Reportaže

Vasilije Ostroški: Svetac koji čuda čini

V. Kadić

16. 09. 2015. u 08:00

Ukazanje lika velikog pravoslavnog svetitelja podsetilo zbog čega se ne smanjuju kolone koje čekaju na poklonjenje i blagoslov. Duže od tri veka traju (ne)objašnjiva isceljenja. Neizmerna je njegova ljubav i milost

Василије Острошки: Светац који чуда чини

DILEMA da li se ovih dana u Ostrogu pojavio lik Svetog Vasilija Ostroškog ili ne, podelila je verujuće, ali i one koji su daleko od Boga i ovog svetitelja. "Novosti" su objavile fotografiju koja ne daje odgovor na to pitanje, jednako kao mnogo puta pre, kada se Čudotvorac prikazivao na ostroškim stenama, ili kada je spasavao vernike od obrušenih kamenih gromada, saobraćajnih udesa i drugih nevolja. Ono što niko ne može da potre jeste duga molitvena kolona ljudi sa svih strana sveta koja traje vekovima i sliva se ka ćivotu sveca, pristupajući i primajući od njega blagoslov! Mnogi provode noći i dane pod vedrim ili kišnim nebom ispod surovih kamenih gromada u šatorima blizu manastira.

Kao paroh nikšićki pri Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog, udostojen velike Božje milosti da bude pored moštiju Čudotvorca je i otac Dragan Krušić, svedok mnogih isceljenja i uslišenih molitava.

- Ko je god došao i pristupio njegovim svetim moštima, iskreno s ljubavlju i poštovanjem, Sveti otac Vasilije ga je istinski utešio i pomogao mu - kaže za "Novosti" protojerej stavrofor Krušić. - Neizmerna je njegova ljubav i milost, a čudesa svakodnevna, jer ta priča traje preko tri veka.

Neka od ovovremenih isceljenja preneta su i na filmsko platno, poput onog koje se dogodilo teško oboleloj Ruskinji Sofiji, muslimanki iz Baškirije, kojoj je lobanja bila odvojena od kičme. Danas je ona zdrava uprkos prognozi lekara, a posle iscljenja primila je pravoslavnu veru. Sofija skoro nije mogla ni da hoda. U Ostrogu je primila Svetu tajnu krštenja, a zatim moleći Svetog Vasilija za pomoć dobila i isceljenje.

MITROPOLIT AMFILOHIJE - PRVI put posetio sam manastir Ostrog kada je moja majka Mileva 1937. godine, noseći mene ispod svog srca, prešla preko planina i stigla u neko doba, tu prenoćila, pričestila se, a potom se vratila kući. Kada se vratila iz Ostroga sreo je moj deda Radisav i rekao joj: "Nevesta, ako to što nosiš pod srcem bude muško to će biti moj pop, jer odavno kod Radovića nije bilo popova." To je moja majka zapamtila i kad sam završio fakultet pitala me gde ću nakon toga, a ja kažem da idem u kaluđere. Tako se ispunilo ono što je moj deda rekao majci kad se vratila iz Ostroga, a ja sam još bio u utrobi. I eto postao sam pop, postao sam vladika, izjavio je nedavno mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Nedavno se iznenada obrušila stena na ulaz palionice sveća i nikog nije povredila! Pamti se čudo ostroškog svetitelja iz vremena Drugog svetskog rata, kada se nemačka avionska bomba zarila u stenu i nije eksplodirala, pa potom događaja iz novijeg vremena kada su se kolica sa bebom survala u provaliju i raspala u komade, a detetu ni po prstu! Ostroški zapisivač jerođakon Pantelejmon je 11. avgusta 2005. godine opisao je isceljenje petogodišnje Aleksandre od meningitisa i epilepsije zastupništvom Svetoga Vasilija, a po kazivanju njenog oca Srđana iz Beograda:

