U SVEČANIM odelima, onima koja se vade iz ormara samo o najvećim praznicima, i osmesima širokim kao Dunav između Pešte i Budima, u četvrtak su Srbi dupke ispunili Svečanu salu Tekelijanuma.

Zadužbina, koju je 1838. godine osnovao i ostavio svome narodu grof Sava Tekelija (1761-1842), u četvrtak je započela svoj novi život. Restauracijom sale ovalnih zidova, ukrašenih secesionističkim ornamentima, okončana je desetogodišnja obnova četvorospranog tekelijanumskog zdanja u Ulici Vereš Palne, koja se kod obližnjeg Hrama Svetog Georgija "uliva" u Srpsku ulicu.

- Neka je na polzu (dobrobit) svih Srba, ma gde bili - treperio je glas njegovog preosveštenstva episkopa budimskog Lukijana, koji je posle čina osvećenja poželeo da ova, najveća srpska zadužbina van Srbije posle Hilandara, nikada više ne tuguje oronula i prazna.

U raskošno zdanje od 8.600 kvadrata Vlada Vojvodine uložila je 91 milin dinara, počevši od 2005. godine. Obnovljena su dva gornja sprata sa 90 kreveta, koji sada služe za prihvat đačkih ekskurzija iz Srbije.

PATRONAT OBNOVLjENIM Tekelijanumom i danas upravlja Patronat, na čijem čelu su dva kopredsednika. U ovom trenutku su to vladika budimski Lukijan i predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić. Eparhija budimska i dalje nastoji da u susednoj zgradi, koja je takođe nekada pripadala zadužbini, otkupi stanove od stanara koji su posle Drugog svetskog rata postali vlasnici. Do danas su otkupljene dve trećine tih stanova.

Potom su renovirani prvi i drugi sprat u kojem su smešteni učenici budimpeštanske Gimnazije "Nikola Tesla" i, napokon, Svečana sala.

- Ovim nismo sasvim ispravili nepravedni zaborav prema Tekeliji, ali se nadam da smo se tom velikom dobrotvoru makar ponovo približili - kazao je Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine.

U ovdašnju gimnaziju dolaze đaci iz Mađarske, Republike Srpske, Vojvodine i ostalih delova Srbije. Svi sa istim ciljem - da se prečicom domognu maturantske diplome sa oznakom EU, koja će im posle pomoći da steknu stipendiju i upisnicu na neki od evropskih fakulteta. Po okončanju školovanja, dobijaju i šengensku vizu.

Ovaj motiv okupio je u istoj internatskoj sobi Aleksu Milića iz Kragujevca, Nikolu Koprivicu iz Beograda, Vidosava Novakovića iz Kraljeva i Nikolu Đorđevića iz Vrnjačke Banje.

- Posle mature, pokušaću da se otisnem u Beč, na studije - kaže Koprivica, a njegov cimer Đorđević razmišlja o studijama "bilo gde u Evropi".

Da, znaju da su pod ovim krovom boravili i njihovi slavni preci Tesla, Laza Kostić, Zmaj... I oni su u svoje vreme išli u inostrane visoke škole, a za dobrobit svog naroda. Mladi pitomci obećavaju da će stečeno znanje po evropskim školama nastojati kad-tad da donesu u Srbiju.

Đaci smešteni u sobama koje imaju po tri kreveta na sprat

Zadovoljni su pitomci smeštajem u Tekelijanumu - u sobi imaju tri kreveta na sprat, kupatilo, jedan sto, internet. Za hranu mesečno plaćaju 80 evra, a udžbenici na početku školske godine koštaju ih oko 50 evra.

MILETIĆ TEKELIJANUM je bio stecište intelektualnih snaga. Članovi Matice srpske odmila nazivali su ga srpskim panteonom. Tu se začinju duhovni poduhvati, na primer, ideja da peštanska i požunska srpska omladina izdaju knjigu svojih stihova. O tome su se starali Svetozar Miletić i Jovan Đorđević.

Njihova profesorka Gordana Đević došla je ovamo pre 16 godina iz Jagodine. Zadovoljna je. Prosvetari ovde zarađuju više nego u Srbiji.

- Svake godine dolazi nam sve više đaka - kaže direkorka Gimnazije Jovanka Lastić, ne skidajući pogled sa ženskog hora njene škole čiji zvonki glasovi kao da miluju svaki kutak ovalnih zidova Svečane sale. Tu su se u Tekelijino vreme održavale svetosavske svečanosti.

- Na nebu si, sveta dušo, Tekelijo Savo...- melodični vokali kao da su prizivali svog davnog dobrotvora.

Među zvanicama bila je i naša poznata glumica Ljiljana Blagojević. Stihovima Desankinim "Ja znam ko sam" i Ave Serbia koje je Jovan Dučić napisao upravo ovde, za vreme svojih tekelijanumskih dana, poručila je sunarodnicima u Mađarskoj da nikada ne zaborave svoje poreklo.

- Nije nam ostavio samo Tekelijanum, nego i poruku da uvek treba misliti i druge - kazala je ganuta glumica.

Bista dobrotvora Save Popovića Tekelije

Ovom zadužbinom, prvi naš pravnik, trgovac i grof iz Arada zaslužio je trajno mesto u galeriji svetlih likova u srpskom pamćenju. Bio je prvi dobrotvor u srpskoj istoriji koji svoje imanje nije ostavio pojedincu, već instituciji, prvenstveno namenjenoj obrazovanju siromašne dece.

I bilo je tako sve do 1952, kada su mađarske vlasti Tekelijanum nacionalizovale. Budimskoj eparhiji vraćen je tek 1992. godine, ali u veoma ruiniranom stanju.

Od četvrtka pak ponovo blista životom i punim sjajem. Na polzu pitomcima i svim potomcima.

MILOME MI RODU

"IZ jedne jedine ljubovi milome mi rodu" - napisao je u svom testamentu veliki dobrotvor i prvi doktor pravnih nauka u srpstvu. U dnevniku koji je vodio od 1795. do 1797. godine (priredio ga je Stevan Bugarski, a štampala Matica srpska 1992), Tekelija je zabeležio spisak darovane imovine - 4.374 jutra zemlje na pustari Kevermešu, 1.898 jutara na pustari Vizešu, kuće, vinogradi, marva, vino, gotov novac i obveznice... Ukupna vrednost zaveštanja iznosila je tada 400.000 forinti u srebru.