Sudbina ruke Svetog Jovana Krstitelja, ruke koja je krstila Isusa

Ivan Miladinović

13. 04. 2015. u 21:27

Kako je jedna od najvećih hrišćanskih relikvija stigla u Beograd dvadesetih godina prošlog veka. Kraljica Marija bila uplašena da ne padne prokletstvo na Karđorđeviće. Kovčežić s rukom je u tajnosti prebačen iz Ostroga u Cetinje

Судбина рукe Светог Јована Крститеља, руке која је крстила Исуса

Jedna od najvećih hrišćanskih svetinja

KADA je kralj Petar II Karađorđević, posle bekstva iz zemlje i kairske odiseje, u jesen 1941. godine stigao u London, prvo što ga je majka, kraljica Marija, upitala bilo je šta je s velikom svetinjom, rukom Svetog Jovana Krstitelja, koja je posle ruske nacionalne katastrofe 1917. godine data na čuvanje i u nadležnost njenom mužu kralju Aleksandru.

Taj događaj, koji je, možda, uticao i na sudbinu cele porodice Karađorđević, bio je duboko urezan i u sećanje kraljevića Tomislava.

- Posle stradanja carske porodice Romanov, desna ruka Svetog Jovana Preteče našla se kod imperatorke Marije Fjodorovne, supruge imperatora Aleksandra Trećeg i majke poslednjeg ruskog cara Nikolaja. Ona je 1919. nekako uspela da izađe iz nove sovjetske države i da preko Krima stigne do Londona, odakle će se uputiti ka stalnom i sigurnom utočištu u Danskoj. Kad je bila na sigurnom, u dogovoru sa mitropolitom Antonijem Hrapavickim, odlučila je da se ova svetinja preda kraljevskoj kući Karađorđevića. Ruku svetog Jovana u Beograd je, krajem dvadesetih godina prošlog veka, doneo Bagration Timuras, njen štićenik, i lično je predao mom ocu - zabeleženo je u knjizi autora ovog teksta “Poslednja ispovest kraljevića Tomislava”.

Posle ove odluke kraljice majke, na neformalnom sastanku inelektualne i vojne elite belogardejaca u Parizu, rodila se ideja da se kralj Aleksandar proglasi za sveslovenskog cara.

U znak zahvalnosti, kralj Aleksandar je Timurasu ponudio visok čin u jugoslovenskoj vojsci. Međutim, ovaj neobični Rus to nije želeo, insistirao je da počne sve iz početka i da prvo završi Vojnu akademiju. Tako je i bilo - bio je najpre pitomac, pa tek onda oficir u kraljevoj gardi.

PRVIH godina ruka je bila u hramu starog dvora, odakle je, po završetku crkve na Dedinju, preneta i tamo čuvana u riznici, a za vreme svakog praznika iznošena je u kraljevsku kapelu.

- Kad je mama čula da kovčeg u kome je bila relikvija nije ponet, bila je vrlo tužna i zabrinuta. Plašila se da zbog izgubljene ruke na našu porodicu ne padne teško prokletstvo. I kasnije, naročito pred smrt, znala je često da se upita da li su sva porodična stradanja i turoban život u izgnanstvu posledica baš toga što naša kraljevska kuća nije sačuvala ruku koja je krstila Isusa Hrista - ostalo je zabeleženo sećanje kraljevića Tomislava.

Kad su 1941. godine Vlada i kralj Petar počeli da se povlače pred najezdom nemačke armije, ruka svetog Jovana poneta je iz Beograda i sakrivena, zajedno sa još nekim dragocenostima, u manastir Ostrog. Zašto je kralj Petar nije poneo i dalje, nikada nije zvanično objašnjeno.


Ruka Krstitelja i dalje je na Cetinju

Zamršeni su bili istorijski putevi kojima je ova svetinja putovala kroz vekove od Jordana do Carigrada, Malte, Rodosa, Peterburga, Sremskih Karlovaca, Beograda, Ostroga, pa do Cetinja, gde se danas nalazi.

