Baniji se vraća njen manastir

J. MATIJEVIĆ

03. 12. 2015. u 15:35

U selu Komogovina, nedaleko od Kostajnice, obnavlja se velika pravoslavna svetinja. Uređeni crkva i zvonik, ozidani novi ikonostas i presto. Sledi obnova manastirskog konaka

Банији се враћа њен манастир

U selu Komogovina obnavlja se velika pravoslavna svetinja

ZVUK mešalice, odjeci zakivanja i užurbano dovikivanje majstora, "narušavaju" mir porte Svetopreobraženjske crkve udaljene dvadesetak kilometara od Kostajnice, u Hrvatskoj. Posle 238 godina obnavlja se manastir Komogovina - jedini manastir Srpske pravoslavne crkve na Baniji, versko i duhovno središte, stecište i okupljalište Srba u ovom delu Krajine. Uzdiže se i piše još jednu stranicu svog vaskrsenja, kao i posle svakog stradanja u minulim vremenima.

Podignut potkraj 17. veka, manastir Komogovina je vekovima delio sudbinu i sva iskušenja svog naroda. Rušen je, haran, čak i ukinut odlukom Marije Terezije 1777. godine... Od tada je manastirska crkva svedena na nivo parohijske, ali je za narod ovog kraja ostavila manastir. Više od dva veka, Banijci su uporno govorili: "Idemo na službu svetom manastiru".

Sudbinu banijskih Srba, ova svetinja je podelila i posle zlokobne "Oluje" - zapustela je, pokradena, a crkvena zvona utihnula... Sa manastirskog konaka ukraden je crep, njegova krovna građa je potpuno istrunula, zidovi godinama kisli i pucali, prozori i vrata poskidani, počupane elektroinstalacije...

- Obnovu manastira Komogovina, duhovnog centra Banije i velike svetinje naše eparhije, započeli smo pre pet godina radovima na manastirskoj crkvi - kaže za "Novosti" vladika Gerasim, episkop gornjokarlovački. - Najpre je zamenjena dotrajala krovna konstrukcija crkve i zvonika, kameni zvonik je uređen, obnovljena je drvena konstrukcija nosača zvona, a unutrašnjost hrama omalterisana. Ozidani su novi ikonostas i presto, što je, posle deceniju i po, crkvi "vratilo" redovna bogosluženja.

Episkop Gerasim

Uporedo sa obnovom hrama, po vladikinim rečima, urađen je i projekat rekonstrukcije manastirskog konaka. Poslovi su započeli novembra 2014. godine zamenom kompletne krovne konstrukcije konaka, površine oko 800 kvadratnih metara.

- Sada nam predstoji uređenje odaja konaka - nastavlja episkop Gerasim.

- Kada konak bude završen u manastir će da se vrate monasi, da ga ožive i da svojim prisustvom, molitvama i radom, budu dodatni podstrek utvrđivanju i osnaživanju duhovnog života Srba na Baniji. Obnova će i našim vernicima na Baniji dati dodatnu sigurnost, ne samo radi mesta gde će se moliti, nego i zbog osećaja da nisu sami i da je crkva uvek bila i ostaje uz njih.

Manastiri su u srpskom narodu, podseća vladika, uvek imali posebno mesto. Pružali su i pružaju, kaže, sigurnost i utehu preko potrebne i u mirnim i u burnim vremenima.

- Sa vernim narodom Banije, ali i čitave Gornjokarlovačke eparhije, podižemo ovo delo u slavu Gospodu - govori episkop Gerasim. - Da bude zavet naše vere, simbol mučeničkog stradanja naših vernika, iskra našeg preobraženja i vaskrsenja kao i mesto sastajanja i duhovnog preporoda svakog čoveka. Obnovom manastira Komogovina, takođe, pokolenjima u amanet ostavljamo istinsko svedočanstvo naše vere i ljubavi prema Bogu i svome rodu. Ostavljamo im svetinju u kojoj će budući naraštaji uzrastati, čuvajući veru svojih otaca i negujući istinske vrednosti koje treba da krase svakog čoveka.

I sam početak obnove manastira Komogovina, svedoči vladika, uneo je preko potrebnu iskru vere i života, ne samo malobrojnim Srbima na Baniji, nego i Banijcima koje su minuli ratovi odneli daleko od pradedovskih kuća i ognjišta.

- Većinu poslova na obnovi manastira rade Srbi iz Kostajnice i okoline, koji nemaju stalno zaposlenje, pa su im privatni poslovi jedini izvor zarade - kaže episkop Gerasim. - A, otkada je započela obnova, javljaju se Banijci iz svih krajeva sveta i prilozima pomažu obnovu svetinje. Mnogo njih je tokom poslednjeg rata napustilo svoja ognjišta, ali su svesni da je obnova manastira Komogovina dokaz viševekovnog života pravoslavnih Srba na Baniji. Sve više se i samoinicijativno organizuju i prikupljaju sredstva za obnovu svoje svetinje. Nedavno smo, od Banijaca iz Londona, dobili veliki prilog, dovoljan da postavimo novi pod u hramu.

Obnova manastira Komogovina, po rečima vladike, nastaviće se postepeno, onoliko koliko dozvole novčane mogućnosti. Osim izdvajanja iz Eparhije i priloga vernika, obnovu svetinje više puta su pomogle i vlasti Srbije i preduzeća iz Mrkonjić Grada i Grad Doboj. Tim sredstvima, kaže naš sagovornik, obnovljeni su krov i zvonik hrama.

