РОДИТЕЉИ ПРВЕ ЖРТВЕ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА: Бар су се матуранти сетили нашег Саше")
Foto N. Skenderija
Ponosni smo na tu decu iz Crne Gore, jer je njihov gest dokaz da se omladina budi, da oni žale sa nama, saosećaju, dele našu sudbinu. Njihov gest vraća nadu. Maturanti ništa nisu krivi. A, crnogorska vlast ako ih kazni, neka joj služi na čast.
Ovako za "Novosti" govore Dušan (63) i Milena (63) Stajić, kojima su NATO bombe pre 17 godina oduzele sina jedinca Sašu. U 21. godini, služeći redovan vojni rok, u kasarni "Milovan Šaranović", u Danilovgradu, stradao je na straži kod vojnog hangara.
- Tog 24. marta, nešto pre 20 časova, pao je projektil, istopio i spržio sve, a nama ugasio ognjište. Ostali smo Milena i ja da živimo ovaj život bez života - govori Dušan. - Osećamo se jadno i nikako, jer za ovih 17 godina, kada god je obeležavana godišnjica početka agresije, našeg se Saše niko ne seti.
Za sve ove godine, niko iz države, vojske i grada Beograda, nije položio cvet, niti zapalio sveću na njegovoj večnoj kući, na beogradskom Centralnom groblju. Niko nas nikada nije pozvao, obišao, pitao kako je ostati i živeti bez jedinog deteta, koji je život položio za otadžbinu. Ali, ponosan sam na njega, nosim ga u srcu, jer nije bio kukavica koja beži...
Dok nam ovo govori, Dušan pokušava da ostane jak, pribran... Izvinjava se zbog osećanja, suza koje naviru i bola koji, kaže, vreme ne leči. Poslednjih sedam godina, Milena i on, sećanja na sina čuvaju u stančiću socijalnog naselja u beogradskom Zemun Polju, gde smo ih juče posetili. Pre toga živeli su u drvenom bungalovu na Adi Ciganliji. U novom stanu na svakom zidu poneka Sašina slika, a na polici regala, u velikom ramu svakog dočekuje nasmejano lice mladića kojeg više nema.
Žtrva Saša Stajić
.jpg)
- Naš Saša je sahranjen uz vojne počasti i sećam se da su došla trojica starešina iz Podgorice, ali niko iz Srbije - otvara Dušan bolne rane.
- I u godinama koje su usledile, ništa se nije promenilo.
A ja već 17 godina, svakog 24. marta o svom trošku odlazim u Danilovgrad da položim vence i zapalim sveću na mestu gde je poginuo i na spomeniku žrtvama ratova devedesetih u ovom gradu.
Kako Dušan priča, za razliku od odnosa naših nadležnih, u Crnoj Gori ga uvek dočekaju predstavnici vojske, kao i Udruženja boraca ratova od 1991. do 1999. godine i drugih organizacija koje odaju počast žrtvama NATO agresije.
- Sa nama uvek bude i ispoštuje nas Sašin starešina iz vojske - nastavlja Dušan. - Čak i sada, kada je škakljivo u Crnoj Gori pominjati stradale od NATO, ljudi iz crnogorske vojske uvek nas dočekaju, prime, porazgovaraju. Jedino što poslednjih nekoliko godina, niko od njih više nije smeo da stane pred objektive foto-aparata.
Dušanova priča i ogorčenost, za majku Milenu, očigledno su preteške. Jedva stoji, pokušava da ne padne, ali sa rukom na srcu. Posle gubitka sina, otac je preživeo dva teška infarkta, a na Mileninu duboku svakodnevnu patnju nadovezala se bolest pluća i angina pektoris. Ali, kada o sinu govori, kaže, ne može da sedi. Od Sašine smrti ne skida crninu, a oko vrata nosi lančić sa njegovim imenom.
Suze Milena sa Sašinom slikom
.jpg)
Voleo je sport, igrao je košarku, fudbal... Bio je nasmejan, vedar, prava rajska duša, ali takve Bog, valjda, hoće sebi.
Stajići kažu da su se nadali potpuno drugačijem životu. Saša je završio mašinsku školu, bio vredan dečko. Imao je mnogo prijatelja, devojku...
