BOGOSLUŽBENI predmeti i knjige, odežde, ordenje, pribor za pisanje, panagije i naprsni krstovi, mašine za šivenje i kucanje, mantije, kaputi, obuća, čiviluk, alat, malo poznate fotografije, knjige... Ovo su samo neki od oko 180 predmeta iz zaostavštine blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla, koji će od sutra do poslednjeg dana januara biti izloženi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

Nazvana po patrijarhovoj knjizi „Svedočim, samo...“, izložba će, po rečima Vladimira Radovanovića, upravnika Muzeja SPC, kroz predmete koje je patrijarh svakodnevno koristio, najbolje svedočiti, pokazati i prikazati njegovu arhipastirsku ličnost.

- Skromno je živeo, skromni su i predmeti koje je upotrebljavao, i po broju i po izgledu - kaže Radovanović. - Podelili smo ih u tri celine, koje vreme patrijarha Pavla prikazuju kroz svetovni, monaški i period dok je bio prvi među jednakima.

O svetovnom Gojku Stojčeviću najbolje govore fotografije, od prve iz 1924. godine, u školi u Kućancima, do onih sa školskim drugovima, prijateljima i rođacima, fotografisanim dok 1946. nije obukao monašku rizu u manastiru Blagoveštenje.

- O „zlatnim rukama“ koje je izveštio tokom svetovnog života, a koje nisu prestajale da stvaraju gotovo do poslednjih meseci patrijarhovog života, svoju priču na ovoj izložbi kazuju alat i šivaći pribor.

Njime je sam napravio malu lampu koja je bila na njegovom stolu, „reciklirao“ obuću čije đonove je „presvlačio“ takozvanom tjubeles gumom, popravljao sve što se popraviti moglo, krpio i zašivao - priča naš sagovornik i pokazuje nam jednu od patrijarhovih cipela pedantno „popravljenih“ i nošenih dok zaista nije došlo krajnje vreme za kupovinu novih.

Nedaleko od njih izložena je i čuvena patrijarhova svečana odežda. Ona sa plavo-belim krstovima. Ona u kojoj ga najbolje i najčešće pamtimo. U njoj ga, čini se, i danas vidimo.

- O materijalnoj vrednosti izloženih predmeta, izlišno je da se govori. Njihova najveća vrednost je u tome što ih je nosio i koristio patrijarh. Skupocene stvari nije kupovao, a takve, dobijene, poklone je darivao onima kojima su bili potrebni, onima kojima je trebalo pomoći kad im je bilo najteže. Da im se nađe. Naročito u vreme ratova koji su besneli tokom devedesetih - otkriva Radovanović.

Zato je skupocenosti na ovoj izložbi malo. Vredno je ordenje dobijeno od Republike Srbije, Republike Srpske, Vaseljenske patrijaršije i Ruske pravoslavne crkve, kao i njemu dragi pokloni od poglavara drugih pomesnih pravoslavnih crkava.

- Posebnu vrednost imaju i panagija, naprsni krst i prikaz rođenja Gospoda Isusa Hristosa, od sedefa, dar Jerusalimske patrijaršije. Tu su i oslikana vaskršnja jaja. I, po mnogo čemu jedinstvena, kutija koju je dobio od ruskog patrijarha Alekseja Drugog, na kojoj su oslikani motivi iz Puškinove „Bajke o zlatnom petliću“ - naglašava naš sagovornik.

I posle detaljnog razgledanja, utisak o izložbi je isti - skromni predmeti sa gromoglasnom porukom koja dugo odzvanja u srcu i umu. Porukom baš o skromnosti kao najvećoj vrlini. Onako kao što na jednom od izloženih, uveličanih patrijarhovih rukopisa piše: „Potrebno je da mi koji smo se opredelili da služimo Bogu, svojim životom svedočimo o onome što govorimo“. A On je istinski svedočio.


FONT PATRIJARHA PAVLA

POSEBAN deo izložbe čine uveličane misli i pouke, kao i zabeleške pisane patrijarhovom rukom, prepoznatljivim zelenim mastilom.

- Ovo je zapravo pravi mali poduhvat studenata Filološko-umetničkog fakulteta iz Kragujevca koji su za Udruženje novinara Srbije realizovali projekat „Ćirilični fontovi - pišite kao znameniti Srbi“. U okviru tog projekta, urađeno je pet digitalizovanih fontova. Jedan od njih je i font patrijarha Pavla, koji smo za ovu priliku iskoristili kako bismo uveličali i predstavili ono što je Njegova svetost pisao - kaže naš sagovornik.

MUZEJ U RAKOVICI

- SVI izloženi predmeti deo su zaostavštine patrijarha Pavla koja se nalazi u manastiru u Rakovici. Zato planiramo da u toj svetinji otvorimo muzej u kom će biti stalno izloženi svi predmeti iz zaostavštine Njegove svetosti blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla - otkriva za „Novosti“ Vladimir Radovanović, upravnik Muzeja SPC.