Srpski plemić odbranio Svetu goru od opsade

Boris Subašić

22. 12. 2013. u 11:44

Српски племић одбранио Свету гору од опсаде
Arhiepiskop Danilo Drugi, zaboravljeni velikan srpske istorije, pre sedam vekova bio je komandant bitke za naš Hilandar protiv Katalana. Sprečio uništenje pravoslavlja

PRE sedam vekova, neobični srpski plemić monah Danilo je tokom tri godine komandovao odbranom Hilandara od opsade Katalana, najokrutnije najamničke trupe toga doba. Svetovno ime ovog heroja i danas je tajna. U istoriji je ostao poznat ne kao ratnik, već kao diplomata, državnik, pisac, prosvetitelj i zadužbinar - arhiepiskop srpski Danilo Drugi.

- Iščitavajući iznova dokumente o Milutinovom vremenu, shvatio sam da je Danilo, njegov štićenik i saradnik od najvećeg poverenja, bio neverovatna ličnost, moćan i poštovan na dvorovima svih Nemanjića. On je doslovno postavljao kraljeve na tron, a na istorijskoj sceni prvi put zablistao je kao komandant bitke za Hilandar - kaže istoričar prof. dr Vlada Stanković.

Naš sagovornik objašnjava da je oko 1300. godine Sveta Gora bila verski, politički, diplomatski i obaveštajni centar celog prvoslavnog sveta, smeštena na neutralnoj teritoriji u Romejskom carstvu.

- Danilov učenik i saborac je ostavio svedočanstvo o trogodišnjoj borbi srpskih ratnika za Hilandar, koja je bila više od odbrane jednog manastira. Bitka se vodila za simbol pravoslavnog „vizantijskog komonvelta“ - kaže dr Stanković.

KASARNE DA su Katalanci poznavali srpske zakone verovatno bi sprečili dolazak Danilovih „kaluđera“ na Svetu Goru. Naime, svaki utvrđeni manastir u Srbiji je još od Nemanjinog vremena bio i vojni centar u kojima su odabrani uvežbavali odbranu od opsada, s kojima su imali mnogo iskustva iz ratova s romejskim legijama.

On podseća da je napad na Svetu Goru započela Katalanska kompanija - najopasnija plaćenička vojska toga doba, koju je unajmio car Andronik Drugi u nadi da će s njom uspeti da se suprotstavi Turcima.

- Prevideo je da su Katalanaci bili jači od regularnih romejskih trupa. Plaćenici su započeli rat s Vizantincima i velike pljačkaške pohode, posebno prema Svetoj Gori. To nije bila slučajnost. Pohodi Katalanaca bili su usklađeni s naporima „latinskog cara“ u egzilu Karla Valoa i pape Klementa Petog da pokrenu novi krstaški rat protiv Vizantije i unište „šizmatičko carstvo“ - objašnjava Stanković.

Svestan velike bure koja se spremala, kralj Milutin je nastupao oprezno i pragmatično pregovarao sa zagovornicima novog krstaškog rata. Istovremeno je preko obaveštajne mreže pratio vesti o pohodima pljačkaša pod papskom zaštitom na Atos. Svestan da bi uništenje Svete Gore bilo fatalan moralni poraz pravoslavnog sveta, Milutin koji je već godinama krišom jačao bedeme Hilandara, saziva državni sabor na kome za njegovog igumana imenuje jeromonaha Danila.

- Ovaj mladi učeni plemić samo dve godine ranije bio je deo lične Milutinove dvorske pratnje, a onda je misteriozno otišao u manastir i munjevito napredovao u vrh crkvene hijerarhije. Danilo je u Srbiji imenovan za igumana Hilandara, što je bilo potpuno neuobičajeno. Važio je za Milutinovog čoveka za specijalne zadatke kome je bila namenjena najveća misija tog doba, odbrana Svete Gore. Vizantija nije više imala snage za to - kaže sagovornik „Novosti“.

Posle malo vremena tiha života u Svetoj Gori podigoše se mnogi narodi, i velikom silom zavojevaše mnoge krajeve grčke zemlje, čak i do samoga Carigrada, i sve opusteše, i zarobljenike odvedoše u ropstvo. Ovi dođoše sa svojim silama u Svetu Goru.

Iguman Danilo je s kolonom na prvi pogled običnih crnorizaca stigao u Hilandar u poslednji trenutak. Stalnoj vojnoj četi pod komandom hilandarskog stratora, pridružili su se crnorisci iz Srbije čije su mantije skrivale odabrane vojnike. Hilandar je jedini odolevao opsadama, a iza njegovih zidina utočište je našao veliki broj porodica iz okolnih sela.

Ipak, duga opsada je iscrpljivala i manastirske zalihe.

