Zemlju će nam rasturiti to ne mogu da podnesem

Milena MARKOVIĆ

nedelja, 29. 11. 2015. u 19:30

Земљу ће нам растурити то не могу да поднесем

Toma Kuruzović u svom domu čuva mantil i lične stvari, kao i oproštajno pismo Branka Ćopića / Foto: N. SKENDERIJA

Toma Kuruzović drugovao sa velikim Ćopićem, govori zašto je Branko odabrao smrt umesto života. Video kraj SFRJ i krah ideala zanesenog i prevarenog srpskog naroda

Nebrojeno puta sam se uverio da je naš veliki Branko Ćopić, na neki način, bio i čudesno vidovit čovek. Taj božanski dar da nasluti, predvidi i hrabrost da to što sluti i - izgovori, ispostavilo se da je njegov proročanski um bio toliko snažan da pronikne u nevreme i posle njegovog tragičnog kraja. On je na to upozoravao svojim književnim delom, u kome se, umesto revolucije zalagao za evoluciju. Nikad protivan, a vazda - antiprotivan. To ga je žigosalo, prokazivalo, proganjalo i progonilo do užasne smrti za koju se sam opredelio krajem marta 1984. godine. Bio je uveren da će činom lične, fizičke žrtve poslati najsnažniju poruku - ne mogu i neću da preživim novi "Prolom". Zemlju će nam rasturiti oni drugovi koji su je stvarali. To ja ne mogu da podnesem.

Ovako o Branku Ćopiću, prvi put, i to za "Novosti", govori bard našeg glumišta, Toma Kuruzović (85), najpoznatiji Ćopićev "Nikoletina Bursać", koji je sa velikim piscem drugovao više od tri decenije.

S Tomom razgovaramo nekoliko sati u njegovom stanu, u novobeogradskoj ulici Jurija Gagarina. Ovde nisu samo reči sećanja na velikana... U malenom Kuruzovićevom stanu, gde od rukopisa u nastajanju knjige "Branko po Tomi", igla ne bi imala gde da padne. Kuruzović, ovde, kao najvrednije relikvije, čuva dosad neviđene i opipljive uspomene na druga i prijatelja.

Brankov mantil "barberi", kupljen u Parizu, njegove olovke do santimetra istrošene, ispod čijeg su "srca" nastale mnoge priče, gumicu "pelikan", na čijem je naličju pisac urezao krst... Perorez kojim je oštrio olovke, kutijica u kojoj je, ispod Brankovog mosta s koga se iz protesta prema nepravdi strmoglavio, nađeno njegovo oproštajno pismo koje završava rečenicom: "Zbogom lijepi i strašni živote..."

Kuruzović čuva i dugme sa košulje koje je sa Brankovom suprugom, Bogdankom Cicom, našao na mestu gde se pisac ubio, razočaran u vreme u koje je polagao velike nade. I, vreme u kome nadu nije video.

Rukavi mantila su ručno porubljeni. Kragna je ponovljena, tako što je Branko onaj iskrzani deo okrenuo, pa je zašio kao novu.

- Bio je u svemu, vidite, jedan zaista skroman i štedljiv čovek - govori nam Kuruzović. - Njegova Cica mi je ispričala kako su kupili ovaj mantil koji vam pokazujem. Branko je probao, kazao: "A, ne dopada mi se, jer su džepovi mali, ne mogu u njih da stavim knjigu". Parižani su, valjda poštujući Branka više nego mi sami, brzo odgovorili. Za nekoliko minuta iznutra su mu zašili nove džepove - da knjiga može da stane.

Kuruzović priča da je Ćopićeva satira za ono, komunističko vreme, bila ubojitija od puške. I on je toga bio svestan. Prva je u režim opalila njegova "Jeretička priča", 1950. godine, posle koje je usledio Kongres antifašističkog fronta žena, boraca. Na ovom Kongresu, eto, govorio je i Tito. Branka je žigosao kao - izdajnika. U sali, dok je Tito govorio, bila je i Ćopićeva majka Soja. U crnini za najstarijim sinom i, od Branka starijom, ćerkom i za suprugom koji je, takođe, stradao u borbi sa fašističkim okupatorom.

Ustala je, posle Titovog govora, prišla mu i u lice sasula: "Za mog Branka sve možeš da kažeš, ali da je izdajnik, to nikada da ne kažeš".