Ruku koja je nekada u Jordanu krstila i samog Isusa Hrista, prvi hrišćani su poštovali kao veliku svetinju. Veliki apostol i jevanđelist Luka, obilazeći sa Hristovom propovedi razne gradove i naselja, zatekao se u samarićanskom gradu Sevastiju, gde je bilo sahranjeno obezglavljeno telo svetog Jovana Preteče.

Put ga je dalje vodio u Antiohiju i izrazio je želju da ponese i mošti velikog proroka, predosećajući da će one biti spaljene po zapovesti rimskog imperatora Julijana Otpadnika.

MEĐUTIM, iako Sevastijci nisu hteli da se rastanu sa ovim dragocenim blagom, Svetom Luki su, odvojivši je od moštiju, ipak dali naročito poštovanu desnu ruku. Kada su Arapi ovladali Antiohijom, ruka je krišom preneta u Carigrad. Za vreme careva Konstantina Porfirogenita i Romana, bila je smeštena u crkvi carskog dvora, posvećenoj Bogorodici Farskoj. Tu je bila do 1484. godine, kad su je, zbog bezbednosti, vitezovi Jovanovog reda sa Rodosa preneli na Maltu.

Kad je Napoleon zauzeo Maltu, jedini u celini sačuvani deo moštiju Svetog Jovana Krstitelja (ruka sa tri delića časne glave), 1798. godine dospeće u Rusiju, kao sveta relikvija maltežanskog reda Svetog Jovana Jerusalimskog. Za ovo dobročinstvo ruski imperator Pavle Petrovič Romanov dobija zvanje velikog magistra Jovanovog reda.

Svečana ceremonija predaje relikvija bila je održana u dvorskoj crkvi Gačinskog dvorca - omiljenoj vangradskoj rezidenciji. Ruski Sinod je proglasio i poseban praznik povodom prenošenja relikvija sa maltežanskog ostrva u Gačinu. Taj dan obeležavao se 12. oktobra po starom kalendaru.

VEZE KRALJA PETRA I TROCKOG ZA propast ruskog carstva vezana je i sudbina rođene tetke kraljevića Tomislava, ćerke kralja Petra, Jelene, koja je bila žena velikog ruskog kneza Ivana Konstantinoviča Romanova. Muž Jelene, koju su iz milošte zvali Jaba, bio je blizak carev rođak i nastradao je kada su boljševici likvidirali porodicu Romanov. Jelena je uspela da se s decom spase i izbegne iz Rusije. - Jedna od porodičnih verzija, koja je kolala po kući Karađorđevića, oko tog Jeleninog povratka u Beograd, vezana je za Trockog i njegovo proterivanje iz Rusije početkom prošlog veka, kada je Petar I već bio na prestolu. Nijedna evropska zemlja nije htela da primi ozloglašenog ruskog revolucionara, osim Srbije. On je tada u Beogradu boravio nekoliko meseci, obično je dane provodio u Radničkom domu na Slaviji. Kada je izbila Oktobarska revolucija, Trocki je u znak zahvalnosti kralju Petru Karađorđeviću pomilovao njegovu ćerku i njenu decu - poverio se pred smrt novinarima Tomislav Karađorđević.

Po specijalnoj naredbi vrha Ruske pravoslavne crkve, 1799. godine, novodobijene svete relikvije - desna ruka i tri delića časne glave Svetog Jovana Krstitelja - bile su prenete u Peterburg, gde su uz najviše ceremonije bile smeštene u veliki dvorski hram Svetog spasa, pored imperatorskog Zimskog dvorca.

Kad je 1801. godine umro imperator Pavel Petrovič, njegov naslednik imperator Aleksandar Prvi odrekao se titule velikog magistra, a 1817. godine i potpuno ukinuo Jovanov red malteških vitezova u Rusiji. Međutim, za vreme vladavine imperatora Nikolaja Pavloviča, kada je završen s izgradnjom i svečano osvećen novi pavlovski gradski hram u Gačinu (1852. godine) obnovljeno je praznovanje.

