PORODICA Ranđelović iz Beograda, koja već godinu i po živi u Kanadi, čekala je puna četiri meseca pasoš za sina Đorđa, zbog čega umalo nije ostala bez zdravstvenog osiguranja i dozvole stalnog boravka. Za sve to oni krive neodgovorne srpske službenike.

- Pasoš moga sina istekao je u avgustu. Pre njegovog isteka planirali smo put u Srbiju, između ostalog i zbog produženja pasoša. Međutim, zbog moje rizične trudnoće, doktori su mi predložili da ne napuštam Kanadu. Zato, suprug Časlav i sin kreću na put u Otavu, jer je to, nažalost, jedino mesto gde možemo da dobijemo isprave mi koji živimo u Alberti (u Edmontonu). Istočna Kanada ima Otavu i Toronto, a u zapadnom delu nema nijednog srpskog predstavništva - kaže Jelena Ćeranić Ranđelović.

Porodica 10. avgusta podnosi svu neophodnu dokumentaciju za pasoš, kao i Jeleninu saglasnost overenu kod notara. Pasoš im je bio važan jer im je isticala viza, a ubrzo i zdravstveno osiguranje, koje su mogli da produže jedino uz urednu putnu ispravu.

- Do 15. decembra trebalo je da apliciramo sa skeniranim validnim pasošem za osiguranje. Pošto su nam u ambasadi rekli da se pasoš čeka najduže dva meseca, bili smo ubeđeni da od avgusta do polovine decembra imamo dovoljno vremena. Na kraju smo aplicirali s nevažećim pasošem, nadajući se da validnost ne proveravaju odmah. Pošto se ovde sve radi "onlajn", dobili smo broj za novo zdravstveno osiguranje, a sada čekamo da nam zatraže uredne isprave. Pravdaćemo se da smo im greškom poslali stari pasoš - kaže Jelena.

LAKŠE - DIREKTNO U BEOGRAD Ranđelovići nisu znali da za četiri meseca neće dobiti pasoš i da će Časlav sa detetom morati da putuje 3.000 kilometara do Otave. Nisu znali ni da će imati troškove, izgubiti vreme i živce zbog statusa koji im je ugrožen bez dokumenata. Da jesu, kako kaže Jelena, lakše bi im bilo da su otišli direktno u Beograd, u odeljenje policije u Ljermontovljevoj.

Ona dodaje i da su u međuvremenu aplicirali za stalni boravak, za šta su im takođe tražili da dostave važeću putnu ispravu i dali im rok od dva meseca. Taj rok je isticao 18. decembra. Srećom, pasoš su dobili dva dana ranije.

Jelena je od naših službenika u Kanadi dobila informacije da je dečji pasoš u Srbiji stajao od avgusta do 1. decembra, kada je konačno poslat DHL-om za Otavu. U našoj ambasadi su ga primili 3. decembra, a onda je do Ranđelovića putovao još skoro dve nedelje.

Dok je dokument bio na putu, u našoj ambasadi su joj govorili da je pasoš predat vozaču, ali da nemaju uvida da li je i poslat. Zato su Ranđelovići po broju pošte proveravali gde je pasoš, ali se ispostavilo da ga uopšte nema u sistemu. Iz toga su zaključili da im nije ni poslat. Na kraju su dobili potvrdu sa brojem pasoša početkom ove nedelje.

- U razgovoru su mi objasnili i neke pojedinosti. Recimo, da je srpski MUP tek 27. oktobra počeo da obrađuje naš predmet, kao i da su 9. novembra tražili dopunu, odnosno da se proveri validnost notara koji je potpisao saglasnost. Onda nam je tražena kopija suprugovog pasoša, i tek 16. novembra je konačno urađen pasoš za Đorđa - kaže Jelena.

NEODGOVORNOST

Jelena kaže da je njihov slučaj simbol loše organizacije domaćih institucija i totalne neodgovornosti:

- Oni uopšte ne razmišljaju o posledicama koje mogu da zadese naše građane koji borave u stranoj zemlji!