Kako je Srbija dobila već izgubljeni boj

Boris SUBAŠIĆ

14. 12. 2014. u 12:01

Pre tačno sto godina završena je Kolubarska bitka, pobedom srpske vojske nad 400.000 Austrougara. Vojvoda Mišić je u kontraofanzivi preko Suvobora i Kolubare promenio istoriju ratovanja

STANJE na frontu je vrlo kritično, vojska se povlači na svim pravcima zasipana snažnom artiljerijskom vatrom. Naša artiljerija ne može da odgovori ni na stoti metak, referisao je vojvoda Radomir Putnik na zajedničkoj sednici srpske Vrhovne komande i vlade održanoj 8. novembra 1914. u Kragujevcu, uoči Suvoborsko-kolubarske bitke.

Prethodnog dana austrugarska artiljerija je započela uragansku vatru po srpskim položajima u srednjem Podrinju. Čitave čete su žive sahranjivane u rovovima. Atmosfera na sastanku u Kragujevcu je bila mračna i deprimirajuća. Srpska vlada prvi put je došla iz Niša u blizinu fronta i suočila se s problemima na koje je Vrhovna komanda upozoravala mesecima.

- Trupe operativne vojske trpe najveću oskudicu u obući, odeći i logorskoj opremi. Ogroman broj obveznika ratuje u svom dotrajalom seljačkom odelu. Ima pukova koji polubosi prelaze forsiranim marševima ogromna rastojanja i potpuno bosi stupaju u borbu - pisao je ogorčeno vojvoda Stepa Stepanović vladi.

Srpska vojska ostala je bez artiljerijske municije, a nestajala je i pešadijska. Odlično naoružana austrougarska Balkanska vojska zaustavljana je bombama i bajonetima, uz strahovite žrtve.

- Nesalomivo raspoloženje Srba za borbu uništavalo je više puta i one uspehe koji su postignuti u toku nekoliko dana i sa velikim žrtvama - piše u jednom austrougarskom divizijskom izveštaju iz tog vremena.

* Živojin Mišić

Posle najkrvavije bitke Velikog rata, boja na Mačkovom kamenu, nastupilo je zatišje u kome je Beč spremio potpuno nove trupe i nagomilao ratnu tehniku za novu ofanzivu. Srpska vojska nije dobila ni popunu, ni opremu, ni municiju. Srpska vlada je počela da raspravlja da li je otpor uzaludan. Ogorčeni vojvoda Putnik rekao je da će vojska nastaviti borbu do kraja, koji je izgledao vrlo blizak. Ministar vojni pukovnik Stefanović zapisuje u dnevnik da je na savetovanju u Kragujevcu optimista bio samo general Živojin Mišić, glavni srpski strateg uz Putnika.

Žilavi ratnik držao se devize „Ko sme taj i može“ i nije se uplašio pred ofanzivom austrougarske vojske sa oko 400.000 svežih vojnika i 400 topova koji su neprestano bljuvali oganj i čelik. Ali je upozoravao vladu da nabavi municiju i da srpska vojska ne treba svojim telima da zapušava pravce neprijateljskog prodora.

SOLUNSKA REPRIZA Vojvodu Mišića, junaka šest ratova, regent Aleksandar i Nikola Pašić 1916. stavili su u izolaciju na Krf. NJegova krivica bila je u tome što se 1915. u Peći usprotivio povlačenju vojske i civila preko Albanije i tražio je da se prihvati odlučna borba s Austrijancima i Bugarima. Posle albanske golgote Francuzi su Mišiću nudili komandu nad grupom armija na Zapadnom frontu, a srpski državni vrh oduzeo mu je sve komandne dužnosti. Kad je 1916. počela neprijateljska ofanziva, savezničke linije su se zatresle i kod Mišića je došla delegacija srpske vlade i dvora nudeći mu položaj načelnika Glavnog štaba. Vojvoda je tražio samo nepravedno oduzetu komandu nad Prvom armijom. Vođena Mišićevom devizom „U smrt, samo ne stajati“ ona je zaustavila ofanzivu i naterala na povlačenje bugarsku vojsku. Bila je to repriza događaja 1914. godine.

- Po ceo dan i celu noć neprijatelj neprekidno dejstvuje artiljerijskom vatrom iz svih kalibara tako da nam rovove i ljudstvo u njima zatrpava nanoseći velike gubitke. Nepomagani dovoljno našom artiljerijom zbog oskudice u municiji nemogućno je dugo ostati na položajima a da se trupe ne izlože potpunom uništenju.

