DVORSKI kompleks na Dedinju propada. Dvorovi koje je zidao Aleksandar Prvi Karađorđević su u alarmantno lošem stanju. Njegovi sadašnji stanari, Aleksandar i Katarina Karađorđević odlučili su da, za „Novosti“, progovore o finansijskim i ostalim problemima, koji su doveli do toga da u Belom dvoru nema, čak, ni vode!

- Poslao sam više od 50 pisama na razne adrese u kojima upozoravam na loše stanje u kome se nalaze Beli i Stari dvor - priča nam princ Aleksandar Karađorđević. - U proteklih desetak godina slao sam ih svim predsednicima vlade, ministrima... Odgovor, nažalost, nisam dobio. Kao da ne umeju da čitaju. Ima mnogo interesa da se dvorski kompleks zaštiti. Dvorski kompleks ima status kulturnog dobra, ali ovde nedostaje kultura!

Pet godina u Belom dvoru niko nije spavao. Jer, pet godina ne radi grejanje, a isto toliko je bez vode. Elektroinstalacije su na granici izdržljivosti. Krov prokišnjava. Poslednjih 60 godina, gotovo da ništa nije rađeno na zgradi. Samo hitne intervencije - da preživi. Oni, koji bi trebalo da vode računa o njemu, kao da su ga zauvek napustili.

- Sve je pojela vlaga i uskoro neće moći da se koristi - kaže Karađorđević. - Pre nekoliko godina Saobraćajni institut CIP je uradio snimak postojećeg stanja, sada je ono gore za „jednu stepenicu“. Mislim da Beli dvor treba da se popravi i da bude mesto u kome će biti smešteni strani državnici kad dolaze u Srbiju.

Karađorđevići stanuju u Starom dvoru. Ovo zdanje je bolje i zidano i održavano. Ali poslednji put je ozbiljno rekonstruisano početkom sedamdesetih, a instalacije stare. Ovih dana izgorela je poslednja kontrolna ploča za grejanje, pa ono više ne radi.

- Zub vremena jede oba zdanja i nešto hitno mora da se uradi. Potreban je ozbiljan projekat sanacije obe zgrade, pa da se započnu radovi - ukazuje Karađorđević.

U poslednjih deset godina za održavanje dvorova iz republičkog budžeta je dato nešto više od 7,7 miliona evra. Samo od 2004. do 2007. utrošeno je više od četiri miliona. Taj novac je potrošen na tekuće održavanje, plate zaposlenima, izložbe i književne večeri, ali ne i za rekonstrukciju.

- Održavanje dvorskog kompleksa iziskuje velike troškove. Čak i u vreme dok u dvoru niko nije živeo, tokom osamdesetih, kada je bio zatvoren i nije bio čak ni rezidencija političara, ti troškovi su postojali. U njemu su umetnička dela, koja zahtevaju određene uslove. Zato je normalno da računi za struju ovde budu visoki.

Karađorđevići su od jula 2001. do proleća 2004. svojim sredstvima plaćali održavanje dvorskog kompleksa. U tom periodu su, kažu, potrošili čak 3.694.048,49 evra. Da je situacija kad su se Karađorđevići uselili u Stari dvor bila mnogo lošija nego danas, svedoči i Izveštaj komisije za utvrđivanje stanja objekata iz tog perioda. U njemu piše da je fasada ovog zdanja skroz oronula, krov znatno oštećen, da je temelj na pojedinim mestima skroz razdvojen, da su plafoni i zidovi ispucali i da su cevi vodovodne i kanalizacione popucale i istrulile... Sada nije tako.

- Kada smo došli ovde sve je bilo u lošem stanju - priča princeza Katarina. - Sve je bilo oštećeno i moralo je ili da se popravi ili zameni. Vazduh je bio pun vlage. Ljutila sam se na supruga što troši toliko novca. Ali on je govorio još samo ovo i ovo. Upozoravala sam ga da imamo decu, porodicu i da ne smemo tek tako da se razbacujemo novcem. Nije vredelo.

A, onda je 2004, na predlog tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, održavanje dvorova vraćeno na teret budžeta. Dinkić je tada izjavio da taj čin predstavlja neku vrstu revanša prestolonasledniku, čijim ličnim angažovanjem je tadašnji predsednik Svetske banke Džejms Volferson odobrio reprogramiranje duga Srbiji. On je još dodao da je reč o svoti koja višestruko prevazilazi sredstva iz budžeta namenjena za održavanje dvorova na Dedinju.

