PARTIZANKA i diplomata, Dragica Srzentić, koja je 1948. godine u Moskvu odnela čuveno pismo Josipa Broza Tita Staljinu, preminula je pre dva dana u 103. godini. O njoj, njenom životu, slavnim revolucionarnim danima, godinama robovanja kada je bila proglašena za državnog neprijatelja, snimljen je i film "Jedna žena - jedan vek", reditelja Želimira Žilnika

Više puta tokom dugog života, Dragica je isticala da nije znala sadržaj pisma, kao ni to da se u njemu krilo istorijsko "ne" Staljinu. U Ministarstvu spoljnih poslova, u kom je tada radila, rečeno joj je da bude spremna da otputuje i da je poruku tada predala ambasadoru Jugoslavije u SSSR Vladimiru Popoviću. Zatim se vratila u Beograd sa odgovorom Staljina i Vjačeslava Molotova, ali kaže, da je sadržinu poruke koju je nosila u Moskvu saznala mnogo kasnije.

- Odgovor iz Moskve predala sam maršalatu za Tita koji je to pismo u prvom redu dao samo vrhu partije, a ne svim ljudima - govorila je Dragica Srzentić. - Kasnije sam saznala šta piše i bilo mi je žao zbog toga, jer sam smatrala da nemaju pravo da napadaju Ruse koji su oslobodili Beograd i svoje kosti ostavljali ovde. Mi ne bismo uspeli sami da oslobodimo Beograd.

Ubrzo je doneta Rezolucija Informbiroa i iako je nije prihvatila, zasmetala joj je medijska hajka koja se u jugoslovenskim medijima vodila protiv Crvene armije i Sovjetskog Saveza, što joj je kao komunisti smetalo, pa se usudila da to kritikuje. Baš zbog stavova o Rusima i otvorenim neslaganjima, bila je proglašena državnim neprijateljem i osuđena 1951. na 10 godina zatvora, u kome je provela strašne četiri i po godine. Tada je bio uhapšen i njen suprug Vojo Srzentić, koji je pre toga radio kao savetnik Envera Hodže.

OSAM DRŽAVA DRAGICA Srzentić rođena je 19. novembra 1912. godine u istarskom selu Sovinjak, kod Buzeta. Pamtila je osam država - Austrougarsku, Kraljevinu Italiju, Kraljevinu SHS, predratni Beograd u koji je došla sa 17 godina, u levo orijentisane intelektualne krugove...

Tokom boravka u zatvoru, izgubili su posao i stan, a bila su im oduzeta i sva odlikovanja, pa su po izlasku iz zatvora otišli da žive u Ulcinj, u suprugovoj porodičnoj kući. Povratak im je pomogao Svetozar Vukmanović Tempo, u čijem se štabu Dragica borila u Drugom svetskom ratu. Mnogo decenija kasnije rehabilitovani su odlukom Okružnog suda u Beogradu, a sudska presuda iz 1951. poništena je februara 2007. godine.

Kremacija i ispraćaj Dragice Srzentić biće 5. novembra na Novom groblju, a po njenoj želji urna sa pepelom biće položena u porodičnu grobnicu u Ulcinju, pored groba njenog supruga.

- Ispraćaj je zakazan za sledeću nedelju, jer se čeka da dođe njen bratanac iz Istre Dario Vitolović - rekla nam je Borinka Golubović, koje je poslednjih godina brinula o Dragici. - Doći će i familija njenog supruga iz Crne Gore. Poslednjih godina dolazile su joj u posetu najčešće kuma i snaha iz Beograda, a obilazio je i reditelj Želimir Žilnik. On je najviše znao o njenom životu i njenoj burnoj sudbini.

Među porodičnim prijateljima bio je i Ivan Klajn, sin Huga Klajna, za koga je Dragica govorila i u intervjuu za naš list da je među retkim ljudima koji su joj pomogli u najtežim godinama, po izlasku iz zatvora.


Dragica Srzentić u filmu Želimira Žilnika na Prvomajskoj paradi u Moskvi

SPIKERKA NA BI-BI-SIJU

KADA je 1944. poslata u London, da bi radila u programu za Jugoslaviju, postala je prva naša spikerka na Bi-Bi-Siju. Veoma se rano opredelila za komunistički revolucionarni pokret. U Beogradu se družila sa levo orijentisanim intelektualacima koji su se okupljali oko "Nolita", među kojima su bili - Hugo Klajn, Veselin Masleša, Velibor Gligorić, Gustav Krklec, Kosta Racin... Među njima je bio i književnik Jovan Popović, njen prvi suprug. Zajedno sa njim učestvovala je 1935. u osnivanju "Nedeljnih informativnih novina", preteče lista "NIN".