MNOGI o njoj govore, malo ko je poznaje. Legija stranaca oduvek je bila predmet najrazličitijih legendi i misterioznih kazivanja. Zahvaljujući predusretljivosti komande ove nadaleko čuvene institucije, “Novosti” su imale ekskluzivnu priliku da uđu u srž njenog funkcionisanja i izbliza upoznaju legionarsku misteriju.

Obanj, provansalski gradić na svega dvadesetak kilometara od najveće francuske mediteranske luke, Marselja. Ispred vojnog kompleksa, besprekorno obučen, u paradnu uniformu, legionar drži ključeve tajne. Odlučan pogled ispod oka i kapija se podiže. Pred nama se, kao na dlanu, otvara famozni svet Legije stranaca.

Komandna zgrada, kantina, vežbalište, poligon, spomenik poginulim borcima. Naizgled, ovde je sve kao iza ograde bilo koje druge kasarne u svetu. Da nije baš tako, potrudiće se da nam objasni naš izuzetno gostoprimljiv domaćin, potpukovnik Pjer, šef uprave za širenje značaja i nasleđa ove institucije.

- Postoji romantična strana Legije stranaca, ona koja govori o našim tradicionalnim uniformama i običajima, ali i ona druga, o modernom legionaru, obučenom i pripremljenom po najsavremenijim vojnim metodama - uvodi nas potpukovnik Pjer u svet Legije stranaca.

Legija stranaca je, zvanično, elitna borbena jedinica u službi Francuske, sastavljena od stranih državljana, kojima Francuska daje oružje i opremu da je brane. Pripada kopnenim jedinicama i pod ingerencijom je ministarstva odbrane, ali, naravno, ima i svoju nadaleko čuvenu autonomiju. Glavnokomandujući general je garant jedinstva Legije pred ministrom.

Legiju stranaca danas sačinjavaju borci 150 nacionalnosti. Ukupno ima oko 6.900 ljudi, i među njima su 90 odsto stranci, dok Francuze unutrašnjim žargonom zovu Galima. Podeljeni su u 11 formacija i tri regimente. Pre 50 godina, bilo ih je 40.000, iz 50 nacija. Na osnovu novih odobrenja, planiraju da sad ponovo povećaju broj za nekoliko stotina. Sve se menja, pa i Legija. Prvi ugovor traje pet godina, posle kog mogu da se vrate u civilno društvo s određenim privilegijama. Posle toga mogu da zasnuju i porodicu i imaju svoj stan. Komanduju im Francuzi, oko 400 oficira. Predstavljaju 6 odsto francuskih kopnenih snaga. To su brojke. Ostalo je tradicija.

Sve počinje u Obanju. Svakoga dana prijavljuju se novi kandidati. Svet su obišle slike iz filmova i reklama gde odlučni momci, u civilu, s torbom u ruci, nestrpljivo čekaju pred vratima. Tako je i sada. U krugu kasarne grupa “guštera” koja je tek zadužila uniforme, sprema se na put u centar za obuku. Slute, ali ne znaju šta ih zaista čeka.

Razlozi za kandidovanje su različiti.

- Ima onoliko razloga, koliko ima legionara - ističe potpukovnik.

Neki dođu zato što žele da budu vojnici, drugi da osete duh avanture, treći da se izleče od sentimentalnih razočaranja. Ima i onih koji bi da zarade ili dobiju boravak u Francuskoj. Jave se i oni koji bi na ovaj način da izbegnu gonjenje pravosudnih organa, ali se danas takvi - uveravaju naši domaćni - odmah vraćaju odakle su došli, ukoliko se i najmanje posumnja da imaju kriminalni dosije. Savremena Legija stranaca vodi računa o svom imidžu.

PIONIRI LEGIONARSKI pioniri, slikovitošću uniforme i pojavom u kojoj dominira duga brada, nikoga ne ostavljaju bez komentara. Za ramenom nose sekiru, a opasani su kožnom kovačkom keceljom. Ulivaju strah i trepet svima koji ih pogledaju. Marširaju sporije od ostatka vojske, po starom ritmu dobošara, ceremonijalno pokazujući da ni od čega nemaju strah. - Mnogo toga je važno u životu jednog legionara, a najvažnije je da poštuje hijerarhiju i disciplinu - kaže za “Novosti” narednik Mišel, koji za sobom ima tri decenije dug legionarski staž, pozirajući pred svojim bradatim voštanim dvojnikom. U Legiji stranaca kažu da postoje mnogi klišei koji prate njihov život, što se, takođe, odnosi i na “pionire”. Njima, kažu, sekire služe da krče puteve za proboj ostalih trupa, da prave mostove i brodove, a ne da odsecaju tuđe glave. A brada im je tu da bi podsećali na mudrost grčkih filozofa i tako prenosili znanje mlađim naraštajima legionara.

