Zapuštena zadužbina despota Stefana: Molitve u korovu

Milena MARKOVIĆ

sreda, 17. 02. 2016. u 20:48

Запуштена задужбина деспота Стефана: Молитве у корову

Foto: Igor Marinković

U Goroviču kod Topole neumitno propada zadužbina despota Stefana Lazarevića. U ovom hramu je kršten, venčao se i sa ustanicima pričestio vožd Karađorđe Petrović. Oko drevnog hrama novo groblje i novi spomenici

Čudesna je lepota drevne crkve despota Stefana Lazarevića, posvećena Preobraženju Hristovom. Božanstvena, iako je zapuštena i zaboravljena.

Na dovratnicima, u kamenu, uklesani su, davno, neopisivi prizori ratnika u borbi. Simboli i pečati države Nemanjića. Razni zapisi... Sve je to povezano polukružnim svodom u koji je uklesana vinova loza. Loza trajanja.

Duboko u hramu, oltar u kamenu. Nekoliko nedogorelih sveća, tri ikone, vino, nečiji beli krst, klupe i stolice koje su, valjda, ovih prazničnih dana Sretenja ostavili oni koji prepoznaju značaj poruke: narod koji ne pamti svoju istoriju osuđen je da je ponovi.

Gorovič, selo nadomak Topole, a kao da je nakraj sveta. Ovde, u ovom selu, nalazi se taj drevni hram čiji je ktitor despot Stefan Lazarević. Hram je zapušten, i zakorovljen. Moć vremena koje ga neumitno kruni i nebriga ljudi da ga obnove kao da su se saglasili da ga i potpuno unište. Ali, zidovi odolevaju. Pukotine na njima sakriva uporni bršljan i drugo rastinje iždžigljalo iz temelja. Samo nebo, umesto krova, natkriljuje ovo prelepo mesto, rukom starih majstora ulepšano.

Ovo nije samo priča o ovom božanstvenom mestu. Ovo je priča i o nama, našem zaboravu.

Na sreću, ima i onih koji su nezaboravom, opomenuli javnost kakva je vrednost ovog višeznačnog spomenika srpske istorije.

Mladi Igor Petrović, saradnik Kulturnog centra u Topoli, zadužbini despota Stefana Lazarevića u Goroviču ovih dana je posvetio svojevrsnu monografiju. Ne samo zadužbini, već i malenom selu u kome se svetinja, pokrivena jedino nebom, izvija uprkos upornom nevremenu i ljudskom nemaru.

Upravo ova monografija, koju je Petrović naslovio "Crkva despota Stefana u Goroviču, kroz narodne legende, priče i predanja", nama je bila putokaz da, zahvaljujući ovom mladom čoveku, vratimo sećanje na vreme slavne, slobodarske srpske istorije.

- Ova crkva, zadužbina despota Stefana značajna je i po tome što se, prema zapisima, ovde venčao i Karađorđe sa Jelenom Jovanović iz Masloševa, ćerkom oberkneza Nikole Jovanovića - priča nam Petrović. - Svadba je bila 1781. godine. Karađorđe je tada imao 19 godina.

Meštani veruju da se ovde Karađorđe i krstio i sa ustanicima pričestio, neposredno pred prvu srpsku bunu. Znaju, kažu nam, i čija je ovo zadužbina, ali se ne usuđuju da sa sigurnošću odgovore zašto je prepuštena nesrećnim vremenima da još čami i propada.

- Jeste sramota što nije obnovljena, ali mi, u Goroviču, nismo mogli sami da je obnovimo - kažu nam. - Ali, ako neko sutra kaže, mada smo mi prilično siromašno selo, ne bi bilo onoga ko ne bi dao prilog da se crkvi vrati izgled dostojan njenog ktitora, i uspomene na vožda.

Igor Petrović, međutim, priča nam, a to je zabeležio u knjizi o crkvi u Goroviču, da su još 1905. godine ovdašnji meštani, kao i meštani okolnih sela pokušali da obnove hram, ali su ih potonji ratovi u tome omeli. Posle Prvog rata, 1924. godine, obnovu je pokrenuo prota Aleksa Petrović. Pisao je Upravi dvora Karađorđevića da "barem daju toliko da se crkva ogradi". Osam godina kasnije, otvoren je i račun, a štedna knjižica - za rekonstrukciju - poverena je arhitekti Miomiru Karunoviću. Atentat na kralja Aleksandra, 1934. zaustavio je planirani posao. I, crkva je ostala u ruševinama.

