U mantiji jurišao na topovske cevi

Đorđe VUKMIROVIĆ

28. 11. 2015. u 20:05

У мантији јуришао на топовске цеви

Zahvaljujući Rajačiću Beč je priznao Srpsku Vojvodinu 1849.

Navršilo se 230 godina od rođenja Josifa Rajačića, jednog od najvećih arhijereja naše crkve. U Krajini zaustavio katoličenje, osnovao i vodio Srpsku Vojvodinu

NAVRŠILO se 97 godina od kako su se Bačka, Srem, Banat i Baranja, oblasti koje su u burnim danima 1848. činile Srpsku Vojvodinu, prisajedinile Kraljevini Srbiji. Tako je, zapravo, ostvaren i narodni i san tvorca Srpske Vojvodine, patrijarha Josifa Rajačića, od čijeg rođenja se ovih dana navršava ravno 230 leta.

- On je kao Ilija Rajačić rođen 1785. godine u ličkom selu Lučane, kod Brinja. Zavičaj nikada nije zaboravio pa je, mnogo godina docnije, tituli barona koju je dobio od bečkog dvora dododao sufiks "brinjski" - kaže, za "Novosti" istoričar Žarko Dimić.

Dimić je jedan od priređivača Rajačićeve autobiografije "Opisanije života moga". A ceo taj život je, zapravo, bio jedna velika i predana borba za srpsku crkvu i srpski narod.

- Tadašnji mitropolit Stefan Stratimirović je Rajačića za episkopa dalmatinskog hirotonisao 1829, u vreme najžešćeg pokatoličivanja Srba u Dalmaciji, Lici, Kordunu, na Baniji... Ovaj je, do tada neviđenom hrabrošću i istrajnošću, uspeo taj proces da zaustavi. Do te mere je bio trn u oku "carstvujuščoj Vijeni" da je ona od Stratimirovića tražila da ga povuče iz tih krajeva, što je on na kraju morao da uradi - dodaje Dimić.

Pored sačuvanog naroda, Rajačić je, pre nego što je premešten u Sremske Karlovce, u Šibeniku ostavio i Bogosloviju koju je osnovao 1833. Iz nje su, već neku godinu kasnije, izašla i dva potonja mitropolita crnogorska - Đorđe Nikolajević i Visarion LJubiša. On sam je Stratimiorvića na tronu u Karlovcima zamenio 1842.

HTEO I SRPSKI UNIVERZITET RAJAČIĆ je 1854. zajedno sa sinovcem Aleksandrom sačinio elaborat za osnivanje Srpskog univerziteta u Karlovcima i to sa četiri fakulteta - medicinskim, pravnim, filozofskim i teološkim. Beč to, međutim, nije dozvolio, omogućivši samo osnivanje Mitropolijsko-gimnazijske tipografije ili prve srpske štamparije u monarhiji.

- Tada je još bio mitropolit, da bi 13. maja burne 1848, na Majskoj skupštini u Karlovcima, na kojoj je proglašena Srpska Vojvodina, bio izabran za patrijarha i stao na njeno čelo - kaže Dimić.

Ta i naredne godine će pokazati svu Rajačićevu veličinu, ali i nasvakidašnju ličnu hrabrost. Mada duhovni poglavar, on se nije ustezao da učestvuje u bojevima sa Mađarima i juriša bukvalno na topovske cevi.

- Iz njega je progovorio ljuti Krajišnik i oprobani ratnik. Rajačić je, naime, 1809. bio student univerziteta u Beču, a kad je Napoleon krenuo na habzburšku prestonicu odmah je, kao sam piše u biografiji, ostavio pero i latio se oružja i učestvovao u krvavim borbama.

Zahvaljujući njegovoj diplomatskoj veštini, dvor će, mada nerado, Srpsku Vojvodinu zvanično priznati 1849. Rajačić će učiniti sve da ona opstane. Uprkos tome, neće uspeti da spreči njeno ukidanje 1860. i to nikad neće prežaliti, Sa tim neprebolom će se, u Karlovcima, upokojiti godinu dana docnije.

