Sam zaustavio ceo austrougarski puk!

B. SUBAŠIĆ

13. 03. 2014. u 21:20

Сам зауставио цео аустроугарски пук!
Ilija Vlajić prošao kroz kišu metaka i bombom rešio bitku u Velikom ratu. Uništio reflektor koji je navodio artiljeriju na Beograd. Umro od muke u aprilu 1941. godine gledajući raspad vojske

AUSTROUGARSKI reflektor na obali Save naspram Ade Ciganlije bio je početkom Velikog rata noćna mora Beograda. Njegov svetlosni snop je kao avetinjski prst obeležavao mete austrougarskoj artiljeriji, koja je 24 časa dnevno tukla srpsku prestonicu i položaje njegovih branilaca.

S druge strane, noćna mora Poćorekove Balkanske vojske bila je Ada Ciganlija i danas nepostojeća Mala ada ili Zanoga. Na rečnim ostrvima i Savskom pristaništu odigrale su se prve bitka Prvog svetskog rata. U noći između 28. i 29. jula 1914. austrougarski desant preko Save zaustavili su dobrovoljci-četnici Sremskog dobrovoljačkog odreda, sastavljenog od Beograđana, starih četnika iz balkanskih ratova i đaka iz srpskih krajeva u Austrougarskoj.

Njihova imena i slavna dela su na sramotu Beograda i Srbije zaboravljena, kaže baka Živka Milutinović, unuka Ilije Vlajića iz Žarkova, jednog od junaka odbrane Beograda. Ona godinama pokušava da ubedi opštinske i gradske vlasti da bi bio red da Ilijino ime ponese neka ulica na Banovom brdu ili Žarkova, koje su izgrađene dobrim delom na konfiskovanoj imovini ratnog heroja.

- Njegov Sremski dobrovoljački odred bio je uvek tamo gde se najviše ginulo, a po njemu ni sokače ne može da se nazove. U Žarkovu se s kolena na koleno prepričava dedin podvig kad je „ugasio“ austrougarski reflektor.

Na početku rata on je bio na Adi i jedne noći je preplivao Savu s bombama kojima je polupao reflektor, prekinuo noćno bombardovanje i izazvao paniku kod Austrougara. Od dede su pomislili da je srpska ofanziva - priča Živka Milutinović.

Ilija je kasnije bio i u posadi čamaca u kojima su srpski vojnici, sa budućim vladikom dr Nikolajem Velimirovićem, preplovili Savu i oslobodili Zemun u septembru 1914. godine. Kad im je zbog druge austrijske ofanzive na Drini naređeno da se vrate na savske ade, za njima se uputio čitav 32. honvedski puk.

GROB ŽIVKA Milutinović napominje da posle Drugog svetskog rata nije poštovan čak ni grob Ilije Vlajića na starom groblju u porti crkve. - Tu su sahranili drugog pokojnika, a kao uspomena ostao je samo spomenik. Veliko imanje Vlajića je konfiskovano ili nacionalizovano, a otežavajuća okolnost za porodicu bilo je što su potomci junaka, branioca Beograda i domaćina - gorko se seća Živka Milutinović.

Opšti austrougarski napad ustremio se 20. septembra na Malu adu, ostrvce-grudobran čiji su branioci stajali i ginuli u rečnom mulju. Alaski čamci su uprkos vatri s monitora dovozili pojačanja i odnosili ranjene sve dok austrijska artiljerija nije doslovno spržila Malu adu. Borbe su nastavljene za svaku stopu šikare Ade Ciganlije.

Honvedski puk nije mogao da mrdne od obale sve dok topovi nisu doslovno pokosili drveće. Ipak, branioci se nisu predavali. U drugoj noći bitke preostali junaci 7. puka, Sremskog dobrovoljačkog odreda, kojima su u pomoć priskočili čukarički trećepozivci i oslobođeni robijaši iz zatvora na Ciganliji, iskopali su u sredini ostrva rov poslednje odbrane.

