Pilot heroj pored Miletića na Trgu slobode

N. Subotić

10. 01. 2014. u 21:15

Na novosadskom trgu 20 godina bio sahranjen junak sovjetske armije. Grob i spomenik Aleksandru Pavloviču Dudkinu i saborcima preneti u Ilok

IMAO je 24 godine kada je stradao u vazdušnoj bici nad Novim Sadom, a već dve godine, na grudima je nosio najveće odlikovanje - Heroja Sovjetskog Saveza. Samo retki Novosađani pamte da je Aleksandar Pavlovič Dudkin, starši lajtnant, pilot legendarnog aviona IL 2 „šturmovika“, „crne smrti“, „letećeg tenka“ koji je bio strah i trepet tenkista Vermahta, bio sa još trojicom saboraca, dve decenije sahranjen u centru Novog Sada.

Grobnica sa mermernim spomenikom, u koju su uz Dudkina, sahranjeni i mlađi lajtnant Petar Ivanovič Bezrukov, starši seržan Aleksandar Ivanivič Jefremov i mlađi seržan Vasilije Vasiljevič Petrunjin, sahranjeni 5. decembra 1944. godine nalazila se, kako podseća Siniša Jokić, kustos istoričar Muzeja Novog Sada, nalazila se baš na glavnom gradskom trgu - Trgu slobode, ispred spomenika Svetozaru Miletiću.

- Sa kolegama, Zoranom Kneževom, hroničarom Novog Sada i Nenadom Mišićem, ljubiteljem istorije, istraživao sam sudbinu ovog neobičnog spomenika, ali i heroja koji je u njoj sahranjen - kaže Jokić.

- Pokazalo se da je mladi pilot Dudkin u rat pošao gotovo iz školske klupe i da je pre smrti u bici nad Novim Sadom, učestvovao u epskim bitkama kod Staljingrada, Kurska i na Dnjepru. Imao je iza sebe čak 103 borbena leta u svom „iljušinu“, kojim je uništavao „živu silu i tehniku protivnika“.

NOVOSAĐANI PODIGLI SPOMENIK SPOMENIK vazduhoplovcima, kako, pozivajući se na štampu, objašnjava Jokić, podigli su Novosađani. Za podizanje spomenika, bio je zadužen podoficir, crvenoarmejac, Aleksandar Ivanovič Nastevič. Pošto su Novosađani želeli da na spomeniku budu i slike heroja, Nastevič je do fotografa, koji je mogao da ih uradi na mermeru, iz Novog Sada išao čak u Apatin.

Dudkin je, kako je pokazalo istraživanje, rođen 30. oktobra 1920. godine u selu Pererva, u Tverskoj oblasti, u porodici poljoprivrednika. Srednju školu završio je 1939. godine, pred samo izbijanje Drugog svetskog rata i već sledeće godine završio je Vorošilovgradsku vojnoavijacijsku letačku školu. Odmah, po početku Velikog otadžbinskog rata, upućen je na front. Borio se na Južnom, Voronješkom, i 1. i 3. ukrajinskom frontu.

- Za svoje zasluge i herojstvo, Dudkin je, pre dobijanja zvanja Heroja Sovjetskog Saveza, dobio Oredn Lenjina, tri Oredna crvene zastave, i Orden otadžbinskog rata - nabraja naš sagovornik, dok pokazuje na mesto, na Trgu slobode, na kom se, do 1964. godine nalazio grob heroja. - Ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR, Dudkin je dobio najviše odlikovanje, Heroja Sovjetskog Saveza, za pokazano herojstvo i hrabrost.

Tada je Dudkin već bio u činu starijeg lajtnanta, odnosno, činu koji odgovara našem kapetanu, a obavljao je dužnost zamenika komandanta eskadrile i „šturmana“ - navigatora u 166. garidjskom jurišnom puku 10. gardijske juriše aviodivizije 2. vazdušne armije 1. ukrajinskog fronta, s kojom je stigao u tadašnju Jugoslaviju.

- Dudkin je, sa saobrcima 19. novembra 1944. godine, poleteo sa aerodroma u Nadalju, selu nedaleko od Novog Sada, na borbeni zadatak - priča Jokić. - Kako se pokazalo, to im je bio poslednji let. Stariji Novosađani, možda mogu da pamte bitku koja se odigrala nad Novim Sadom, u kojoj su oboreni njihovi avioni. Sahranjeni su, u samom centru grada, nedugo posle pogibije i posmrtni ostaci su im bili ovde, sve dok nisu preneti u zajedničku grobnicu crvenoarmejaca, u Iloku. Bilo bi lepo, kada bi se u Novom Sadu, na mestu gde im je bio grob, našla bar neka spomen ploča, da podseća na mlade ljude, heroje, koji su tu bili sahranjeni, a živote su dali za našu slobodu...


HEROJSKI PUK

JEDINICA u kojoj se borio Dudkin, formirana je 10. maja 1941. godine, neposredno pred napad Nemačke, koji je usledio 22. juna iste godine. Ovaj puk, koji je prvo bio opremljen avionima, dvokrilcima Polikarpov „I 15 bis“, a zatim i legendarnim šturomovicima Iljušin „Il 2“, ratovao je od pribaltičkih oblasti tadašnjeg SSSR, preko Tulske, Orelske, Staljingradske i Kurske oblasti, Moldavije, Rumunije, Jugoslavije, Austrije, Mađarske, pa i Italije...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

Miro Markovic

11.01.2014. 00:35

Ovim mladim ljudima zivot je izgoreo dok su branili nase prostore od krvnickih nemackih fastista. Njihove majke, ocevi i sestre ih vise nikada nisu videli. Nisu imali prilike da se ozene i ostave iza sebe potomke i da nastave da zive kroz svoju decu. Sada mirno pocivaju u Iloku na cijim grobovima samo cvece cveta. Zahvalni Srbi im mogu samo ljubavlju i secanjima da plate njihove nedovrsene i neispunjene zivote i hrabra srca. Vjecnaja pamjat, braco Rusi!

Jugoslava Pravdic

11.01.2014. 01:07

Duboko se poklanjam vama i svima boricima protiv fasizma. Slava vam!!!

Ruben Lonuestro

13.01.2014. 14:36

@Jugoslava Pravdic - znaci i Drazi Mihajlovicu i njegovim vojnicima, gospodjo?

vlada

11.01.2014. 18:12

Kakvo je vreme došlo, dobar deo smatra da borba protiv fašizma i NIJE borba za slobodu! Nažalost! Ali evo pojavljuje se "novi" koji donosi prosperitet i blagostanje, pa ko preživi i videće! A kao primer - ulica gen. Ždanova u Beogradu, sada Resavska! Komentar suvišan!

Ruben Lonuestro

13.01.2014. 14:38

jos jedna ilustracija tragicne istine: siroti ruski heroji su ginuli oslobadjajuci zemlju na kojoj ce par meseci kasnije Churchill postaviti za kralja crvenog ustasu.