SVAKE godine, 11. oktobra po starom kalendaru, svetinje su bile prenošene iz Saborne crkve Zimskog dvorca u Peterburgu u gačinsku dvorsku crkvu, gde se održavalo svečano celonoćno bdenje. Ujutro, na sam praznik, posle liturgije, litija je sa svetinjom išla u Pavlovski hram, gde se održavao moleban (blagodarenje) a relikvije su ovde ostajale desetak dana.

Po završetku Drugog svetskog rata, kako se nije znalo gde se nalazi svetiteljeva ruka, počele su da kolaju razne priče i mistifikacije. Jedna od tih je krenula iz Španije, po kojoj je do ruke došao lično Gering. On je, navodno, poklonio Hitleru, a ovaj generalu koji je organizovao spasavanje Musolinija. Posle toga je, nekim putem, završila u Španiji.

Kada je Tomislav Karađorđević 1955. godine boravio u Madridu, posetila ga je grupa ljudi i ponudila mu da otkupi ruku za milion funti.

- To je u ono vreme bilo ogromno bogatstvo. Ne samo da nisam imao te pare, već nisam imao ni kome da se obratim za taj novac. Možda je i bolje što je bilo tako, jer da sam imao taj novac, ja bih ga dao - ispričao kraljević Tomislav.

Međutim, relikvija je sve vreme bila u Jugoslaviji.

Po završetku Drugog svetskog rata, jedan od kaluđera iz manastira Ostrog ispričao je novim komunističkim vlastima šta se nalazi u njihovim kelijama. U najstrožoj tajnosti kovčežić s rukom Jovana Krstitelja prebačen je u Cetinjski muzej. Tek 1968. godine jedan od policajaca koji je učestvovao u toj akciji, nošen grižom savesti, obavestio je igumana Marka, starešinu manastira, o tome gde se nalaze relikvije.

TITOV režim je bio na vrhuncu svog uspona, te o vraćanju relikvije Crkvi nije bilo ni govora. Međutim, tajnim dogovorom između direktora muzeja Stanislava Raka Vujoševića i mitropolije, mimo znanja političara, manastiru na Cetinju bile su predate neke neimenovane “crkvene stvari” koje nisu bile interesantne za muzej.

Šta se krilo pod nazivom “crkvene stvari” saznalo se 24. oktobra 1994. godine, na Arhijerejskom saboru Srpske patrijaršije. Ruka koja je krstila gospoda i dalje je na Cetinju. Danas, kada smo svedoci vraćanja kulturnih dobara, između bivših jugoslovenskih republika, možda bi moglo da se razmišlja da se ruka Svetog Jovana konačno vrati “kući”, odnosno tamo gde je kraljica majka, Marija Fjodorovna i upitila, u kraljevsku kapelu na Dedinju.



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (18)

RadeCG

13.04.2015. 22:08

Ovo nije kulturno dobro, nego svetinja! I bilo bi bogohulno spominjati je u tom kontekstu i u kontekstu sukcesije između bivših država... Neka SPC oluči gdje treba da bude, a ne neki političari... Uostalom, svetinja će sama izabrati put...

cacanin

14.04.2015. 09:59

@RadeCG - u potpunosti se slazem,pogotovo sa ovim delom: svetinja će sama izabrati put...!!

miami

13.04.2015. 22:38

U Hram Svetog Save da bude polozena. Najveci Pravoslavni hram na svetu to I zasluzuje. Ovaj tekst pokazuje kako se pljackala imovina SPCa I Srbije.