DUŠA SRPSKOG NARODA

MANASTIR Komogovina osnovan je 1688. godine. Prvobitni manastirski hram sagrađen je od drveta i bio je posvećen Svetom Arhistratigu Mihailu. Posle dobijanja dozvole za gradnju crkve od čvrstog materijala, podignit je 1728. godine, novi manastirski hram od kamena i posvećen Vaznesenju Gospodnjem, a bio je sedište kostajničko-zrinopoljskih episkopa. U to vreme u Komogovini je postojala škola ikonopisanja, a u manastiru je dugo boravio i Dositej Obradović. Manastir je 1777. nasilno ukinula Marija Terezija, a crkva je postala parohijska i posvećena je Preobraženju Gospodnjem.

Iako je postojao svega 88 godina, manastir Komogovina je uvek bio religiozni, kulturni i politički centar Srba na Baniji. Prota Nikola Begović o tome piše: "Manastir Komogovina bijaše u Baniji srpska baza, tu je bila duša naroda. Što je tu dogovoreno i zaključeno, to se svuda savjesno izvršilo".

SPOMEN-DOM

OBJEKAT sada manastirskog konaka građen je, kako saznajemo, osamdesetih godina na oduzetoj manastirskoj zemlji. Bio je to Spomen-dom osnivanja Četvrte brigade 7. Banijske divizije u kom se čuvala i uspomena na 126 srpske dece, žena i staraca, iz Komogovine i okolnih sela, ubijenih u stravičnom ustaškom piru uoči Savindana 1942. godine. NJihova imena bila su ispisana u Spomen domu.

- Kada samo odlučili da se manastir Komogovina obnovi, 2009. godine, objekat i zemljište vratili smo u vlasništvo manastira - priča vladika Gerasim. - Sa nadležnom opštinom Kukuruzari potpisali smo ugovor o zameni nekretnina, pa smo za crkveno zemljište koje se "naslanja" na školu u Mečenčanima, dobili ovo za manastir. Sada je jedino tako moglo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (8)

Leonidas D.

03.12.2015. 16:30

Хвала ти Боже и само нек се Срби сложе, где год да су докле год се држе и помажу биће слоге и напредка, просперитета и благослова од Бога.

Hrvoje

03.12.2015. 20:35

Lijepo! Neka se crkve grade! Samo, Srbima bi bilo puno lakše kada bi obnovili i koju od 426 porušenih, razbijenih ili spaljenih katoličkih crkava, kao znak izvinjenja za sav cirkus prema Hrvatima i tim objektima, od kojih su nekim i temelje kopali, da bi izbrisali tragove boravka Hrvata na tim područjima! Samo neka lijepo žive, ne prizivaju više nikakve "krajine"(jer to je pojam iz turskog vremena, a ne znam baš da je područje oko Beograda pristojno zvati "Beogradskim pašalukom")

iz predrasuda u fatamorganu

04.12.2015. 00:04

@Hrvoje - Hrvoje@-kako su Hrvati doživljavali objekte SPC? Kao baze velikosrpskog miloševićevog uzdizanja svetosavskog fašizma, Karađorđevog genocida i Njegoševog epskog etničkog čišćenja - pa su oskrnavili i obeščastili sve objekte SPC miniranjem i "deratizacijom". E tako se nekim Srbima "učinilo" da je objekat Katoličke Crkve poslužio svojoj svrsi, a to je promidžba križarsko-ustaško-vatikanskog nasrtaja na sve pravoslavno kao završna faza "ispravka" statističke greške - svesti Srbe na 4 % ali u HPC..

kljecan

04.12.2015. 09:06

@Hrvoje - Hrvoje-ipak mislim da bi prvi korak u pomirenju trebali napraviti hrvati pa da obnove sve one crkve i manastire koje su uništili 1941-1945 i materijalno obeštete sve porodice pobijenih žrtava i vlasnike uništene imovine na prostoru ndh,a onda bi srbi od tih sredstava mogli obeštetiti hrvatske žrtve i još bi im ostalo 99% novca

Kubura

04.12.2015. 09:51

@Hrvoje - Šteta za Minuse ali jedan retko realan i odmeren komentar Hvrata. Spustimo se na zemlju i recimo da je upravu ovo sto je rekao. Rusilo se na obe strane... nema tog povoda koji je opravdan da se rusi icija svetinja...

Сремац

04.12.2015. 10:35

@Hrvoje - Добар покушај алтернације Хрвоју, овога што врши симетризацију кривице спомињањем "фатаморгане и предрасуда" валад као пројекције личности.Идеологија хрватства постоји само као анти-теза, као негација српства, никад независна, никад сама за себе. Хрвати свој идентитет изграђују негирајући своје српско поријекло. Исти такав ауто-шовинизам краси и другосрбијанце па је ово мој одговор за обојциу.

bigserb

04.12.2015. 18:48

@Hrvoje - smeo bi da se opkladim da cela hrvatska nema 426 crkava, a kamo li toliko porusenih i spaljenih u agresiji ustaske secesionisticke tudjmanove vojske na jugoslaviju! na to bi ja mogao reci da su ustase opljackale i spalile preko 50 000 srpskih kuca, da su ustase ukrale na stotine hiljada komada goveda, ovaca, svinja, da su ustase pobile i proterale prakticno celokupno srpsko stanovnistvo iz hrvatske, a da su tom istom narodu pre toga nezakonito ukinuli status konstitutivnog naroda u hrvatskoj!

4c

07.12.2015. 06:02

Hrvoje,najprije da izravnamo dugove u krvi,pa cemo onda pricati o materijalnim stvarima