OD proletos, kada je prvi talas migranata stigao u našu prestonicu, doktorka Iva Bubalo (34), asistent Visoke medicinske škole "Milutin Milanković" u Beogradu, svakodnevno je, dobrovoljno, pomagala desetinama izbeglih Sirijaca, Iračana, Avganistanaca...

Početkom oktobra, iz francuske humanitarne organizacije VAHA, specijalizovane za pružanje medicinske pomoći ženama i deci na celoj ruti kojom izbeglice prolaze, pozvana je da bude deo tima lekara koji pomaže u prihvatu migranata na ostrvu Samosu u Grčkoj. Predomišljanja nije bilo, pa je dr Iva Bubalo bila prvi lekar iz Srbije koji je na ovom grčkom ostrvcetu zbrinjavao izbeglice sa Bliskog i Srednjeg istoka i iz Afrike.

- Na ostrvu je sve mnogo drugačije nego u bilo kom kontinentalnom delu Evrope - priča naša sagovornica. - Do Samosa, migranti prelaze izuzetno opasnu vodenu "prepreku" u malim, starim, lošim čamcima s neispravnim motorima. Na ostrvo se iskrcavaju promrzli, mokri, sa sniženom telesnom temperaturom, prehlađeni... Među njima je mnogo žena, trudnica, beba, dece i mladih muškaraca. Svi oni su vrlo zdravi, ali od silnog puta vidno iscrpljeni. S obzirom na to da je od početka oktobra more mnogo hladnije i nemirnije, dešavalo se i da im se čamci prevrnu, a oni koji su se u tom slučaju spasli, do obala su dolazili u vrlo lošem fizičkom i psihičkom stanju.

Da bi im što pre pružili neophodnu pomoć, lekari su migrante, kaže dr Bubalo, često čekali već na obali. Presvlačili ih, utopljavali, odmah pregledali, obrađivali im rane, davali im tople napitke i hranu.

- Na Samos je dnevno pristizalo i po 1.500 migranata - nastavlja doktorka. - Od početka godine, kako mi je rekao dr Manos Logotetis iz grčkog Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, na Samos se iskrcalo više od 85.000 migranata. Ostrvce koje ima jedva 30.000 stanovnika, izbeglice su, jednostavno, preplavile. Zato je grčka policija, s kojom smo odlično sarađivali, već mesecima pod velikim pritiskom, ali vrlo humana. U gradskoj luci Samos gde se nalaze kontejneri za privremeni smeštaj migranata, oni izbegle najpre fotografišu, uzmu im otiske prstiju i, ukoliko je sve u redu, daju im propusnice s kojima mogu slobodno da se kreću po gradu i ostrvu.

Sirijci su, prema rečima dr Bubalo, najbrže i najlakše dobijali neophodna dokumenta. Za ostale migrante, a najviše ih je iz Nigerije, Eritreje, Gane, Iraka, Irana, Avganistana i Pakistana, procedura je trajala i po nekoliko dana.

- Oni koji su dobili neophodna dokumenta, na Samosu su boravili dva-tri dana, dok ne dočekaju svoj red za trajekt do Atine - kaže naša sagovornica. - Kojim putevima su iz Atine nastavljali prema svojim odredištima, uglavnom u Nemačkoj i Švedskoj, može samo da se nagađa. Ali dok su boravili na ostrvu nisu imali nikakvih problema, jer su žitelji Samosa puni razumevanja za migrante.Davali su im hranu, odeću i obuću, ili pomagali volontirajući u zdravstvenim i humanitarnim centrima. Njihova pomoć bila je vrlo dragocena i nama, jer je na celom Samosu naporno, ali posvećeno, radilo najviše 10 lekara.

Najteži su joj, kaže, bili susreti s tek rođenim bebama i s decom.

- Mučile su ih stomačne tegobe, dijareja, rane na nožicama od dugotrajnog hodanja - kaže dr Bubalo. - Ipak, nikada neću zaboraviti tešku sudbinu petogodišnjeg dečaka iz Avganistana koji je preživeo bombardovanje svog rodnog grada, ali je izgubio nogu. Kada je dospeo na Samos, rana na preostalom delu noge bila je zagnojena, inficirana... Srećom, izborili smo se za njegov život.

ŽIVOT NA KOCKI

Samos je od turske obale udaljen oko dva i po kilometra, ali je s turske strane tu velika vojna zona, pa je put migrantskim čamcima mnogo duži - priča naša sagovornica. - Ali, oni iz Turske kreću na sve ili ništa, i kada se ukrcaju u čamce uopšte nisu sigurni da li će stići do Samosa. I sa ostrva kreću dalje u nepoznato, do samo njima znanih odredišta u EU. Svesni su da mnogo rizikuju, da im je život na kocki, ali nemaju, kažu, više šta da izgube.

DRAGOCENO ISKUSTVO

Posle nedavnog povratka u Srbiju, dr Iva Bubalo kaže da je na Samosu radila naporno, ali i da je stekla dragoceno iskustvo.

- Radila sam najbolje što sam mogla i na svakom koraku govorila sam da sam iz Srbije - kaže naša sagovornica. - Iznenadilo me da većina migranata zna gde je naša zemlja, da im je na putu prema odredištu u EU, kao i da će u Srbiji biti dobro zbrinuti.