Uz sve drugo, Rajačić je, otkriva za naš list Suzana Milovanović iz Muzeja Vojvodine, bio izuzetan esteta. Podigao je novi patrijaršijski dvor koji je bio ustrojen na principima i nivou dvorova u Beču ili Parizu, a srebrnina koju je za sobom ostavio i danas važi za prestižnu i van naših granica.

- Reč je o escajgu i drugim predmetima ručno izrađenim u najčuvenijim bečkim radionicama poput "Kinklofa", "Rajnera", "Virtla" ili "Vinderšpeka". U našem muzeju se čuva tačno 101 komad otkupljen od naslednika - precizira Milovanovićeva.

Ostalo je zabeleženo da je u tom escajgu služen i svečani ručak 1852, prilikom jedine posete cara Franje Josifa Karlovcima. Rajačić, inače, nije imao svog potomstva, ali je preuzeo brigu o deci svog rano preminulog brata Isaka, pre svih o sinovcu Aleksandru, carskom majoru i učesniku Majske skupštine. Za Aleksandra je podigao velelepnu kuću u kojoj je danas karlovački muzej, a koju je ovaj, u znak zahvalnosti, po stričevom svetovnom imenu, nazvao "Ilion".

Žarko Dimić

Ni on, međutim, nije imao dece, pa danas u Karlovcima nema direktnih potomaka čuvene porodice. Ima ih, međutim, u Vukovaru, jer je patrijarhova sinovica Jelisaveta bila udata za čuvenog veleposednika Aleksu Paunovića, uz ostalo vlasnika tamošnjeg hotela "Grand" ili Radničkog doma, u kojem će, posle Prvog svetskog rata, biti osnovan KPJ.

Rajačić je, inače, u Lici bilo dosta često prezime, pa ima i patrijarhovih daljih srodnika i svi se, naravno, ponose svojim velikim pretkom.


Patrijaršijski dvor u Sremskim Karlovcima koji je podigao Rajačić

PO UKUSU BROZOVIH

JEDINO što je od predmeta porodice Rajačić sačuvano u karlovačkom muzeju jeste raskošna trpezarijska garnitura. Ona je, istina, posle Drugog svetskog rata bila preseljena u "Titove salone" na Petrovaradinskoj tvrđavi, ali je sredinom devedesetih vraćena u "Ilion". Karlovačko predanje kaže da je Rajačićev srebrni escajg za čak 60 osoba njegova zemljakinja Jovanka Broz svojevremeno poklonila etiopskom caru Hajlu Selasiju, ali za to nema nikakvih konkretnih dokaza.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

Pitagora

29.11.2015. 08:06

@VASKE - Nestadoše ponajviše u Velikom ratu, što u borbama, što pri prelasku Albanije, , pa u Jasenovcu četvrt veka kasnije, a ono što je ostalo - postadoše Jugosloveni!

alex

29.11.2015. 03:41

Ma ajde, dosta vise popova heroja. Oni su heroji samo onda kada izmagle sa Kosova. Obzirom da je ovo istina, a istina boli, sanse za objavljivanje su manje od nista po obicaju.

Emiracanin

29.11.2015. 09:37

Vaske, oni su otišli dalje od Beča, nažalost... Da bi se vratili, moraju da odu prodavci Srbije sa vlasti...

Zeljko

29.11.2015. 09:47

e da,ovakvih Srba vise gotovo da nema...a verovatno bi ih proglasili za politicki nekorektne,soviniste,protiv ljudskih prava,retrogradne itd,ove nase evropejske dusebriznicke stranke,pune razumevanja za tudje interese,naravno.

Goran

29.11.2015. 15:29

samo da se zna da jedni od najbližih potomaka žive u Beogradu i Novom Sadu,među kojima sam i ja.