- Kad je Tito umro - priča Kuruzović - našao sam se sa Brankom posle mimohoda u Skupštini. "Šta si napisao u oproštajnoj posveti", pitao sam ga. "Napisao sam", kaže mi, "da je Tito došao iz bajke, u veličanstvenu borbu za slobodu i da se u bajku vratio". Eto, to je napisao... Eto, koliko je bio plemenit čovek. Nije likovao nad progoniteljem. Ali, sve je rekao, najsnažniju je priču ispričao svojom smrću. Bezrečni, najstrašniji roman je ispisao. Dobrica Ćosić, kada smo ubrzo posle njegovog samoubistva otišli na Brankov most, gotovo istu rečenicu je izrekao: "Bezrečni roman, opomena za sva vremena".

Kuruzović se seća dana te opomene.

- Ćopićeva žena, Bogdanka, pitala ga je kada će stići iz šetnje da postavi sto, da ručaju. Odgovorio joj je: "Sam ću postaviti, kad se vratim". Nije ga bilo ni do podne, ni do predvečerja, tog 26. marta 1984. godine, kada se ubio. Našli su ga na betonu, pod mostom. Vidite, nije on bio tinejdžer, on je bio sedamdesetogodišnjak, koji je bio svestan svog postupka. Meni je govorio: "Nikog nije briga što je očigledno da se naša lepa zemlja rastače. Ja to ne mogu da podnesem i neću više da čekam tu smrt..." Popeo se na ogradu mosta, leđima okrenut prema zgradi Centralnog komiteta na kojoj je bilo ispisano TITO, i skočio. Zapravo, strmoglavio se na beton. Pre toga, u hotelu "Moskva", iz restorana sa sprata, gledao je u Savu, a ja verujem da je preko Save pogledom tragao za dalekim zavičajem... Častio je konobare, a kad su ga upitali koji je povod za takvo čašćavanje, kazao je: "Imam, verujte, veliki razlog..." Brankov odlazak propratio je jedan šturi izveštaj i ukazivao je na njegovo, navodno, nervno rastrojstvo. Kakvo je vreme bilo, takav je bio izveštaj.

Toma Kuruzović, kojeg je sa Brankom upoznao Predrag Palavestra, u rukama ima čitave romane o svom višedecenijskom prijatelju. Znao ga je u dušu. On je, kako mu je veliki pisac govorio, bio njegov "najgrlatiji pronosilac kritike režima, sa pozorišne scene".

- Kakvo nervno rastrojstvo, Branko je otišao jer nije mogao da podnese teret razočaranja. Govorio je, posle njegove "Osme ofanzive", kako su ga pitali - kakva ti je to ta, osma ofanziva, kad je bilo sedam zvaničnih. On je odgovarao, na svoj način, da je to njegova lična pobuna protiv novokomponovanih prvoboraca koji se bore "za svilengaće, a rasturaju svoje porodice". Tako je govorio Branko i vazda žalio što mu vlasti nikada nisu dozvolile dramatizaciju njegove priče "Oproštaj sa Kosovom". Bila je to opasna priča za državu. Pitao me je: Zašto, Tomo stalno preskaču onu priču o Kosovu. "Ja sam napisao istinu, a kažu mi da sam neprijatelj države, jer o tome pišem. A ja mislim da sam prijatelj, jer pišem i govorim o onome što nije dobro, a šta može da se popravi".

JA NE MOGU I NEĆU

ĆOPIĆ je otišao, zauvek, kao opomena da se sprema raspad države i novi rat - govori Kuruzović. - Ode, pre crnih konja i crnih konjanika. I sve mi se čini da i danas čujem ono što mi je govorio: "Vi hrabri živite, i opet preživljavajte ono crno i ono prošlo. Ono što vam ponovo dolazi. Ja ne mogu i neću".

SA ŠANTIĆEVOM "OTADžBINOM"

NEKOLIKO dana pre nego što ćemo se zauvek rastati, sačekao sam ga posle jedne književne večeri, povezao ga "ladom", prema kući. A on mi je, zamislite, tražio da mu govorim "Otadžbinu", Alekse Šantića - seća se Kuruzović. - Ja započnem, a on nastavlja. Od reči do reči govori celu pesmu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (17)

Патроније

29.11.2015. 19:50

Велики и превелики Бранко. Улепшао је многа детињства својим књигама и причама. Нека му је лака земља.

Ogi Gligic

29.11.2015. 20:07

Branko Copic,tuzno je sto se u njegovom kraju malo ili nikako govori o ovom velikom covjeku.Zaduzio nas je,ako nista lijepim slovom.Srbi su proklet narod.