U osam ujutro 23. septembra počeo je frontalni napad Austrougara, kroz kišu kuršuma do neprijateljskog komandnog položaja provukao se dobrovoljac Ilija Vlajić. Njegova bomba ubila je komandanta 32. honvedskog puka Augusta Šmita, izazvala paniku i austrougarski napad je naglo malaksao. Sledećeg dana više nijednog honveda nije bilo na beogradskim adama.

- Deda je bio i među junacima izbrisanim iz brojnog spiska pod komandom majora Gavrilovića, preživeo je albansku golgotu i tifus i Solunski front. Dobio je Karađorđevu zvezdu za junaštvo u ratu koje mu je izranjavio i telo i dušu, ali ni mir nije bio mnogo bolji - kaže nam Živka Milutinović.

Ratni heroj, kao i većina razočaranih srpskih ratnika, postao je opozicionar u Demokratskoj stranci Ljube Davidovića, koja je zahvaljujući njegovom ugledu dobijala sve izbore u Žarkovu i na Čukarici.

- Deda je duže od deset godina bio predsednik opštine. Zahvaljujući njemu podignuta je crkva u Žarkovu. Ispred nje je i sahranjen kad je umro od muke u prvim danima rata. Kad je video oficire iz Topčidera kako raspasani i bez oružja beže, izašao je i počeo da viče na njih: „Zar se tako bori srpska vojska“. Oficiri su mu prezrivo odgovorili da su oni Jugosloveni. Uveče je umro na kućnom pragu. Srce, koje je izdržalo najstrašnije bojeve, prepuklo je od poniženja i muke - sa suzom u oku seća se Živka Milutinović.

NEPODOBNI BEOGRAĐANI

UNUKA Ilije Vlajića bila je prva devojka iz Žarkova koja je završila učiteljski fakultet.

- Kad sam diplomirala 1949. godine, jedne noći na vrata su zalupali oznaši i rekli da se ujutro javim isledniku na Banovom brdu. Ovaj je ponudio da idem u selo Šume da budem učiteljica ili na Goli otok. Celu generaciju mladih učitelja iz Beograda razbacali su po budžacima s kraja na kraj Jugoslavije, a Beograđane su učili neki drugi - s uzdahom kaže Živka Milutinović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (21)

Жаре - Жарково

13.03.2014. 22:07

Важно је да су по Жаркову, захваљујући "друговима" из општине Чукарица, "своје" улице добијали неки тамо Душан Кведер, Будо Томовић, Милан Шарац и остале сличне Анте Ламбаше који - сви заједно - немају ама баш никакве везе са Жарковом... А многи од њих ни са Београдом, па ни са Србијом у целини. Али зато ни један жарковачки сокак никад није могао да добије име нпр. по датуму ослобођења Жаркова у Великом рату (31. октобар), или пак по јунацима попут Илије Влајића. БЕДНИЦИ и ВЕЛЕИЗДАЈНИЦИ!

vb

14.03.2014. 10:08

@Жаре - Жарково - da nebi francuza u "velikom ratu" i rusa u još većem ratu ti bi bio hans a ne žare a i to ti je srbenda.junaci treba da su u srcima a ne na ulicama.

?!?!?!

14.03.2014. 11:00

@Жаре - Жарково - @ "vb" - Синак, нису тако озбиљне теме за тебе. За почетак, покушај барем да научиш да пишеш.

Lazar Živanović

14.03.2014. 18:57

@Жаре - Жарково - @ Жаре: Tužno ali istinito. 60 godina u sastavu opštine Čukarica /bez sopstvene opštine Žarkovo/ više je unazadilo, upropastilo i ruiniralo Žarkovo nego preko 400 godina robovanja pod Turcima. Ko god tvrdi da nije tako ne zna o čemu priča.

Mileva

13.03.2014. 23:00

Za sada imam dve nemacke knjige koje su upravo objavljene povodom 100-godisnjice Velikog rata. Znate li koja je prva bitka u njima? Na Marni! O Ceru i Kolubari ni jedne jedine reci. Ko ne veruje, mogu mu navesti autore i nazive knjiga. Eto, to je EU u koju srljamo.