- Na nogama je bolovala meningitis, tako da ubrzo nije mogla ni da stoji, niti da hoda. Uz veliki trud lekara počelo je lečenje izuzetno jakim lekovima. U međuvremenu joj je bila dijagnostikovana i epilepsija. U Ostrog je dovedena avgusta 1999. godine u veoma lošem stanju. Roditelji su je uneli na rukama sa temperaturom i velikim limfnim otocima na vratu. Kod ćivota je Aleksandri očitana molitva. U toku molitve majka je držala Aleksandru i osetila je utehu od Svetitelja, potvrdu u duhu da će sve biti u redu, da će njihove molitve biti uslišene. Aleksandra je, potom, trčeći stigla do konaka, a zatim i do donjeg manastira, vesela i razdragana. Po povratku u Beograd, izvršeni su pregledi i rezultati testa na meningitis su bili negativni. To se desilo bez ikakve terapije, a na veliko čuđenje neurologa iz Neurološke klinike u Palmotićevoj ulici u Beogradu. Aleksandra danas ima trinaest godina, odličan je učenik, peva u crkvenom horu, svira klavir i dolazi na poklonjenje Svecu svake godine u Ostrog.

Zapisano je i isceljenje dečaka Nemanje iz Plava, koji je ima jake glavobolje. Međutim, desilo se da škola u kojoj je išao organizuje jednodnevnu ekskurziju do manastira Ostrog. Dečak je imao nesnosnu glavobolju sve dok nije pristupio svecu i pomolio se za pomoć nad njegovim moštima. Tada je dečakovim mukama došao kraj, i kući se vratio potpuno zdrav.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (22)

ПЕТАР

16.09.2015. 08:26

( 271 ) ( 12 )

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Свети Василије Острошки моли Бога за нас.

( 271 ) ( 12 )

Jovo Crnogorac

16.09.2015. 08:46

( 16 ) ( 227 )

Cudne se stvari desavaju u zemlji balkanskoj - Srbiji. Zamislite da niko ne zna da je Sv. Vasilije Ostroski ikada ziveo u Srbiji. Prema kazivanju nekih popova, on je ziveo u davna vremena kada nije nigde bilo ni Srbije ni Srba. Dakle, nije ni teoretski mogao biti Srbin ako je uopste bio ikada ziv. Mozda je je bio, ako je ikada bio ali je po necijim fantazijama pravio cuda u njihovim fantazijama. Zato, narode Srbije, nije sve tacno sto neko misli jer taj neko samo fantazira i zamislja stvari.

( 16 ) ( 227 )

pater f

16.09.2015. 17:36

( 72 ) ( 7 )

@Jovo Crnogorac - E moj zalosni,žalosna ti zemlja bila,pa zar još nisi naučio ne postoje "davna,davna vremena" ,al postoji manastir Ostrog iz 17 veka i njegov osnivač sv.Vasilije Ostroški . Kažeš nigde nas nije bilo?Pa tada pod otomanskom vlašću Srbija i Srbi se bore za svoju državu itd. moj brate srbine pocrnogorčeni.I tako davno,davno Indijanci na svojoj zemlji postadoše Amerikanci.

( 72 ) ( 7 )

Svetislav

17.09.2015. 01:58

( 23 ) ( 2 )

@Jovo Crnogorac - Zlonamerno poricanje nacionalnosti Sv. Vasilija Ostroskog, koji je kao i Njegos zna dobro da je Srbin. Dovoljno je samo da procitas neke od svecevih rukopisa gde se samo izjavljuje kao Srbin. Jos jedna vazna cinjenica je da je Sv. Vasilije Srbin iz Hercegovine, a nikada to nije bila Crna Gora. Cak je i pola sadasnje Crne Gore pripojen od srpske Hercegovine, ali samo pod uslovom da ostane srpska. Posto je postala italijansko hrvatska provincija, Republika Srpska ima pravo na Staru Hercegovinu.

( 23 ) ( 2 )