Još me progone senke krvnika

Đorđe VUKMIROVIĆ

21. 01. 2015. u 22:00

Још ме прогоне сенке крвника

Ileana Čura Sazdanić

Ileana Čura Sazdanić preživela mađarsku raciju u Novom Sadu na današnji dan 1942. godine. Brutalno su joj ubili majku i tetku, preživela jer su je zločinci pustili da ode po kaput

TOG 21. januara 1942. bile smo još u krevetu kada je, u šest ujutru, u naš stan u Ulici kralja Aleksandra 1 u Novom Sadu, hrupilo šest krupnih, uniformisanih ljudi sa isukanim bajonetima. Skamenile smo se od straha. Preturajući po stanu, urlali su da ne smemo da izlazimo na ulicu i da, ni slučajno, ne otvaramo prozore, jer će nas sve pobiti.

Dok ovo govori, glas Ileane Čure Sazdanić (84), doktorke filologije, bolno podrhtava. Od najstrašnijeg zločina u istoriji Novog Sada, u kojem su mađarski žandarmi, za samo tri dana, brutalno pobili više od 1.300 nevinih Srba i Jevreja, minule su ravno 73 godine, ali ožiljci na njenoj duši nikada nisu zarasli. A i kako bi, kada je u tom jezivom pokolju ostala bez igde ikoga.

- Bilo mi je tada 11 godina i živela sam sa majkom Nadom Čurom i tetkom Ljubicom Dimović Sazdanić. Bili smo jedna od najuglednijih srpskih porodica u čijem rodoslovu su, uz ostale, i slavni Jovan Subotić i Mihailo Polit Desančić. Tog prvog dana, žandarmi nas nisu dirali, samo su odneli nešto novca, nakita i drugih dragocenosti i, ponovivši da nigde ne mrdamo, otišli.

Da se napolju nešto strašno dešava, bilo im je sasvim jasno. Ipak, nisu ni slutile da je, na ledenih 20 stepeni ispod nule, nevina srpska i jevrejska krv, potocima, već potekla. I da se pod led Dunava, masovno, bacaju izmasakrirana tela stradalnika.

- Došli su i sutradan, 22. januara, ali su opet samo pretili i odnosili naše stvari. Nismo, naravno, smele ništa da pitamo, niti da izađemo na ulici. A onda je došao i 23. januar, poslednji dan Racije, koji će, za moju majku i tetku biti koban.

Tog dana, negde oko 13.30, žandarmi su ponovo upali u stan u Kralja Aleksandra, ali ovoga puta nisu tražili stvari. Došli su po ljude. Gurajući ih i udarajući, isterali su Nadu, Ljubicu i Ileanu na zaleđenu ulicu.

- Bila sam lako odevena, a napolju je bilo toliko hladno da se dah ledio. Mama i tetka su, očajnički, molile žandarme da me puste da bar obučem kaput, da bi, na kraju, zapomažući, klekle pred njih. Ovima se, očigledno, žurilo, pa su me gurnuli prema ulazu u zgradu i ja sam shvatila da mogu da odem po kaput.

PLOČA I MUZEJ U PETAK, 23. januara, na zgradi u Kralja Aleksandra 1, na inicijativu beogradskog Udruženja za unapređenje srpske kulture, umetnosti i međunarodne saradnje "Adligata" i uz podršku Skupštine grada Novog Sada, biće postavljena spomen-ploča porodici Čura. Ileana, uz to, namerava da, kada joj, u okviru restitucije stan u toj zgradi bude vraćen, što, nažalost, ide vrlo sporo, uz pomoć predsednika tog udruženja, advokata i književnika Viktora Lazića, otvori muzej Racije.

Kada se, posle nekoliko minuta, vratila, na trgu nije bilo nikoga, a sat docnije iz Budimpešte je stigla naredba da se Racija prekine. Za Nadu i Ljubicu je, međutim, bilo kasno. Mađarski žandarmi su ih, saznaće to kasnije, odvukli na središnje mesto egzekucije, plažu Štrand, i divljački iskasapili.

