Slavko Perović: Mnogo godina za jedan dan

Ivan Lovrić

subota, 08. 03. 2014. u 21:09

Славко Перовић: Много година за један дан
Naš legendarni pevač Slavko Perović, govori o svom životu i više od pola veka bogate karijere: Pesme „Mama Huanita“, „Čaša gorkih suza“, „Jedan dan života“, „Pesma majci“ ostale su za sva vremena

Dočekao nas je bez prepoznatljivog sombrera, ispod koga je stala njegova, gotovo cela, karijera. Nisu bili ni marijači, ali smo se prisetili ko je, nekada, bio najjači u izvođenju meksikanskih pesama.

Jednostavno - Slavko Perović. Pevač koji nikada nije bio u Meksiku, ali je pevajući njegove pesme postao poznat širom bivše Jugoslavije. A i šire. Pesme „Mama Huanita“, „Jedan dan života“, „Čaša gorkih suza“, „Pesma majci“... obeležile su šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka.

Nije bila potrebna ni tekila da priča o Slavku poteče. Jer, ništa nije hteo da dosoljava o tim slatkim vremenima, već da govori autentično. Opera, violina i medicina bile su mu velika ljubav.

- Studirao sam medicinu, apsolvirao jugoslovensku književnost i srpski jezik, učio violinu, ali pevanje je bilo jače od svega. Nisam počeo sa meksikanskim melodijama, kao što mnogi misle. Moje prve pesme, još kao gimnazijalca, bile su kalipso pesme, koje je pevao čuveni Hari Belafonte.

Meksikanski film „Jedan dan života“ Emilija Fernandeza bio je prelomni trenutak za njegovu karijeru. Kaže da je taj film bio najgledaniji u Beogradu svih vremena. Ne samo taj film, već su se u beogradskim bioskopima vrteli i „Plavo nebo“, „Razbojnik“, „Ja pustolov“...

- Pošto nisam uhvatio melodiju a svidela mi se pesma iz filma „Ja pustolov“, ušao sam u bioskop sa malim italijanskim kasetofonom marke „đelozo“, koji je radio na baterije. I kada je došla na red pesma iz tog filma koju je pevao Antonio Agvilar, ja sam je snimio. Na taj način „skinuo“ sam i mnoge ostale pevače.

Vraćamo se opet na temu iz filma „Jedan dan života“ koji je obeležio ceo život našeg sagovornika.

- Taj čuveni film počinje sa tom istoimenom pesmom, a završava se sa melodijom „Mama Huanita“. Moja ideja je bila da od prvog dela napravim temu. Reči za tu pesmu napisao sam u beogradskoj kafani „Grmeč“. Seo sam za jedan sto i od mog kelnera Milenceta naručio sam crno vino i jedan beli salvet. Nećete verovati, za nepunih deset minuta, u jednom dahu, napisao sam tu pesmu koja je postala veliki hit i koju su svi odreda pevali.

A taj čuveni prvi stih, da podsetimo i one koji su se mnogo kasnije rodili, glasi: Samo jedan dan života/ Još jednu čašu mi dajte sad/ Jer već sutra nisam s vama/ Jer sutra umreću ja./ Moj život je kratak bio/ I prolazi kao san/ Zato želim samo jedno/ Da živim još jedan dan.

A sad, da ne bude sve tužno, da „podmažemo“ nekim veselijim temama.

- Jednom mi se dogodilo da mi iz violine uopšte nisu izlazili tonovi. Jedan gledalac iz prvog reda primetio je da se moja violina uopšte ne čuje. Shvatio sam da mi je neko iz orkestra napravio neslanu šalu. Strune od gudala neko mi je namazao slaninom i normalno je da nije moglo ništa da se čuje.

BEOGRAD U SRCU Slavko Perović je jedan od pionira nastanka Televizije Beograd koja je počela da radi 1958. godine. Već 1962. sa svojim triom nastupao je u dečjim emisijama sredom u šest, koju je tada vodila naša poznata glumica Beba Lončar. Pod uredništvom Boška Pantića snimio je mnoge muzičke emisije na temu Beograda i srpske istorije. Izvodio je i stare srpske zapise, kao i kompozicije poznatih srpskih kompozitora Kornelija Stankovića, Isidora Bajića i drugih.

Prvu ploču snimio je 1962. godine, a pamti je i po tome što su te iste godine i Bitlsi izdali prvi album. Prvu „Zlatnu pticu“ za milionski tiraž dobio je 1969. godine. Perović je, naime, pozlatio sve što je snimio od 1963. do 1969. godine.

Opominje nas da mu nije samo Meksiko bio u srcu. Privlačili su ga i zvuci buzukija i ritam sirtakija, koje su koristili i neki drugi „meksikanci“. Osim toga Perović je „uzjahao“ i preko Rio Grandea, gde je preuzeo tradicionalne kaubojske pesme.

- Često sam izvodio jednu kantri melodiju koja se zvala „Šerifova ženidba“. Istovremeno sam pevao i svirao violinu, ali voleo sam to da začinim nekim svojim štosom. Tako sam na jednom gostovanju svirao tu pesmu, a u pauzi, umesto kantri zvuka, na violini sam zasvirao moravac. Svi su bili oduševljeni.

Govoreći o nekadašnjem i sadašnjem vremenu, legendarni Perović nam kaže da njegova generacija je prvo prolazila estradnu školu u kulturno-umetničkim društvima ili muzičkim školama, što danas nije slučaj.

- U našoj zemlji ima dosta talentovanih mladih ljudi, ali ako misliš da budeš vrhunski u svojoj profesiji moraš da radiš na sebi. Da imaš neku svoju harizmu, da gradiš neki svoj stil i budeš prepoznatljiv.

Na kraju nas je zamolio da nikako ne zaboravimo da napišemo da je on pevao čuvenu pesmu „Hej, vojnici, vazduhoplovci“, koja je postala pilotska himna. Još dodaje da mu je supruga Dragica žena koja je obeležila njegov život i da se iz tog braka rodila njihova ćerka Sandra, koja je uspešni filmski kritičar na RTS.