- Posle Drugog rata, ali tek 1970. godine, ponovo je iz Topole pokrenuto pitanje obnove crkve despota Stefana - navodi Igor Petrović. - Godinu kasnije, obavljeni su konzervatorski radovi, pa 1973... ponovo se nešto uradilo... I tako sve do 1992. godine. A, naredne radovi su potpuno stali. U međuvremenu meštani su sahranjivali svoje umrle, podizali im tu spomenike, što i danas čine. Nastalo je novo groblje u Goroviču, a crkva je propadala.

Poslednji apel za obnovu upućen je novim demokratskim vlastima, Ministarstvu vera i Ministarstvu kulture Srbije 2006. godine upućen je i apel, i molba... Ali, ništa se posle toga promenilo nije.

- Oba ministarstva su se saglasila da se uradi program sanacije i otpočne rekonstrukcija - kaže nam Petrović.

I, tu je sve stalo. A crkva propada.

SAN PRE NIKOPOLjSKE BITKE

Crkva u Goroviču, zadužbina despota Stefana, jedna je od najstarijih u Šumadiji i jedna od najvećih iz tog doba - upućuje Igor Petrović. - Predanje kaže da je despot 1396. godine pred Nikopoljsku bitku tu zanoćio sa vojskom. Usnio je, bar tako kaže predanje, san u kojem je bacio koplje preko glave. Obećao je da će, ako preživi, na mestu gde se koplje zabolo da podigne crkvu pokajnicu, u znak zahvalnosti i kajanja. Tako je i bilo. Crkva kroz istoriju nije rušena, pa su graditeljski radovi originalni. U 18. veku nekoliko puta je obnavljana, a konačno je napuštena 1860. godine.

OBNOVA

Crkvu jedinstvene ornamentike i klesarskih radova, za koju se veruje da potiče iz doba cara Dušana, Zavod za zaštitu spomenika proglasio ju je za kulturno dobro. I, to je jedino što je urađeno za poslednji vek i po! Potpuna obnova i rekonstrukcija, koštala bi, kako procenjuju stručnjaci, više od milion evra. Ali novcem se nikako ne može platiti ono što gubi istorija. I ne samo istorija, već i ovovremene, i buduće generacija.

Komentari (17)

Patriota

17.02.2016. 21:02

Zalosno je kako zaboravljamo da smo mi duhovna bica i da bez kontakta sa Bogom ne mozemo nikad da budemo srecni. Nemanjici su zato bili uspesni jer su imali Boziji blagoslov, jedini i pravi vladari.

Koja d Inn

17.02.2016. 21:28

Cudi me zasto ,, naslednik ,, nista ne preduzima da se ova gradjevina obnovi.

Akril

17.02.2016. 21:35

Šokiran sam da je ovakva lepota, vrednost i antika prepuštena propadanju ??! Ako se nema za komplet obnovu, zar je skupo da se nabacaju grede ( ili trupci najjeftiniji) i odozgo neka plastika, tek da ne ulazi voda i sneg unutra? Ne bi izašlo ni 1-2000 evra a za zdanje iz Srednjeg veka - sitnica. Pa stvarno sramota i od opštinski vlasti i od tog naroda što živi u blizini. A i od SPC

Небојша

18.02.2016. 09:27

@Akril - Слабо се ти разумијеш у градњу. Ако људима у том крају не треба црква , џаба је да је неко из Патријаршпије позлати, она ће зјапити празна и пропадати.

Mavashi Junior

17.02.2016. 22:55

Svi mi investiramo u svoje poslovne objekte, može i SPC. Ako država plati obnovu onda neka država naplaćuje ulaznice.

gedza

17.02.2016. 23:11

Срамота!Али је зато битно да нам се данашњи свештеници бозају у џиповима и купају у мермерним ђакузима...

Ситар

18.02.2016. 13:15

@gedza - Gedza@Не постоји земља на свету (релативно,у односу на површину и број становника) која има више манастира и црквишта од Србије!! Сви су они изузев неколико на Косову и Метохији и Македонији, били спаљени и сруш ени!(до темеља) И скоро сви су обновљени!( и овај ће сигурно) То су радили сви српски патријарси и епископи,све србске вође кроз историју,све владе и институције!!Тако ће радити и наша деца док је века!!Јер су Срби народ светлости а не мрака и обнављајући манастире ми обнављамосебе!