RadeCG

13.04.2015. 23:26

@miami - Pa, ako cemo iskreno, i u Srbiju je odnekud dosla... I nije nista opljackano, samo je skrivano i cuvano za bolja vremena. I dalje je u rukama SPC, u Cetinjskom manastiru... Nemam nista protiv tvog stava, ali moje skromno misljenje je da bi bilo lijepo da bude po Ostrogom, u Mileševi, u Hramu Hrista Spasa u Moskvi, ili na Hilandaru, gdje dolaze iskreni hodocasnici. Ja sam u Hramu na Vracaru cesto zaticao nekakve turiste, sveđane i sl. u bermudama...

boban

14.04.2015. 01:52

@Nebojsa - Cestitke novinaru i svim onima koi su sudjelovali u ovom tekstu,,,mislim da je kralj radje ponio zlato i slike ,,,bas je on mario za svetinju...

Srbo

14.04.2015. 21:31

@Nebojsa - Pa Srbi su Pravoslavni,isto kao i Isus Hristos,kao Jovan Krstitelj.Ti si nastao posle Brijunskog plenuma.

Dr

14.04.2015. 01:53

Да се Рука Јована Крститеља врати Руском Цару, када дође на престо и то приликом самог чина тј церемоније успотављања на престо. Тада СрБска делегација треба ту руку да однесе на поклон Цару Свете Русије.

Miroslav GTA

14.04.2015. 07:36

Po dolasku 'crvenih' na vlast u Rusiji, deo svestenstva (i 3 relikvije) napustaju Rusiju. Po putesestviju, zadgranicna Ruska Pravoslavna Crkva odabira Beograd za svoje prebivaliste . U Beograd stizu i relikvije i deponuju se u trezor narodne banke NA CUVANJE. Napadom fasista Aprila '41 sa trezorom u Niksic stizu i relikvije. Sklanjaju se u Ostroski Manastir gde ih Crnogorska UDBA pronalazi, posle rata i zavrsavaju u depou crnogorske policije..... Bio je felton o ovome u Novosti-ma

mihailo

14.04.2015. 11:00

@Miroslav GTA - @ Miroslav GTA i u depou crnogorskog SUP Ikona, jedna od najznacajnijih u hriscanstvu biva pokradena. Ukraden je centralni dragi kamen ogromne vrednosti samo kao "kamen". Današnja Crna Gora ima moralnu obavezu da pronadje ovaj dragi kamen i kazni lopova. On je iz sastava POLICIJE CRNE GORE. Zna se ko moze u policiski depo. Ova kradja je afera svetskih razmera. Zato ikona nije vracena SPC da bi se afera zataskala. Zato se i u ovom clanku ikona i nespominje.

Dragan

14.04.2015. 10:42

Neki istraživači tvrde da je broj ostataka ruke Jovana Krstitelja, a koje mnogi manastiri tvrde da imaju, toliki da je sv. Jovan morao imati dvocifren broj ruku...Nadam se da se niko neće uvrijediti na ovaj podatak.

RadeCG

14.04.2015. 11:08

@Dragan - Evo ja se neću uvrijediti jer te ne uzimam za ozbiljno. Nego se pitam odakle ti takvi podaci...

Apollo

14.04.2015. 11:09

@Dragan - U srednjem vijeku je postojala cijela industrija trgovine svetim relikvijama. Tako da dijelova tijea svetaca, dijelova križa na kojem je razapet Isus i svega drugog imaš koliko god hoćeš. U vrijeme kada je umro Sveti Ivan ljudi se nisu bavili tim glupostima tako da je minimalna vjerojatnost da su ti "dijelovi" tijela autentični.

zoran

14.04.2015. 18:27

Ja sam bio na brodicu , turisticka tura, nas 30-40 ljudi, oko Svete gore. U jednom mometu se zaustavi brod, te na chamcu dodjoshe tri monaha sa Svete gore. NAs brod je prolazio veoma blizu obale kako bi se manastiri sto bolje videli. Doshli da odrze manju liturgiju I donelei relikviju za ku rekoshe da je ruka Sv.Jovana Krstitelja.