ĆUPRIJA, ćerka, ćebe, ćup, domaci..., domači..., domaćica. Uh, izgovorih! Od detinjstva se mučim sa slovom "ć". Kada je na početku reči lakše ga izgovorim, ali ako je u sredini, mnogo me namuči.

Nisu ovo jedina "teška" slova za Leu Otović Nešić iz Engleske. Tako je, kaže, i sa izgovaranjem slova "đ", "nj" i "lj". Ipak, posle deset dana učenja srpskog jezika u letnjoj školi za decu iz dijaspore "Sveti Sava" u Beogradu, tvrdi da mnogo lakše govori maternji jezik.

Leine reči potvrđuju i Marko Dimović iz Kanade, Mateja Mrdak Ražnatović iz Italije i Anabela Musić, Isidora Popović, Anastasija Ajković, Marina Sekulić, Saša Martinović, Andrijana Sekulić i Bojan Jakoja Brajović iz Albanije. Najstariji Mateja ima 18, a najmlađa Anastasija 11 godina. Oni su se tokom protekle sedmice družili, pohađali časove srpskog jezika i učili o kulturi i istoriji svoje otadžbine.

- U kući, obično, govorimo srpski, ali mi je ova škola dobrodošla da naučim više o srpskoj književnosti - priča Marko Dimović dok pažljivo prati reči pesme "Gazimestan" Milana Rakića, koju profesorka pisanim slovima ćirilice ispisuje na tabli. - U školi sam naučio mnogo o narodnim epskim pesmama, Vuku Karadžiću, Dositeju Obradoviću, Desanki Maksimović. Na poslednjem času izabraćemo i omiljenu knjigu, pa ovih dana razmišljam koju da odaberem od onih koje sam već pročitao.

Zbog, kako kažu, divne prilike da osim jezika upoznaju i prestonicu Srbije, srećna su i deca iz Albanije. Dani im, vele, brzo prolaze, pa zbog mnogobrojnih aktivnosti jedva stignu da ručaju i predahnu.

- Odmalena govorim srpski, ali sada sam odlučio da ga bolje naučim, pa sam došao u ovu letnju školu - priča Mateja Mrdak Ražnatović. - Koliko je vredno znati jezike, shvatio sam tek kada sam upisao fakultet u Francuskoj. Na listi jezika koje govorim, tada sam osim italijanskog, engleskog i francuskog, napisao i srpski. Profesori su to, s pažnjom i interesovanjem, odmah primetili.

Ove godine, letnja škola srpskog jezika za decu i mlade iz dijaspore "Sveti Sava", obeležava 20 godina rada. Do sada je imala više od 2.000 polaznika iz Austrije, Albanije, Nemačke, Italije, Kanade, Mađarske, Rumunije, Slovenije, Makedonije, Hrvatske, Velike Britanije, Švajcarske i Švedske.

ISTORIJA O KLjUČNIM podacima iz istorije Srbije, ova deca imaju predznanje - kaže Radmila Kunčer. - Mnogo više, međutim, nauče kada im pomognemo da neke događaje povežu i poistovete sa poznatim ličnostima. Tako su, na primer, više naučili o Karađorđu, Milošu Obrenoviću i Vuku Karadžiću kroz epsku poeziju i priče o Prvom i Drugom srpskom ustanku.

- Ponosni smo na minule dve decenije rada sa našom decom iz rasejanja - kaže Radmila Kunčer, osnivač i direktor škole. - Interesovanja je uvek bilo, a nadamo se da će mladi iz dijaspore i narednih godina biti zainteresovani da uče maternji jezik i o svojim korenima. A, učenje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, jedan su od najboljih i najvažnijih načina da se približe istoriji i tradiciji svog naroda.

Naša sagovornica kaže da su polaznici vrlo radoznali i da imaju mnogo pitanja o različitim temama, na koje im odgovore daju tri profesorke srpskog jezika koje sa njima svakodnevno rade.

Svakodnevno smo im organizovali i različite kreativne radionice, susrete sa piscima, obilaske Beograda i izlete. Bili su oduševljeni gostovanjem Aleksandra Čotrića, pisca i aforističara, književnim susretom sa Živkom Nikolićem, piscem, kao i predavanjem o koristi od znanja maternjeg jezika profesorke Jadranke Milošević. Posle ove škole, sigurna sam da se iz otadžbine u zemlju u kojoj žive vraćaju mnogo bogatiji znanjem ne samo jezika nego i istorije, kulture i običaja srpskog naroda - zadovoljno kaže Radmila Kunčer i veruje da će se neki od njih vratiti i dogodine.


POMOĆ MINISTARSTVA

CENTRU za Srbe u rasejanju "Sveti Sava", pri kom radi i letnja škola srpskog jezika, u radu pomaže i Ministarstvo spoljnih poslova. Verujem da je Ministarstvo prepoznalo naš rad - kaže Kunčerova. - Mladi i stručni nastavnici vode manje grupe učenika i sa njima razgovaraju. Na časovima deca se ne ocenjuju, ne proverava im se znanje, već ih podstičemo da razviju ljubav prema srpskom jeziku.