- Žureći da, ipak, obave svoj jezivi posao, zbog nakita su im odsekli uši i prste. I danas vidim zlatni prsten sa plavim safirom i brilijantima, koji je na nosila tetka, i mamim prsten sa zelenim smaragdom koji su nekome postali strašni plen.

Kao i stotine drugih, i tela dveju žena bačena su u ledeni Dunav. Nikada nisu pronađena. Ileana je, okamenjena, u stanu u Kralja Aleksandra provela narednih sedam dana. Tu ju je pronašao ujak Dimitrije Dimović i preuzeo brigu o njoj. Tokom rata išla je mađarsku građansku školu, gde je, kao i ostali Srbi, bila samo "prljavi Rac" kojeg svako može da ponižava i maltretira.

Krajem rata ju je, vrativši se iz zarobljeništva, usvojio teča, Ljubičin muž Milorad Sazdanić, čije prezime je dodala sopstvenom. U Beogradu je završila osnovne i magistarske studije engleskog, kao stipendista Britanskog saveta doktorirala u Engleskoj, na postdoktorskim studijama u SAD bila je kao stipendista Fulbrajtove fondacije... Mada je, veli, senke krvnika pohode i danas, zločin čija žrtva je bila njena porodica ipak nije razorio hrišćansku uzvišenost njene ličnosti.

- Nikada nisam osećala mržnju prema Mađarima. Kada je, posle rata, organizovana protestna šetnja "U Dunav sa Mađarima", ja sam, instinktivno, izašla iz te kolone. Jer, znala sam, i znam, da niko, nikada više, ne sme da završi u Dunavu. Mržnju, ipak, može da pobedi samo ljubav. Ni osveta, ni mržnja to ne mogu.

ZATRLI IH I U ČURUGU

PORED Nade i Ljubice, u mađarskom pokolju u južnoj Bačkoj je stradalo još 14 Ileaninih bliskih rođaka. U Čurugu, odakle njena porodica potiče, na Badnji dan 1942. su, naime, brutalno ubijeni i pod led Tise bačeni Vladimir (13), Kristina (14), Anđelka (16), Rada (17), Branka (18), Ljubica (20), Mirjana (21), Milorad (37), Bogdan (47), Jelena (48), Milosava (49), Jovan (53), Rada (73) i Radojka Čura, čija starost nije zabeležena. Mirjana je bila najbolji student Medicinskog fakulteta u Beogradu, a u Čurug je došla da sa porodicom provede Božić, koban kako će se, nažalost, ispostaviti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (27)

zorka

21.01.2015. 22:40

sta se sad ne javljate teoreticari zavere? pljuvaci jevreja , ljubitelji islama i tzv veliki patriote? sram vas bilo,,,,

ZELENKOS

21.01.2015. 23:53

@zorka - Mržnja samo izaziva mržnju. Večna slava svim nevinim žrtvama. Ajde jednom da prekinemo sa izazivanjem mržnje kod drugih ljudi, posebno kada nas opomenu da im nešto smeta. Usvojimo čojstvo kao osnovno ponašanje. Biće manje negativnih pojava.

Nestor

22.01.2015. 01:30

@zorka - Naš narod ima kratko pamćenje, sa krvnicima ne može drugačije nego silom. Lepo kaže naš narod: "Pamti pa vrati"

astro

22.01.2015. 01:59

@zorka - Otac srpstva Dobrica Cosic je rekao „Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno.“-„Laž je srpski državni interes.“-„Laž je u samom biću Srbina“.-„U ovoj zemlji svaka laž na kraju postaje istina.“-„Srbe je toliko puta u istoriji spašavala laž…

Pa

22.01.2015. 07:19

@zorka - sto nas mrze? Nista im nismo krivi. I, zar mislite da se to ne bi ponovilo? E, zato s njima samo oprezno.

Joseph Nmahwa

22.01.2015. 10:10

@zorka - Pravi komentar, na mestu. Ali onda vidim da 50 ljudi ne preporucuje, a 19 misli tako! U šta smo se pretvorili!? Bože oprosti nam....