Saša je stradao na straži kod vojnog hangara u kasarni "Milovan Šaranović" u Danilovgradu
.jpg)
PROTEST
- KADA sam 24. marta bio u Danilovgadu, primetio sam decu koja su došla da polože cveće na spomenik žrtvama ratova devedesetih u ovom gradu - priča Dušan Stajić. - Nisam se dugo zadržao, ali su me posle sustizale vesti o njihovom činu. Hvala im za to. A crnogorska vlast sada kao da želi da poništi NATO žrtve i da ih svi zaborave. I to je strašno i poražavajuće.
ULICA SAŠE STAJIĆA
- PROŠLE godine Sašini drugovi podneli su nadležnima u Beogradu i Komisiji za imenovanje ulica, predlog da jedna ulica u naselju Čukarica, gde je Saša rođen i odrastao, nosi njegovo ime - priča Milena Stajić. - Mislim da bi to bilo pravedno. On je rođeni Beograđanin... Meni bi ulica Saše Stajića mnogo značila. Jedino još to i želim.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
KORAK BLIŽE ZELENIJOJ BUDUĆNOSTI: Bački Petrovac potpisao ugovor o pošumljavanju
OPŠTINA Bački Petrovac potpisala je ugovore sa Ministarstvom zaštite životne sredine u okviru Konkursa za sufinansiranje realizacije projekata pošumljavanja, sa ciljem zaštite i očuvanja predeonog diverziteta.
08. 11. 2025. u 15:39
MINISTARKA MESAROVIĆ: Kineski privrednici zainteresovani za prehrabrene proizvode
POTPREDSEDNICA Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je danas u Fudžouu, da su kineski privrednici na održanom biznis forumu pokazali veliku zainteresovanost za srpske proizvode, pre svega prehrambrene, a fokus je bio na svežem voću i povrću.
08. 11. 2025. u 14:22
PREMINUO VLADIMIR VUKČEVIĆ: Prvi tužilac za ratne zločine umro u 75. godini
PRVI tužilac za ratne zločine Vladimr Vukčević preminuo je danas u 75. godini.
08. 11. 2025. u 13:30
GAŠIĆ POSETIO PROVINCIJU ŠENSI U KINI: Sastao se sa komandantom DŽang Vendžongom
MINISTAR odbrane Bratislav Gašić posetio je provinciju Šensi gde se sastao sa komandantom provincije general-majorom Džang Vendžongom, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane.
08. 11. 2025. u 12:45
U AP KiM SUTRA DRUGI KRUG LOKALNIH IZBORA: Birači izlaze u 18 opština
U AUTONOMNOJ pokrajini Kosovu i Metohiji u nedelju, 9. novembra održaće se drugi krug lokalnih izbora u 18. opština.
08. 11. 2025. u 12:39
Kakva uzasno usporavanja
30.03.2016. 20:58
Narod je mentalno zdrav da bi pricao sa nekim koga nevidi. Ako si toliko mocan pokazi narodu barem lice.
Sta reći....tužno Služio sam vojsku 2003 u Danilovgradu. Požarstvo sam davao baš na tom mestu gde je poginuo. Nalazio se venac na tom mestu izmedju dva hangara. Pricali su da je prva raketa koja je pala na tadašnju našu državu bila upravo ta od koje je poginuo. Kao da niko nije znao da ce biti bombardovanja....
Nikad mi nece biti jasno zasto imamo takav odnos prema zrtvama i veteranima,kao da nas nisu dovoljno zaduzili,kroz celokupnu istoriju Srpskog naroda samo je Tito imao postovanje prema svojim borcima,cak ni Karadjordjevici nisu imali neko narocito postovanje,a sto se tice ulica,pa nazalost lakse nam je da ih imenujemo po nekoj rock zvezdi koja je umrela od predoziranja drogom nego po nekom ko nas je vecno zaduzio.
Zalosno jeste da se ovih ljudi niko ne seti da makar bilo koju rec kaze on je bio ztrva Nato agresije na Srbiju i Crnu Goru ....
Dmitrovicu Ratko, hvala ti sto u Novostima negujes uspomene na srpske zrtve i junake. Mediji odnarodjene Srbije to ne rade, oni slave i ridaju za dvorskim ludama, pevacicama i zabavljacima koji nisu dali ni jedan svoj dan zemlji Srbiji. Dmitovicu, bicemo ti zahvalni da izguras ovu ideju da nam ulice u Srbiji dobijaju imena po herojima koji su se zrtvovali za Srbiju i srpstvo a ne po dvorskim ludama. Sasa Stajic je svesno i dobrovoljno dao svoj mladi zivot za ponosnu Srbiju.
Komentari (24)