I nobelovac u našem timu

J. Matijević

10. 03. 2014. u 21:38

U istraživačkom projektu Instituta za fiziku u Zemunu učestvuje i čuveni Konstantin Novoselov. Dr Radoš Gajić sa saradnicima 2009. započeo istraživanja materijala budućnosti - grafena

KADA je Novak Đoković 2013. godine četvrti put osvojio Australijan open, bilo je mnogo onih koji su smatrali da je „umesto reketa u rukama imao tomahavk“. Tada je na turniru u Melburnu, naš teniser prvi put igrao reketom za čiju izradu je korišćen grafen. Reč je, tvrde naučnici, o materijalu 21. veka. Sastavljen je od čistog ugljenika, 300 puta je čvršći od čelika, čvršći čak i od dijamanta, bolje provodi struju od bakra, proziran je, savitljiv, rastegljiv, lagan, i što je najvažnije vrlo primenjiv u mnogobrojnim oblastima, od najsuptilnijih naučnih istraživanja do kućnih aparata. Zato ne čudi što danas više od polovine naučnika u svetu, koji se bave fizikom čvrstog stanja zapravo proučava grafen.

Istraživanjem ovog materijala bave si i naučnici Instituta za fiziku u Zemunu. Tim predvodi dr Radoš Gajić, a među desetak stalnih saradnika u okviru ovog istraživanja je i Konstantin Sergejevič Novoselov, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2010. godine, baš „za pionirski rad na grafenu“.

- Saradnju sa Novoselovom započeli smo još 2009. godine, kada smo i mi počeli istraživanja grafena - otkriva za „Novosti“ dr Radoš Gajić. - S obzirom na to da su Novoselov i Andrej Konstantinovič Gejm, sa kojim je dobio prestižnu nagradu, jedini proizvodili visokokvalitetni grafen, zamolili smo ga da na konsultacije, na Univerzitetu u Mančesteru, primi nekoliko naših mladih doktoranada koji su želeli da istražuju osobine grafena. Da li zbog „slovenske duše“ i srpsko-ruskog prijateljstva ili nečeg drugog, naši istraživači su tada iz Mančestera doneli ne samo grafen, nego i besplatan „recept“ za njegovu izradu. Mi ga u Institutu sada proizvodimo i snabdevamo desetak istraživačkih laboratorija u Evropi.

Naš sagovornik kaže da grafen nikom ne prodaju, iako bi mogli bez problema, ali zauzvrat, sa laboratorijama kojima ga daju, otpočnu saradnju na različitim naučno-istraživačkim projektima.

Osim nobelovca Novoselova na projektu dr Gajića sarađuju i tri profesora iz Austrije, kao i pet mladih srpskih istraživača. Ovaj „tim“ je svakodnevno „na vezi“ i svi u svojim laboratorijama rade različita važna merenja, vrlo savremenim uređajima i tehnikom. Kada je reč o praktičnoj, svakodnevnoj saradnji sa Novoselovom, naš sagovornik otkriva:

- Iako je dobio Nobelovu nagradu, on ne želi da bude menadžer u fizici, pa i dalje mnogo radi u mančesterskoj laboratoriji. Zato sa njim ne kontaktiramo baš svaki dan, nego ga obaveštavamo o svim rezultatima naših istraživanja i zajedno, potom, pišemo radove. On, pak, uvek odgovara na naše pozive i elektronsku poštu i šalje nam svoje uzorke, pa mi radimo nova merenja. Verujte mi, nikada ga nismo čekali duže od pet minuta. Pouzdano znam da mnogo ceni srpske fizičare i elektrotehničare, a sam je vrlo skroman, kao i svi naučni velikani.

Projekat profesora Gajića u kojem učestvuje i nobelovac Konstantin Novoselov, započet je 2011. godine i trebalo je da bude okončan do kraja ove godine.

- Iako nam Ministarstvo za nauku zaista pomaže koliko može, muči nas hronični nedostatak novca, pa ćemo rad produžiti i tokom 2015. godine, iako nam je mnogo stalo da konačne rezultate imamo što pre. Želimo da vrlo primenjivim delovima projekta doprinesemo ne samo našoj grupi nego i Institutu za fiziku i Srbiji, da se naš naučni rad „preseli“ u industriju i da bude koristan svima. Koliko ćemo uspeti, dobrim delom, nažalost, određuju i finansije - poručuje dr Gajić.

UVAŽAVAJU INSTITUT U ZEMUNU

- NAŠ institut za fiziku posetilo je više nobelovaca, a mislim da je poslednji bio profesor Martin Luis Perl, koji je 1995. godine, takođe, dobio Nobelovu nagradu za fiziku, za otkriće tau leptona. Saradnja sa nobelovcima i(li) njihove posete Institutu, zapravo su najbolja potvrda istraživačkog rada srpskih naučnika - kaže dr Gajić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Мирче

11.03.2014. 10:36

Одувек су наши физичари били признати у свету, само што ми то не знамо да ценимо. Зато и иду...