Mokri i umorni srpski vojnici su se povlačili sa unesrećenim civilima iz poharane i popaljene zapadne Srbije. Moral je bio uzdrman i u dotada elitnoj Prvoj armiji, koja je pretrpela najteže gubitke i povlačila se u rasulu. NJen komandant vojvoda Bojović je posle pada Valjeva napustio komandno mesto u Mionici. U noći između 13. i 14. novembra vojvoda Putnik je pozvao svog pomoćnika.

- Idite Mišiću da prihvatite Prvu armiju. Bojović je ranjen i bolestan - saopštio mu je Putnik.

Mišić je bio zaprepašćen:

- Zar sad, kad se rasipa?

- Da, baš sad. Trenuci su vrlo kritični. Zaustavite ovo osipanje naše vojske. I šta učinite, učinjeno je - teško je uzdahnuo Putnik.

Na putu ka Mionici Mišić je sretao kolone iscrpljenih junaka s Cera i Bitke na Drini koji su slomili dve austrougarske ofanzive, sada slomljenih umorom i razočarenjima.

- Svuda pometnja i haos, drumovi zakrčeni, prizor takav da i najprisebniji gube glavu. Mišić se obraća jednom komandantu: „Pobogu, čoveče, ima li načina da se pomogne?“ Komandant odgovara „Meni se čini da nema“. Mišić se onda trže i oštrim glasom preseče komandanta: „Ima ga i mora ga biti“ - zapisao je očevidac, pukovnik Stevan Hadžić.

U Mionici je Mišić s tugom gledao junake najtežih bitaka kako se gušaju s civilima na mostu. Uzjahao je konja i isprečio se pred gomilom koja je sumanuto srljala. NJegova prisebnost i odlučnost kao da su probudili ljude iz bunila. Vojnici su se postrojili, ali iskusni ratnik je znao da ih to neće učiniti ni odmornijim, ni bolje opremljenim. Ostavljajući snažne zaštitnice on je glavninu Prve armije povlačio iza Gornjeg Milanovca, da predahne i sačeka popunu municijom. Francuska je poslala granate kad je shvatila da će imati Balkansku vojsku protiv sebe ako Srbija propadne. Povlačenje je bilo i mamac za neprijatelja koji se sve teže kretao lošim putevima, ostajući bez snabdevanja.

* Srpski ratnici u jurišu uz padine Suvobora

Mišićeva samoinicijativna odluka o povlačenju Prve armije na položaje zapadno od Gornjeg Milanovca 28. novembra izazvala je žestoku osudu u Vrhovnoj komandi i Vladi. Mišić je hladnokrvno ponudio da neko drugi preuzme dužnost komandanta Prve armije. Niko nije smeo da se prihvati tog rizika. Mišić je nastavio po svome i 2. decembra je stigao izveštaj o stanju preporođene Prve armije:

- Izgubljena volja za borbom, poremećaj u disciplini, premorenost, apatičnost prema ratu, sve je to sad iščezlo. Sve je bilo spremno da krene napred, zaboravljajući dotadašnje patnje i mnoge druge oskudice.

NEPODOBNI RATNIK Vojvodu Mišića nisu volele dvorske prišipetlje i političari. Briljantnog vojnika, ovenčanog srpskim i ruskim ordenjem iz ratova s Turcima 1876-1878, nasilno su penzionisali 1904. zaverenici koji su doveli na vlast Karađorđeviće. Tokom aneksione krize 1908. vojvoda Putnik, načelnik štaba Vrhovne komande, zahtevao je da se Mišić vrati u vojsku, jer bez njega nije mogao da napravi plan odbrane od Austrougarske. Početkom Prvog balkanskog rata Živojin Mišić bio je pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande i Putnikova desna ruka. Politička klika ga posle pobede 1913. ponovo tera u penziju. Uoči izbijanja Velikog rata Mišić je ponovo pozvan u pomoć i postavljen za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande.

Mišić je komandantima divizija izneo jednostavan plan: „Jakim udarcem zbuniti neprijatelja, a posle mu ne dati vramena da se osvesti i priberem da se prikupi i uredi“. Ta rečenica je postala deo svake njegove zapovesti posle 3. decembra u 7 ujutro. Tad je srpska artiljerija svu snagu koncentrisala u iznenadni udarac po neprijatelju i usledio je pešadijski juriš uz padine Suvobora.

- General Živojin Mišić je odlučio da 3. decembra sa svojom Prvom armijom krene u kontraofanzivu preko Suvobora, iako ostale srpske armije još nisu bile spremne. U zimsko doba, po veoma teškom terenu, jedinice Prve armije su porazile austrougarsku vojsku i izašle na suvoborski greben. Put prema dolini Kolubare bio je otvoren. U narednih 12 dana Austrougarska je doživela težak poraz - podseća istoričar Miloš Timotijević.