PrastanjeNijeVrlina

21.01.2015. 23:06

Da, da...praštati, samo praštati....dok nas ne nestane. Nisam primeio da su velike nacije ( Amerika, Kina itd ) ikome praštale. Pa čak ni male nacije ne praštaju nego čekaju svoj trenutak. Arčibald Rajs nas je i na to upozorio ".. vi lako praštate i primate svakog ali znajte da oni vama nikad ne bi ništa oprostili"

Liliputin

22.01.2015. 08:55

@PrastanjeNijeVrlina - 45-e niko nije praštao mađarima. Deci, majkama i nedužnim građanima. Pokosili si ih na senćanskom groblju. O tome niko ne piše, ne priča. Vaši minusi neće izmeniti istinu. Nateraće vas na razmišljanje. Šta je istina?

Маја М.

22.01.2015. 16:46

@PrastanjeNijeVrlina - Нико не пише ни о крвавим злочинима које су Мађари починили над српским становништвом у Сенти. И Тиса је, низводно од старог моста, била црвена! Истина је да је 1945. било жртава на мађарској страни, али у знак одмазде, што је такође неопростиво.

JOKO

23.01.2015. 16:04

@PrastanjeNijeVrlina - Madjarima nije vracena ni desetina od onog sto su KRVAVO zasluizili....

Miro Markovic

22.01.2015. 00:37

Hvala ovoj divnoj zeni koja nam je iskreno ispricala o uzasnim zlocinima majdarskih fasista iz Drugog svetskog rata nad neduznom srpskom i jevrejskom narodu sirom Jugoslavije, a u ovom slucaju i u Novom Sadu. Hvala i "Novostima" sto su pricu zabelezele da se pamti i seca. Koliko je samo prica ostalo neispricano i ne zabelezeno. Bas zbog toga, sada nam zapad pocinje da prica da je Hilter bio "svetac" i da su Amerikanosi "andjeli demokratije". Isto djubre!

грађанин

22.01.2015. 06:28

Нема,опроштаја,нема заборава.....Дуг да се памти,са каматом!

Viki

22.01.2015. 06:39

Jedna od pretuznih prica o ubistvima neduznih civila, narocito mladih i dece.Pre neki dan citam u drugim novinama o ubistvima majki i dece u Bresnici kod Cacka za vreme II sv. rata.To su pravi zlocinci koji ubijaju DECU!!!

Душан

22.01.2015. 07:26

И поред ових жлочина којих се гнусамо и након 70 година, ви, моји драги суграђани, и даље пишете коментаре на чистом хрватском језику а исти су били директни саучесници мађарским фашистима (аустро-угарима) у два светска рата. Колико ћемо се још дуго стидети своје сопствене мати?

Miki

22.01.2015. 09:26

Tragedija koja se ne sme ponoviti.Ali po ko zna koji put nas vratila u uzase koji su nas narod ubijali na najzverskije nacine.Moja tetka koja sada ima 84 godine je prezivela masakr 21.januara 1942 ispod Jahorine.Nju,njenu majku, i celu porodicu od 186 clanova su oterali Muslimani iz kuca u selu.Baka i tetka su uspele nocu da pobegnu i ostale zive a svi ostali su negde ubijeni niko ne zna gde su pokopani.A ispod Romanije mom ocu majku,sestru i najblize rodjake njih 4o su ustase zapalili u kuci 42

N.N.

22.01.2015. 11:54

Uzasno je isto koliko i ova prica to sto se uzasavamo dok citamo, a mnogi bi bili u stanju da pocine iste zlocine, navodno iz osvete. Kada su ovi jadni ljudi, koji su direktno stradali, tj gledali stradanja svojih najblizih skupili snage da nastave zivot, bez osvete, ko sada od nas (ma ko bio) ima pravo da poziva na osvetu, nove zlocine, nepravde...Na taj nacin 99% onih koji stradaju su bas nevini, oni koji ni zasto nisu krivi, osim sto su ili" Srbi, Madjari,Hrvati, Muslimani...Dosta je uzasa!!!

Gordana

23.01.2015. 23:03

Nikada se ne sme zaboraviti. Predugo smo cutali zarad bratstva i jedinstva. Zato nam se istorija ponavlja. Jevreji su se izborili za holokaust. Ovo nije bila racija vec genocid. Zveri su plemenite u odnosu sta covek cini coveku.Pokusajmo bar u secanju biti jedinstveni.