IMALI su gomilu planova, snova. Kao većina mladih koji se vole maštali su o putovanjima, spremali se za venčanje, smišljali imena deci. Polako, život je pred njima, mislili su Beograđani Miloš Baljak i Milunka Milinković. Međutim, 2011. godine sve se okrenulo naglavačke. Milošu je, u 29. godini, dijagnostikovana maligna bolest, Hočkinov limfom. Umesto svadbe, počela je borba sa bolešću, pa lekovi, terapije. Prvo u Srbiji, a zatim u inostranstvu.

Prodajom porodične imovine, uz pomoć rodbine i prijatelja, i jednog preduzeća, više od 100.000 evra potrošeno je na njegovo lečenje. Ali, ni citostatici, ni transplantacija matičnih ćelija u Nemačkoj - nisu imali efekta.

Preostala je još jedna opcija! Jedina nada za Miloša je terapija konjugovanim monoklonskim antitelima, ali koja se ne radi kod nas. U Nemačkoj, gde se lečio, osam ciklusa neophodnih Milošu koštaju 120.000 evra. Tamo je Miloš pre 20 dana primio prva antitela, ali dobijena je jeftinija ponuda u Sloveniji za 93.000 evra i u četvrtak je Miloš otputovao da primi novu dozu u Ljubljani. Nažalost, novca više nema i njegov spas je jedino u rukama svih koji mogu da pomognu donacijama. Nada i Slobodan Baljak više nemaju šta da prodaju i pomognu svom jedincu u borbi za život, a na svake tri nedelje Miloš mora da dobije antitela. I spremi po 12.000 evra.

JEDINA NADA DO sada se na sve raspoložive protokole lečenja bolest pokazala rezistentna, a čak je i napredovala - priča Miloš. - Jedina preostala opcija mog daljeg lečenja je primena najnovijeg leka monoklonskih antitela Brentuimab vedotin, koji nije registrovan kod nas. Daju se samo u inostranstvu i sa kojima se postižu vrlo dobri rezultati u ovakvim slučajevima kao što je moj. Za mene je indukovano osam ciklusa, koji se daju na 21 dan, a cena jednog je 12.000 evra. Molim ljude dobre volje, firme, organizacije da mi pomognu u mojoj borbi za život.

- Već neko vreme osećao sam da se previše zamaram, preznojavam, da gubim na težini, i postao sam nekako stalno bolešljiv - priča Miloš. - Na nagovor supruge, koja je lekar po struci, krenuo sam na ispitivanja. Ona je posumnjala da je baš Hočkinov sindrom, iako su me lečili od viremije! Ona je i sada moja najveća snaga.

Konačno su mu u KBC „Bežanijska kosa“, nevešto, bojažljivo, objašnjavali šta se sa njim dešava.

- Pitao sam - da li imam malignu bolest? Odgovor je bio nedvosmislen, a ja sam stezao sopstvenu ruku, moleći se da je sve samo san, da ću se probuditi i da će sve biti kao pre - priča Miloš. - Pitao sam se, zašto se mladom čoveku u jeku snage dešava ovakvo zlo. Ništa me nije bolelo, nikada nisam bio od onih koji se žale.

U stanu U Novom Beogradu već mesecima sve odiše kao „hod po žici“. Vreme je stalo, svaki segment starog života sada je u drugom planu. Sva energija, sva volja, sva snaga sada su uprte u pomoć ovom mladiću da preživi.

- Čim smo saznali, razgovarao sam sa kliničkim psihologom koja mi je rekla da ja jedino mogu da se ponašam normalno - kaže otac Slobodan Baljak. - Bio sam veliki optimista, nisam klonuo, ali kako nije reagovao na terapije, a bolest se vratila i posle transplantacije, a više nemamo novca, sve mi je teže da ostanem normalan. Ranije je sve nekako i funkcionisalo, dolazili su mu prijatelji, znao je da bude


veseo, prijale su mu šetnje, ali i ta šetnja se sada svodi samo za razgovor hoćemo li uspeti da sakupimo dovoljno sa sledeći ciklus. Hoćemo li uspeti da se uhvatimo za
poslednju slamku.


POMOZIMO MILOŠU

SVI koji žele da pomognu Milošu da prikupi novac za lečenje, mogu da uplate donacije na tekući račun Komercijalne banke:

dinarski - 205-9011005005145-12, Miloš Baljak, 11070 Beograd, Jurija Gagarina 107/12

devizni - SIFT-BIC KOBBRSBG, KOMERCIJALNA BANKA AD,

IBAN/Account number, RS35205903101926325366, ili putem li putem „Paypala“ - pomoczamilosa@gmail.com.

Za nekoliko dana biće objavljen i SMS broj, koji je odobren, ali neophodna je procedura koja zahteva vreme.