Srpski kontranapad je bio šok za Beč čije su ekspedicione trupe 3. decembra poranile sa slavljenjem pobede, paradirajući Beogradom. Bio je to šok i za Vrhovnu komandu koja je pokušala da uspori Mišićevu kontraofanzivu, bez uspeha. Šest dana kasnije, Vrhovna komanda je izvestila Vladu:

- Komandant Prve armije, donekle protivno direktivi Vrhovne komande, a iz sopstvenih pobuda odlučio je da glavnu snagu armije skrene na sever, da još zaostale neprijateljske delove potpuno satre i protera preko granice - glasi izveštaj.

Austrougari su u paničnom begu pred prvom armijom prešli 40 kilometara za 27 sati bacajući opremu i naoružanje. Ubrzo je stigao i izveštaj iz oslobođene prestonice:

- Petnaestog decembra u 10 časova ušla je u Beograd, posle savlađivanja otpora, konjička divizija. Na teritoriji Srbije nema više nijednog neprijateljskog vojnika sem ratnih zarobljenika.

General Živojin Mišić preokrenuo je tok bitke, u trenutku kad je sve izgledalo izgubljeno. Za taj neverovatan uspeh dobio je zvanje vojvode, a njegov suparnik Oskar Poćorek je poslan u penziju. Suvoborsko-kolubarska bitka ušla je u istoriju ratovanja i kao primer kako o pobedi odlučuju faktor iznenađenja, odlučnost i smišljeno koncentrisan udar.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (22)

Ludi Milojko

14.12.2014. 12:17

Ma bre koga vi lazete koje bre pobede , svake godine smo manji I manjiPustite parole Srbija do Tokija, Srbija do Karlobaga, Virovitice , Ko bre moze da mi objasni kada ce Srbija ponovo na nase more u nas Dubrovnik?Ne lazite vise Srpski narod. Dosta je lazi !

. Bora muzicar Nijmegen NL

14.12.2014. 12:53

@Ludi Milojko - aman zaboga davno proslo vreme! Nasi Srpski istoricari se bave prodavanjem magle Srpska hrabrost itd sve je to u redu!! ne smemo da zaboravimo!?Ali od 1371-1389 I - II svetski rat raspad ex YU napravismo sebe "super nacijom Mi dobri posteni? a Oni svi drugi lopovi!?Jos samo crkveno crveno slovo i nacionalni slodan dan Slavu, za sve Nase izbubljene bitke i ljudstvo da nismo te glupe ratove vodili danas bi bilo nas 30-miliona !!!Srba-goloruki naivan-nepismen Srpski narod!!Mi zivimo od proslosti

Утеривач

14.12.2014. 13:35

@Ludi Milojko - @Ludi Milojko: надимак ти је сасвим прикладан , слаже се с коментаром...

Sumadinac

14.12.2014. 20:32

@Ludi Milojko - @.Bora muzicar Nijmenge NL. Hvala dragom Bogu da vise nisi u Srbiji. Sa tobom i bivsim komunistima bi bilo u Srbiji previse smrada.

obren obrenovic

14.12.2014. 12:30

Opet neki pripovedaju da je Srbija bila spremna da potpise separatni mir sa AU,ali im Misic pomrsio planove velicanstvenom pobedom.Zato im je valjda i zasmetao.

Vojo

14.12.2014. 12:35

Milojko ucuti sa svojim kukavnim zalopojkama i ne poredi ih sa nama danasnjim Srbima, kojima je tesko troje dece da napravimo, kamoli na bajonet da jurisamo u rovove..... Istina, mi danasnji samo te malo krvi zajednicke imamo sa precima i jezik smo iskvarili, obicaje i gusle zaboravili, pesme u Teheran pretvorili.......To jesu cinjenice. Ali ovde je prica o slavnoj Kolubarskoj bici!! Slava nasem vojvodi Misicu, i svim srpskim junacima iz najvece bitke!! Nedostojni potomci vas ipak postuju.....!

Rastko

14.12.2014. 12:43

Dosta vise o nasim "pobedama". Uvek mi "pobedimo". I na Kosovu 1389., i kada smo bezali preko Albanije, a Francuzi nas prevozili na Krf, i u Bosni 1995. i NATO smo "pobedili" 1999. Koga vise lazemo?

darko

14.12.2014. 13:48

@Rastko - Da imaš malo mozga dobro bi pročitao kada i protiv koje sile smo se borili pa bi video šta je ovom napaćenom narod preko leđa sve prešlo i koliko istorijskih pobeda su naši junaci dobili.Ti si izgleda ona manjina koja je za EU.