Marko693

29.11.2015. 20:24

Kakva ličnost! Najgore je što ovaj podatak u našoj državi malo ko zna. Čak i sopstvenu istoriju zaboravljamo, a kamoli ovako nešto! Zato nam se i ponavlja istorija, kad ne možemo da učimo iz nje. Ćopić nikako nije mogao biti neprijatelj države, kada je kako i sam kaže, predstavio istinu, a trebalo je se boriti za Kosovo, a ne ignorisati taj problem! To je naša greška u društvu. Ja se iskreno nadam da će nam jednoga dana biti bolje, i ako to sada zvuči nemoguće, treba verovati! Naučimo nešto!

dusa

29.11.2015. 20:57

Je, voleo je Branko, nesebicno, Dojmio me je kao dete , kada nas je nasmejavao nudeci nam Bajazdere. Deca osecaju cistototu i toplinu duha tako da mi je secanje na njega zauvek ostalo kao vrlo posebno blago. Vecna ti slava mili Branko i hvala za sve sto se podario nasoj i novim generacijama

Kraišnik

29.11.2015. 21:10

veliki čovek za sva vremena vizionar veliki srbin koga su svi voleli sem režima titovog

Zoran1

29.11.2015. 21:38

"Zemlju će nam rasturiti oni drugovi koji su je stvarali". Ti "drugovi" su radili po naredjenju gazde kada su stvorili YU i kada su je rasturili. Ljudi nikako da shvate da su revolucije neshvatljivo skupe i da su za uspesnu revoluciju potrebni kadrovi sa kojima sirotinja ne raspolaze. Neko je sve to finacirao a sirotinja sigurno nije mogla to da uradi. Jugoslavija je bila samo manji projekt u pripremi super elite za globalno robovlasnistvo.

Prijedor RS

29.11.2015. 21:45

Branko zbog tebe mi je djetinjstvo bilo ljepse i bogatije. Procitao sam mnogo mnogo knjiga ali i sada i za 30 god cu reci da si za mene pisac broj jedan!

ZalivSajt

30.11.2015. 02:28

Ni on nije bio potpuno svestan sta je bio komunizam za Srbe i Srbiju, taj komunizam nam je presudio i od najveceg naroda na Balkanu napravi od nas sprdnju. Taj komunizam je unistio nas milenijumski ponos, nasu cast, nasu kulturu, taj komunizam je zlo najvece koje nas je snaslo, vece zlo od Turaka... taj komunizam nas je prevario i naterao da se odreknemo svojih korena i svojih pradedova, a kaznu placamo sada

Andra Loncaric Emigrant

30.11.2015. 07:18

- Zbog ovakvih "crvenih" Srba dans sje nas skoro 3,5 miliona rasejanih po svetu!- Da je bio tako hrabar sto neuze pistolj i neubi Broza.???On je bio njegov....Ali ne njihopva naknadna komunisticka pamet danas ne moze pomoci Srbima. Izdali su Srbe i Srbiju 1941 kada su otisli uz Broza.!Rekoh i spasoh dusu..a da li ce te vi objaviti ili ne meni je svejedno...PS: Sta kazu psiholozi za samoubice? Da li su to hrabri ljudi ili kukavice?

Gavrilo Princip

30.11.2015. 23:15

@Andra Loncaric Emigrant - Opismeni se prvo, da bi bio dostojan da komentarises coveka kao sto je bio Branko Copic. Da, coveka - ono sto ti nisi.

цврчак

02.12.2015. 21:40

@Andra Loncaric Emigrant - Е, Гаврило, Гаврило... Можеш ти да гледаш правописне грешке код човека и да га назовеш нечовеком, али за мене је Човек само онај ко говори истину а Андра је рече. Па ти сад види.

na cvoru crne smrce

29.12.2015. 03:57

@Andra Loncaric Emigrant - Dobro mu jre rekao Gavrilo. Andra ne samo da je polupismen nego je i nejasan u izrazavanju. A sto se istine tice - to je tek pravo lupetanje. Nista istinito niti pametno tu nije receno.

Добрица

27.03.2016. 09:50

@Andra Loncaric Emigrant - А да ли је истинито да је исти покојни Бранко Ћопић после рата говорио да се стиди што је Србин??? Ето докле га је његов тадашњи стид довео, да се постиди што је уопште живео и дувао у једра Титовог брода !!!

српска напаћена душа

30.11.2015. 14:54

Хвала ти за незаборавно детињство, Бранко - добри човече.

srpce

30.11.2015. 18:22

Ima onakvih i ovakvih partizana. Ne znam zasto ali ispircacu vam o mom dedi. Sumadinac, seljak, socijalista verovali ili ne. Otisao u partizane 41, pucao samo na Nemce. Odbio da ode iz Srbije u Bosnu. Preziveo rat bezeci po planinama pred poterama. Posle rata, nikada nije usao u komunisticku partiju. Nikada nije trazio spomenicu. Umro kao seljak. Eto.