Monstrouzni plan ustaškog Tajnog odbora za istrebljenje Srba i Jevreja u Tuzli da 6. januara 1942. godine, na Badnje veče, minira Saborni hram u Tuzli i pobije okupljene vernike osujetio je tuzlanski muftija Šefket ef. Kurt.

Kada je dobio ovu informaciju muftija Šefket ef. Kurt sa grupom uglednih Tuzlaka zatražio je hitan prijem kod nemačkog komandanta grada, potpukovnika Wista i od njega energično zatražio da se onemogući ovaj zločin. A bile su planirane likvidacije i u Srpskoj varoši.

Muftija je potpukovniku Wistu rekao da će, ukoliko se ovo desi, Muslimani masovno krenuti da se odmeću u pokrete otpora.

Uvidevši da će to izazvati muslimane Tuzle nemačka komanda je, zbog svojih interesa, odmah istakla plakat sa upozorenjem da “niko ne sme nikoga zlostavljati, oduzimati ili rušiti tuđu imovinu i dirati živalj koji slavi”. Zahvaljujući ovom angažmanu muftije Kurta, u Tuzli nije bilo masovnih zločina.

Ovaj događaj je centralno istorijsko mesto odbrane zajedničkog života u Tuzli i regionu.

Između ostalog o njemu je Meša Selimović rekao: Kad je umro, na sahranu je došlo desetak hiljada ljudi, među kojima najviše Srba – seljaka iz okoline Tuzle.”

Potresan govor nad grobom održao je pravoslavni sveštenik Đorđe Jovanović, a Muhamed ef. Lugavić je poručio: Mogu vas podsetiti da je prota Jovanović, kad je umro rahmetli muftija Kurt, molio da ga i on spusti u mezar. Mnogo je lepih primera iz naše zajedničke istorije, a koji su danas negde u zapećku raznih zločina. Ima li ko da želi da se posvetimo iznošenju dobrih primera zajedničkog suživota. Niko nama do nas samih nije bliži, ne zaboravimo to. Bog nas jedne drugima dade, hvala mu.”

Izvor: BN