Realista

13.03.2014. 23:06

E da ne pomenuste "oznase" nista od teksta o heroju! Po zavrsetku II sv. rata Jugoslavija a i Srbija je imala preko 70% analfabeta! tj potpuno nepismeonog stanovnistva! Na koji nacin biste resili problem opismenjavanja i pocetak prve i poslednje prave industrijalizacije na ovim prostorima? Svi tada jadni napaceni a danas smo se "rascvetali od neke miline pa jedva disemo"! Bilo bi lepo da ove istorijske tekstove lisite ovakvih politikanstskih "tumacenja istorije"

Pismen

14.03.2014. 08:08

@Realista - Svedočenje neposrednog učesnika-žrtve događaja je otkrivanje istine, a ne politikantstvo dargi moji Oznaši i potomci

Realista

14.03.2014. 10:22

@Realista - Onda se opismenjavao narod , pa nije bas svako mogao da zivi na Terazijama. Lepo je 70 godina posle " tumaciti i filozofirati" o ljudskim pravima i nepravdi. Naparavi ti drzavu ni iz cega. Sto se " ljudskih prava" tice, zaboravlja se recimo da su amerikanci strpali 6 miliona svojih gradjana japanskog porekla u logore! Da su francuzi 1945 -6 osudili 20 000 svojih gradjana zbog saradnje s Nemcima cak i na smrt... samo mi smo " sokirani i iznenadjeni" , a nismo bili gori od drugih,

Baba Vanda

14.03.2014. 00:57

Ovde samo fali komentar (ZOKS-A) hahahahahahahah!!! ovo su biseri naseg herojstva.

ivan jovanovic

14.03.2014. 01:50

Srbija i srpski narod MORAJU da zaborave "sve svoje pretke koji su krv i zivot dali u borbi sa okupatorima" .Cilj danasnih vlastodrzaca je ,ta demokratska Evropa ,koja je unistila toliko srpskih zivota .Zato dragi citaoci ,nemoj da se cudimo novim knjigama, novoj istoriji ,novim lazima ....

srbin tuzni

14.03.2014. 07:40

Crvene ustase su bile gore od pavelićevih belih ustasa!!Crvene ustase još vladaju!!

Realista

14.03.2014. 18:10

@srbin tuzni - Tuzni Srbine i ne znas koga su nazivali " crvenim hrvatima" ....

Киза

14.03.2014. 11:46

@Leka - Све године су врло јасно исписане. За особу која зна да чита и пише - више него довољно!

Киза

14.03.2014. 11:44

@Banovo brdo - И треба да вас буде срамота. Пре свега зато што се то тзв. Баново брдо (оригинални - стари назив му је Голо брдо) налази управо на некадашњим жарковачким ливадама, виноградима и њивама.

Isto i danas

15.03.2014. 03:50

Tako i ovi danasnji uze-Srbijanci Jugoslovenstvuju, i drze lekcije Srbima koji su van tog njihovog Pasaluka. Tudja nesreca valjda pa ih ne boli, dok EU mazi po glavi i cerupa.

?!?!?!

16.03.2014. 19:09

@Isto i danas - `Ало "sire-Srbijanac", промашио си тему 101%. Ако ниси приметио, у тексту се ради управо о једном Србину ("uze-Srbijancu", на том твом новокомпонованом немуштом назови језику), типичном Шумадинцу из Жаркова. Има ли можда још нешто што ти није јасно?

?!?!?!

16.03.2014. 19:10

@Isto i danas - `Ало "sire-Srbijanac", промашио си тему 101%. Ако ниси приметио, у тексту се ради управо о једном Србину ("uze-Srbijancu", на том твом новокомпонованом немуштом назови језику), типичном Шумадинцу из Жаркова. Има ли можда још нешто што ти није јасно?