Cepac

14.12.2014. 13:50

@Rastko - Druze na zalost ne mogu da se ne slozim sa tobom. Bitke dobijamo, ali ratove gubimo i posle ne ostane nista. Srbi su prvoklasni borci ali ocajne diplomate. Ali ipak treba se ponositi nasim pobedama.

Dex

14.12.2014. 15:42

@Rastko - Turska I austrougarska su na kraju izgubile rat Tako da se radilo o pobjedi...

Dalabu

14.12.2014. 13:38

@eni - Pobegosmo, ali ne vratismo li se posle? Ili Vi ipak vise volite da racunate rezultat samo dok tim za koji navijate vodi? Ako ste srpskog roda - stidite se.

sMiley

14.12.2014. 15:28

@eni - Zena ima pravo,, to je bezanija vojska, kakve bitke, kakvi bakraci,,! ;-))

Mila

14.12.2014. 16:53

@eni - Nije moguce da ne znas zasto? Zato sto su austrija i nemacka poslale novu i jacu vojsku u narednoj ofanzivi sa ciljem da se zatre srbija. A misic se protivio povlacenju preko albanije, zeleo je kontraofanzivu iz peci, medjutim vrhovna komanda na celu sa kraljem je to odbila. Misic je poslusao naredjenje i sa vojskom presao albaniju.

hirurg

15.12.2014. 16:27

@eni - ma kakav srbinon.Srbin nebi postavio to pitanje.srbi su bili izdati ostavljeni bez municiije i hrane ,morali su se povuci jednostavno vojna doktrina tako zahteva ako neces da te neko pokolje bezveze onako. druga stvar nemci su bili primorani da izdvoje milion vojnika i upute na balkan,u austrijance vise nisu imali povjerenja , smatrali su ih nesposobnim sto zapravo i jesu bili.

Влада

14.12.2014. 13:11

Из тог доба су данашњи политичари много научили...они су одлучили да не дозволе нашим непријатељима да без везе долазе код нас и гину, већ да им одмах све дају и испуне! Нема смисла бранити земљу јер исту ионако, претежно, насељавају Срби...Значи, распродати пољопривредна и индустријска богаства, делове територије предати на управљање наркодилерима и трговцима органа. Остало решавати у складу са вољом непријатеља! Ништа не сме пореметити стремљења наших политичара ка ЕУробији!

Владимир

14.12.2014. 13:40

Текст је стварно изванредан, написан добрим и разумљивим језиком, тема је права... Али која вајда кад су читаоци малоумни? Може ли се волу и коњу причати о части и слави? не брате, њима је важна испаша и тегљење терета. Прочитао сам неколико коментара, дође ми да заплачем! Ајд луди Милојко, име му све говори, али ови остали... Као да више нису људска бића. Што би рекао Радоје Домановић, пређоше у марву.

aleksa

14.12.2014. 15:55

ponosan sam sto sam Srbin i uvek cu biti a nasim junacima iz svih ratova neka je laka crna zemlja i vecna slava

hirurg

15.12.2014. 16:22

@aleksa - Ali druze uniste li nam ovo Srbin .Bolje da nismo ni postojali.E za to Srbin treba da se borimo,jer nemoze svako biti SRBIN. akoje zaista srbin on to osjeca. docice vrijeme kad ovi gadovi nece praviti nakaze od nas kao da smo marsovci .mamu im jebem.

Miro Markovic

14.12.2014. 18:02

Kad je trebalo, sinovi srpskih seljaka su postali junaci. Niko ih nije spremao za to, osim njihov osecaj za pravdu i ljubav prema svojim porodicama i zemlji. Suporostavili su se daleko nadmocnijem neprijatelju i pobedili uz velike zrtve. Dali su ono sto su jedino imali na ovom svetu - svoje zivote, da bismo svi mi mogli da zivimo. Ako nista drugo, mozemo da im se poklonimo i u nasim srcima zahvalimo za njihove zrtve. Svako na svoj nacin. Ja cu na moj - suzama.

Омладина српска

14.12.2014. 19:12

Слава палим јунацима! Ваша деца вас не заборављају! И још нешто - и даље мајке рађају Обилиће! Неће проћи дуго па ће се тек чути о славним јунацима последњег нашег рата 1999. Без обзира на политичку позадину и каснија догађања - најмлађи наши јунаци показали су да су достојни славних предака - Кошаре, Јуник, Призрен, Паштрик! Хероји не умиру!