- Ovo im je svima druga životna šansa - navodi oficir domaćin legionarsko geslo.

Primaju su kandidati sve do 40 godina starosti, ali retko ko izdrži zahtevni ritam u tom dobu. Svi se prijavljuju na dobrovoljnoj bazi, a mogu da se predstave i bez dokumenata, jer legionarska administracija brzo utvrdi njihov pravi identitet.

Opservacija kandidata traje dve nedelje. Ispituju se fizička snaga, motivacija, spremnost za maksimalne napore. Pod stalnim su nadzorom psihologa. Uslov je i da nisu u braku, da ih u operacijama ne bi opteretile porodične veze i osećajnost. Test prođe tek svaki osmi kandidat!

- Ne regrutujemo robote - naglašava, ipak, potpukovnik Pjer.

Ukoliko prođu selekciju, kandidati kreću u centar za obuku u mestu Kastelnodari u blizni Tuluza. Tamo ostaju 4 meseca, i za to vreme prolaze školu integracije, obrazovanja i obuke. Imaju kurs jezika, s ciljem da nauče bar 500 francuskih reči, bave se sportom, uče ih da se obuku i da kuvaju, a pre svega da koriste oružje. Na programu su i taktički elementi. Posebna pažnja se posvećuje izdržljivosti. Počinju s pešačenjem od 5 do 8 kilometara u jednom cugu, a obuku završavaju hodanjem od 50 do 60 kilometara. Zato su se mnogi čudili kada su legionari pre dve godine umarširali u dubinu Sahare u Maliju, s tovarom od 50 kilograma na leđima. Niko to nije mogao da zamisli, pa ni džihadisti, koje su uhvatili na prepad.

Vrhunac je staž izdržljivosti u Gvajani, gde su tri dana prepušteni na milost i nemilost ćudljivoj prirodi. U bespućima džungle, moraju sami da se snalaze za hranu, spavanje, preživljavanje. Komandanti su izuzetno zahtevni, ali se - kažu ovde - prema regrutima u odsudnim trenucima odnose kao očevi prema sinovima. Izuzetno cene njihovu odlučnost da daju život za zemlju koja nije njihova.

Ko prođe obuku i ispuni sve zahteve, postaje legionar. Simbolično stupa u redove zaduživanjem vojničke kape, belog kepija i recitovanjem legionarskog Kodeksa časti, kratke zakletve u kojoj je naglašena obaveza solidarnosti i požrtvovanosti. Data reč ovde je zakon.

Svaki legionar se obučava za borbu.

- Sutra ujutro mogu da odu u rat i spremni su za to - naglašava naš sagovornik.

Zaboravlja se na porodicu, poreklo, religiju. Stupanjem u Legiju, dobijaju i novi identitet. Legija im bira imena koja odgovaraju podneblju iz kog dolaze. Na taj način se čuva privatnost njihove porodice, a oni život počinju iz početka. Stari identitet, kasnije, mogu da povrate.

Legionar posle pet godina može da dobije francusko državljanstvo, pod uslovom da je podneo zahtev i ponašao se primerno. Svake godine, oko dvesta legionara u džep stavi pasoš nove domovine. Ličnu kartu i pravo boravka dobiju gotovo svi, osim nekolicine, njih četiri-pet, koji godišnje budu odbijeni zbog neprikladnog ponašanja. Kažu da je Legija primer integracije savremenog doba.

O regrutovanju žena još ne razmišljaju, imajući u vidu, između ostalog, i sudar mnogobrojnih kultura, običaja i navika među kandidatima različitog porekla, što bi moglo da ugrozi ceo sistem.

Legija stranaca je svet za sebe, čak i kada se servira svečani sto, za koji je reporter “Novosti” imao retku priliku da bude pozvan. Za aperitiv obično piju pivo, što je običaj koji su im doneli nemački legionari koji su bežali od nacizma. Za ručkom se o posebnim prilikama, pak, pije legionarsko vino, koje sami uzgajaju na 40 hektara, od 1954. godine, u okolini mesta Eks u Provansi. Prihod od prodaje je namenjen invalidima rata. Prestižna etiketa nosi naziv “duh tela”, što igrom reči simbolizuje čuvenu legionarsku čeličnu volju i solidarnost.

Reporter “Novosti” imao je i retku privilegiju da stupi u svetu legionarsku kriptu, mesto na kome su ispisana imena poginulih oficira. Tu se čuva i legionarska svetinja, ruka kapetana Danžua, čuvenog komandanta bitke kod meksičkog seoca Kamerona, simbola legionarske izdržljivosti.