- Bili smo na ručku sa gospodinom Volfersonom i upitao nas je kako živimo u Srbiji - priča Karađorđević. - Priznao sam mu da je teško i da je dvorski kompleks veoma skup. Pozvao je Dinkića i rekao mu da bi trebalo da nam pomogne.

PRINCEZA PROSJAKINjA KARAĐORĐEVIĆI se pre svega bave lobiranjem za Srbiju i humanitarnim radom. Preko svoje fondacije princeza Katarina nabavila je 200 inkubatora, digitalni mamograf koji je koštao 700.000 evra i poklonjen je Niškom kliničkom centru, naši lekari odlaze u najprestižnije medicinske centre širom sveta na besplatne obuke, a obezbedili su i dosta medicinske opreme i vozila za naše bolnice. -U jednom tekstu koji je izašao u „Dejli mejlu“ nazvali su me prosjakinjom, jer svuda idem i tražim pomoć za Srbiju - šali se Katarina. - Ali, takav je naš život.

Katarina dodaje da se Volferson veoma iznenadio kad je čuo da ne dobijaju novac iz budžeta:

- Nemate budžet, rekao nam je. Tamo ste tri i po godine. Vlada vas je pozvala da dođete, pa kakav je njihov plan!? Pokušali smo da mu objasnimo da su teški dani za Srbiju i da hoćemo samo da pomognemo. Ali, on je bio veoma ljut i pozvao je Dinkića.

Karađorđevići kažu da je ogroman park u kome se nalaze dvorovi, ličio na džunglu kada su se oni doselili. Morali su da plate mnogo ljudi da ga urede.

- Prvih nekoliko godina kompleks je održavalo šezdesetak zaposlenih, ali više nemamo novca za to - kaže princeza Katarina. - Danas dvadesetak ljudi radi ovde i to, uglavnom, po principu - svi rade sve. Nije dovoljno, ali snalazimo se. Više nemamo kuvara, već ja kuvam. Radimo i plaćamo ono što treba. Da bismo dopunili budžet, morali smo da prodamo jednu kuću.

Prvi posao kog su se Karađorđevići latili po dolasku u dvorove, bio je popis umetničkih dela i knjiga iz vredne biblioteke.

- Nismo dobili dosije ni za jednu sliku koja se nalazi ovde. Ni za nameštaj, niti za knjige - priča Aleksandar. - U međuvremenu smo to uradili, a neke slike koje su bile oštećene slali smo na restauraciju. Sada kada su one dostupne, često nas zovu iz velikih svetskih muzeja. Interesuju se za dela starih majstora, a zbog ove kolekcije uskoro će nas posetiti i direktor Luvra.

Karađorđevići ističu da ne žive onako kako bi trebalo da žive kraljevske porodice, ali:

-Živimo da pomognemo našem narodu. To je naš život. Teško nam jeste. Vlada ne želi da nas razume, a porodica stalno traži greške. I to je tužno.


ŠTA JE RESTITUCIJA?

MADA Karađorđevići traže da se dvorski kompleks na Dedinju vrati njihovoj porodici, mali su izgledi da će se to dogoditi. Po sadašnjim zakonima, ostaće u vlasništvu države, jer kao kulturno dobro od posebnog značaja ne može biti vraćeno starim vlasnicima. Tako da Karađorđevići, po svemu sudeći, novac troše na nešto što nikad neće biti njihovo!

-Šta podrazumeva restitucija u našoj zemlji i koliko je primenljiva - pita prestolonaslednik Karađorđević. - Ovde nema starih stanara i zato bi dvorski kompleks trebalo vratiti mojoj porodici. Zajedno sa naslednicima prinčeva Andreja i Tomislava tražimo da nam se vrati imovina. Ne tražim samo za sebe, već za celu porodicu.


TROJICA OČEVA

PORODIČNI sukobi oko imovine sa naslednicima princa Tomislava i princa Andreja veoma rastužuju Aleksandra Karađorđevića.

-Nije tačno da princ Vladimir ne može da dođe na Dedinje - kaže Katarina Karađorđević. - Često su dolazili u Srbiju i uvek su boravili ovde. Sve smo im stavljali na raspolaganje. A, onda su pre dve godine odlučili da više ne dolaze. Inače, imali smo dobre odnose sa porodicom dok nismo došli u Srbiju. A, onda se sve izmenilo. Oni su želeli da imaju ista prava kao Aleksandar. Ali jedna porodice ne može da ima trojicu tata, prestolonaslednik je jedan. Moj suprug nema rođenog brata, sestru... Oni su naša porodica i želimo da budemo zajedno.

Zabranjeno je preuzimanje ovog teksta ili njegovih delova bez saglasnosti redakcije "Novosti".