Mirko Božić piše Švajcarcima o Jasenovcu

NE zaceljuju rane potomaka jasenovačkih stradalnika, koji su povodom obeležavanja 70. godišnjice proboja logoraša iz ovog zločinačkog ustaškog logora posetili najveće stratište - Donju Gradinu. Istina o stradnjima se prenosi i prenosiće se s kolena na kolena, gde god da su potomci jasenovačkih žrtava.

Među njima je i Mirko Božić, učenik trećeg razreda srednje škole iz Ciriha, koji je poreklom iz Petrinje u Hrvatskoj. Iako se rodio u Švajcarskoj, zahvaljujući roditeljima tečno je naučio srpski jezik.

U posetu rodbini dolazi svake godine. Došao je za Uskrs i ostao da s porodicom poseti mesto najvećeg srpskog stradanja u Drugom svetskom ratu.

Motiva je mnogo, ali je presudio onaj lični, porodični. U jasenovačkom logoru ubijena mu je skoro cela porodica s majčine strane. Deda i baka čudom su preživeli. Godinama je slušao o stradanjima i odlučio - njegova dužnost je da sve ovekoveči pismeno, u maturskom radu, koji će čitati i njegovi profesori i prijatelji Švajcarci.

- Odlučio sam da napišem istinu o nečemu što ima veze sa mnom i mojom porodicom. Rad će se zvati "Progon Srba od ustaša od 1941. do 1945. u Kozarskoj Dubici i Kostajnici". Opisaću opšti progon, ali ću, pre svega, pisati o stradanjima porodice moje majke. U Jasenovcu joj je stradala skoro cela porodica i sa dedine i sa bakine strane. Niko, osim njih dvoje, nije ostao živ. Hoću da opišem šta im se dogodilo i lično mi je bitno da to uradim - ispričao nam je Mirko.

SVEĆA

MIRKO je obišao grobna polja Donje Gradine, upoznao sve malobrojnije preživele jasenovačke logoraše i njihova jeziva svedočenja. Istinu će preneti u svoj istorijski maturski rad. Zapalio je sveću i pomolio se za žrtve.