KADA je voz sa francuskim vazduhoplovcima 3. marta 1915. stigao iz Soluna u Niš, hroničari onog vremena pisali su da je nastalo veselje po gradskim ulicama, koje se prenosilo i u domove Nišlija. Tih 99 ljudi sa osam aviona, iz eskadrile MF.S99 iz Brona kod Lila, Srbima umornim od ratovanja bili su signal da nisu ostavljani od saveznika.

Vlada Srbije je u novembru 1914. tražila vazduhoplovnu pomoć od Francuza. Koliko su u Parizu tada uvažavali Beograd svedoči činjenica da je eskadrila koja je došla iz Francuske bila sastavljena od najboljih njihovih pilota na čelu sa majorom Rože Vitrom. Među letačima su bili i piloti Polan i Martine, pioniri francuske avijacije.

Kako priča istoričar Predrag Miladinović, Francuzi su praktično od početka aprila 1915. svojim avionima ostvarili prevlast u vazdušnom prostoru Srbije nad austrougarskim i nemačkim vazduhoplovstvom.

- Za osam meseci u 2015. Francuzi su izvršili oko 300 borbenih letova. Oborili su dva neprijateljska aviona u junu 1915. U julu i avgustu pogodili su i dva autrougarska monitora "Ens" i "Kereš" - priča Miladinović. - Francuzi su u 1915. oborili još tri neprijateljska aviona, ali kako to nije "osmotreno", ovi uspesi nisu zvanično uvedeni u "karton" jedinice.

Ipak, kako veli naš sagovornik, uloga Francuza u Srbiji 1915. bila je mnogo više od letenja na frontu. Naime, Francuzi su u srpskoj vojsci imali svu slobodu da "budu kreativni" i da osmisle i uvedu u upotrebu nove borbene taktike i rešenja kakva u svojoj zemlji, zbog vojne hijerarije, verovatno ne bi bili u prilici.

- Tako je kapetan Mortiro u Srbiji samostalno osmislio i razvio sistem vazduhoplovnog javljanja, osmatranja i navođenja, prvi koji je funkcionisao u Evropi - nastavlja Miladinović.

* Major Vitra (drugi u sredini sedi), kapetan Mortiro (drugi zdesna stoji)

Sistem se sastojao u tome što bi zaduženi srpski žandarmi osmotrivši neprijateljski avion razapinjali bele čaršave u pravcu doletanja. U isto vreme poljskim telefonima je javljano najbližem aerodromu gde su dežurali francuski piloti da je osmotren neprijateljski avion i da pilot obrati pažnju na razapet čaršav na zemlji i tako ga progoni. Takođe, Mortiro je zajedno sa srpskim inženjerima u Vojnom zavodu u Kragujevcu 1915. konstruisao i PVO top kojim je Raka Ljutovac oborio nemački avion nad ovim gradom 30. septembra.

Naravno, ni psihološki efekat koji je dolazak Francuza imao na srpsku vojsku nije za zanemarivanje. Francuzi koji su došli bili su "probrani" i hrabri oficiri, a među njima je bio dobrovoljac pilot, beogradski đak Đorđe Sebestijan Roš. U svojim memoarima posle rata zabeležio je kako je funkcionisala francusko-srpska saradnja u vazduhu. Opisujući izviđane Zemuna iz aprila 1915. zabeležio je i ovo:

- Ubrzo smo bili na neprijateljskoj strani fronta i počeli sa izvršenjem zadatka - pronalaženje mesta i položaja neprijateljske artiljerije, na padinama oko Zemuna... Odjednom moj pilot pokazuje rukom na buket malih belih oblačića koji nas okružuju - kao bele hrizanteme. Detonacije nema, ali se broj oblačića sve više približava i povećava. Čarobno lepo, ali može da bude fatalno, to je neprijateljska artiljerija. Pilot mi nešto govori, ali ga usled huke motora ne čujem i ne razumem. Izraz lica pilota postaje značajan i ja se dižem sa sedišta i približim mu se i čujem tada dobro njegov glas: Nous partons? (Idemo li?) - Nous restons? (Ostajemo li?). Odjednom njegov pogled postaje strog i oštar. Dobijamo prve šrapnele u krilo, na kome se platno na pojedinim mestima otvara od zrna i sećam se da sam tada prebacio ruku preko ramena mom pilotu Francuzu i doviknuo mu iz svega glasa: Nous restons! (Ostajemo!).

Ovako svoje sećanje zaključuje Đorđe Sebestijan Roš:

- Samo jedan kapetan Polan mogao mi je na tu potvrdu odgovoriti pesmom - "Marseljezom". Približio sam se još više mom drugu Francuzu i tako pevasmo "Marseljezu" zajedno. Naglo smo se dizali u veće visine, da bismo izbegli šrapnele i pevali "Marseljezu" nad Beogradom - napisao je Roš.

* Srpski "kaplari" učili se letenju na francuskim avionima, Požarevac 1915.

Francuzi su se povlačili sa srpskom vojskom preko Alabanije - priča Miladinović. U novembru 1915. svi njihovi avioni sleteli su kod Prizrena, a pukovnik Furnije, vojni ataše, sakupio je novac od svih Francuza i zatim je tu sumu podjednako podelio svakom čoveku. Piloti i avioni su poleteli za Albaniju. Pet aviona je nosilo pet ranjenika i to je ostalo u istoriji zabeleženo kao prva vazduhoplovna akcija evakuacije ranjenika. Ostali Francuzi su išli preko planina. Njihovi piloti ostali su sa Srbima sve do kraja rata.


ZABRANjENO SVEDOČANSTVO MORTIROA

FRANCUSKI kapetan Mortiro autor je nekih od najpotresnijih fotografija povlačenja srpske vojske preko Albanije, ali je bio i taj koji je objektivom zabeležio život francuskih pilota u Srbiji 1915.

Godine 1965, na pola veka od dolaska francuske eskadrile u Srbiju, Mortiro je napisao knjigu svojih sećanja o ratu u Srbiji koja nikada nije objavljena u našoj zemlji.

Prema rečima Predraga Miladinovića, Mortiro je, pre objavljivanja knjige, putovao po Titovoj Jugoslaviji i vrativši se kući i pišući sećanja na 1915. ostavio je zabelešku kako je primetio da su u Srbiji 1965. pravoslavne crkve zatvaraju i da se religija proteruje, dok u Hrvatskoj i Sloveniji crkve rade normalno.

- Ja sam katolik, ali to što sam video u Srbiji nije normalno - zabeležio je Mortiro.

Kažu da je ova opaska bila ključna da se knjiga Mortiroa zabrani u SFRJ, a Mortiroove fotografije francuskih pilota srpskoj istoriografiji došle su preko dr Bude Pavlovića, bivšeg direktora Medicinskog muzeja, koji ih je pribavio od ovog Francuza.