Od osnivanja Legije stranaca, 1831. godine, poginulo je ukupno 36.000 legionara, od kojih 20.000 samo u ratu u Indokini. Prošle godine stradala su tri legionara. Primera radi, u ratu u Avganistanu, Francuska je izgubila 89 vojnika, među kojima je bilo 12 legionara. Smrt je sastavni deo ovog poziva. Poslednji poginuli legionar do danas je - Srbin. Baš na dan Republike Francuske, 14. jula prošle godine, u terorističkom samoubilačkom napadu džihadiste u Maliju, poginuo je Dejvid Nikolić, koji je posthumno unapređen u čin majora. Sahranjen je uz najveće počasti na groblju Legije stranaca u blizini Avinjona.

* * * * *

GENERAL ŽAN MOREN: VEŽE NAS ISTORIJSKO PRIJATELjSTVO

ŽELIM da održim jaku vezu sa zemljama koje su imale blizak odnos s Legijom stranaca, a Srbija je jedna od njih, još od vremena kada je Petar Prvi, koji je završio prestižnu vojnu školu Sen Sir, ostao u Francuskoj da se bori u ratu 1870. godine - ističe, u ekskluzivnom intervjuu za “Novosti”, glavnokomandujući Legijom stranaca, divizijski general Žan Moren, koji je na čelo ove institucije došao prošlog leta.

* Kakvi su Srbi kao legionari?

- Bez obzira na nacionalnost, svaki legionar je za nas isti. Nije važno da li je Srbin, Englez, Nemac, Rus, Poljak ili Kinez. Postoji, naravno, jaka veza s vašom zemljom. Imamo dosta bivših i sadašnjih srpskih legionara. Veze između Srbije i Francuske su istorijske, stvorene u zajedničkoj borbi u svetskim konfliktima. Poslednji poginuli tokom služenja u Legiji stranaca, Dejvid Nikolić, bio je izuzetan vojnik i imao je sjajnu karijeru. U decembru sam u našem centru za obuku u Kastelnodariju, po tradiciji, preveo u rang mlađeg vodnika najboljeg u klasi, koji je poreklom Srbin. Sva simbolika je tu.

* Postoji li još bratstvo između dva naroda iskovano u rovovima Prvog svetskog rata?

- I dalje je prisutno. Svet se od tada promenio. Ali, postoje istinska prijateljstva i ona su postojana.

* Da li biste voleli da vidite još Srba u Legiji?

- Legija stranaca je tu da bi živela i nastavila da postoji, sa svim dobrovoljcima bez obzira na njihovo poreklo ili religiju, koji su spremni da služe Francuskoj, čašću i vernošću. Svakog dana dolaze novi kandidati.

* Koji je vaš zadatak, kao komandanta tako poznate formacije?

- Moja misija kao komandanta je da obezbedim jedinstvo Legije stranaca koja kopnenoj vojsci Francuske daje čvrste i prave borce. Misija započinje regrutovanjem, zatim obukom, a nastavlja se bezbednošću i solidarnošću. Jednom legionar, uvek legionar. Nikada ne zaboravljamo naše veterane.

* Kakve karakteristike treba da krase jednog legionara?

- Postoje kriterijumi za selekciju: fizički, medicinski i bezbednosni. Kada su oni ispunjeni, najvažnije je da legionar od samog početka prihvati Kodeks časti, kao pravilo svog života. To je onda dobar kandidat.

* Gde ste trenutno angažovani?

- Tamo gde se nalazi francuska kopnena vojska. Naše jedinice su trenutno prisutne u pojasu Sahare u Maliju, Čadu i Nigeriji, zatim u Centralnoafričkoj Republici, u Obali Slonovače... Nalazimo se i u prekomorskim teritorijama, kao snage suvereniteta, u Gvajani, gde čuvamo kosmodrom, ili u Majotu. Stalnu jedinicu imamo i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u okviru sporazuma o odbrani koji Francuska ima s ovom zemljom. Na užoj teritoriji Francuske, učestvujemo i u operacijama aktuelne antiterorističke zaštite.

* Ratuju li, nekada, legionari i protiv svojih bivših država iz kojih su došli u Francusku?

- Nikad ne tražimo od legionara da izda svoju zemlju i da se bori protiv sunarodnika. To je protiv naše prirode. Tražimo samo da Legija bude njegova nova otadžbina. Može tamo da ode, ali samo kao dobrovoljac.

* Bili ste u bivšoj Jugoslaviji?

- Služio sam u Bosni i Hercegovini, 1995. u vreme prenosa misije UN na misiju NATO. Učinili smo sve što smo mogli da bismo obezbedili mir u našem sektoru između Sarajeva i Mostara, uz poštovanje Dejtonskog sporazuma. Imam dobre uspomene iz te misije koja je omogućila kraj višegodišnjem ratu.