Francesco

17.02.2016. 23:23

Da li je velikim Srbima, pokajnicima i dušebrižnicima, možda poznato ko je i na kojoj strani učestvovao u bici kod Nikopolja? Naročito pitam ove koji "znaju" istoriju. Posledice te bitke i dan danas plaćamo i nikada ih nećemo otplatiti. Jedini pravi Srbin u istoriji srpskog trona bio Mihailo Obrenović, a sve to pre njega je popunjavanje praznog prostora. Istina, crkvu treba obnoviti ali bih pre očekivao od saveza Ateista da daju prilog nego od SPC i njenih "vernika".

Ситар

18.02.2016. 12:53

@Francesco - У бици код Никопоља на страни Турака учествовао је Стефан Лазаревић али као турски вазал ( не слободном вољом) Тешко да је он тада ( после Косовске битке ) имао било какав други избор!! Можда је право питањешто су се ти западни,европски крсташи тек тада ангажовали против Турака(када су прешли Дунав) Што они нису помогли Србима да неизгубе независност!! Маричка,Косовска битка! Било их је брига!Зањих су Срби тада бил шизматициЈош је цар Душан уочавајући опаснос од турска тражио помоћ запада!Али

Blagica Tasic

18.02.2016. 21:46

@Francesco - Treba znati da je on ucestvovao u toj bici protiv Ugara (madjara),za osvetu sto su Srbiju napali bez najave i razloga !To je razlog sto je bio na strani turske vojske.Ako vec pisete o svom znanju,onda budite iskreni do kraja ili ste ipak neznalica.

Radoslav

18.02.2016. 06:52

Pre mesec i po dana bio je članak u Novostima "Za obnovu čačanske crkve Vlada dala 10 miliona", gde se govori da je na zahtev ministra za vanredne situacije svešteniku u ruke dato 10 miliona za crkvu u Čačku, kojoj samo fali klima, sve ostalo ima. Ako već Ministarstvo kulture nema sluha za ovu crkvu koja propada, da li može bar Velja Ilić da obavesti Vladu o njenom stanju? Možda bi se i Zavod priključio, bar da uradi projekat, ako se nađu pare za obnovu.

Miro Markovic

18.02.2016. 07:02

Hvala Mileni Markovic na ovoj divno napisanoj reportazi o jednoj od zaduzbina despota Stevana Lazarevica. Njegova prelepa Manasija je sacuvana i odrzavana. Da nije nje, Srbi bi bili daleko duhovno i kulturno siromasniji. Uz Bozju pomoc i plemenita osecnja imucnih Srba, nadajmo se da ce se i ova "zaboravljena zadubina" despota Stevana biti obnovljena i ozivljena redovnim bogosluzenjima za blagodet pomsnog i svekolikog srpskog naroda, uspomenu na depsota i slavu Boga.

OBNOVIMO SEBE

18.02.2016. 14:05

SRAMOTA !! Odgovrni su bili komunisti, pa socijalisti, pa demokrate. Sada za naprednjake nema opravdanje : HITNO REKONSTRUKCIJA crkve iz doba Cara Dušana u kojoj je kršten Karađorđe i zadužbinu Despota Lazarevića !!! Vlada ODMAH da odvoji 5 miliona evra za obnovu. Samo od turista i hodočasnika, svaki uloženi evro vratiće se za par godina.

800 година Државности и Духовности

21.02.2016. 14:48

@OBNOVIMO SEBE - Идуће године биће 800 година од крунисања Светог Стефана Првовенчаног, који је са братом Светим Савом, поставио темеље и принципе српске државности и духовности. Наиме након његовог крунисања 1217., Српска православна црква је 1219. добила аутокефалност (самосталност) и тада се у црквама почало служити на народnом-српском језику , а не на грчком као свуда у Византији. Принципи правде и духовности које су успоставили браћа, били су у хармонији све до доласка османлијских освајача у 15. веку..

Blagica Tasic

18.02.2016. 21:40

Vise nije pitanje da li ima Srba,vec,da li ima LjUDI u Srbiji.Srbima sigurno nece biti dobro sve dok se ne pokaju i vrate Bogu i raspetome Hristu!U srbiji masovno umiru deca od raka,droge,nasilnistva okoline...Ali,Srbi se ipak nisu setili Boga koji nas je odrzao na zemlji kroz sve vremenasega bivstvovanja , Isusa Hrista, dok ga se nismo odrekli !Svetosavlje nam je nepoznato gradivo !Bez korena nema ni grana.Vratimo se sebi,dok nije sasvim kasno.