Veliko je bilo stradanje i počeše ljudi i sve životinje skončavati od gladi. Fruzi, Turci, Jasi, Tatari, Mogovari i Katalani mnoge svete hramove ognjem upališe i njihovo bogatstvo razgrabiše i zarobljenike odvedoše u ropstvo, a ostali skončavahu od najljuće smrti gladi. Ne beše ko će ih pogrepsti, no se zverovi i ptice nebeske hranjahu od njihova tela“, beleži strahote Danilov učenik.

Danilo ostaje nepokolebljiv uprkos paklenim prizorima koje svakodnevno gleda s visokog Milutinovog pirga - kule, osmatračnice i štaba odbrane Hilandara, koji su svakodnevno napadali Katalanci.

Velika množina njih počeše seći vrata grada slavnoga manastira Hilandara, a drugi deo od njih pozadi razbijahu zidove grada, hoteći ući unutra. Strele padahu kao kaplje dažda, puštane rukama bezbožnika, i ratne trube kliktahu, i sami jednoglasno se derahu ustremljujući se napred. Strašno beše videti njihov ubojni stroj. Gospodin moj, hrabra duša, ostade nepokolebiv, muški boreći se sa bezbožnicima od jutra do večera“, nastavlja dalje Danilov učenik.

Jedan predah opsade Danilo je iskoristio da s odabranim ratnicima spase najveće dragocenosti manastira, relikvije, knjige i dokumente, koje su odnesene kralju Milutinu u prestono Skoplje. Vladar je zatražio od monaha da ostane u prestonici dok ne prođe opsada Hilandara, ali je Danilo to odbio i krenuo nazad na Svetu Goru. Pod borbom se probija ka Atosu, zemljama koje je poharala i spalila Katalanska kompanija.

BRITANCI FASCINIRANI DANILOM ARHIEPISKOPA Danila je SPC uvrstila među svetitelje, a zaslužio je da o njemu bude napisano bar deset knjiga - kaže prof. Vlada Stanković. - Nažalost, do danas o Danilu nije napisana nijedna knjiga iako je uz Svetog Savu najvažniji srpski arhijerej. Praktično, Danila je najviše proučavao britanski istoričar Gordon Mak Danijel, fasciniran njegovim delom. To mnogo govori o Danilu, a još više o nama - kaže profesor Stanković.

Po Danilovom povratku s pojačanjem, branioci su želeli odmah da napadnu Katalonsku kompaniju, ali iguman-vojskovođa ih sprečava da uludo ginu. Umesto toga, potajno je izveo vojsku kraj puta, kojim su redovno prolazili Katalani s opljačkanim blagom i robljem i tu postavlja zasedu.

Mnoge umrtviše, druge raniše, a zarobljenike otpustiše u slobodu. Tu ugrabiše mnogo bogatstvo poganika. A gospodin moj i učitelj uze oružje sve išarano zlatom samoga vojvode tih poganika“, opisao je biograf Danilovu pobedu.

Ovo je bio prelomni trenutak bitke za Svetu Goru, posle koje iguman Hilandara uzima pod zaštitu i druge manastire. Poslednja bitka odigrala se u ruskom Pantelejmonu gde su pljačkašku hordu sačekali srpski strelci napetih lukova. Besni zbog gubitaka, Katalanci su pokušavali da ih žive spale u njihovom uporištu na manastirskom prigu.

Napadači su znali da u manastiru oskudevaju vodom i da je u pirgu sigurno nema dovoljno za gašenje lomače. Čak su seli kraj kule da obeduju slaveći pobedu unapred. Doživeli su neprijatno iznenađenje, jer je dovitljivi Danilo spremio ćupove s vinom kojima je ugasio vatru, a zatim je ostatak hilandarske posade napao pljačkaše sleđa, koji su zatim pobegli u rasulu. Bio je to konačni poraz Katalanske kompanije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (30)

Dragoljub Popovic

22.12.2013. 12:05

Postovana redakcijo, lepo vas molim da mi oprostite, ali ne postoje nikakvi Katalanci, kako ih vi zovete. Rec je o Kataloncima, koji su poznati vasim citaocima. Zemlja se zove Katalonija i uopste mi nije jasno kako je lektor napravio propust. Ovaj komentar svakako nije za objavljivanje. Srdacno vas pozdravlja vas citalac Dragoljub Popovic

momo

22.12.2013. 12:12

Хвала милом Богу што ово сазнадосмо. Шта се још све догодило у вези Срба а ми незнамо? Например, да ли смо у 7 веку дошли у ,,Еуропу" (авионима ЈАТа, железницом или аутобусим) или је то било много раније. Све ће се то и много других ствари једног дана сазнати. Знају то неки али већина НЕ!

Srki

22.12.2013. 12:39

Pogledajte na fotografiji kakav je krov srednjovekovne kule! Sasvim urusen. Ne znam da li bi popravak kostao vise od desetak hiljada evra. Drzava Srbija pod DOS-om nije marila za srpske svetinje. Pre su dali novce za NVO nego da se obnove ovakve svetinje stare po hiljadu godina.

građanin

22.12.2013. 16:14

@Srki - Потрошили на изложбу у Културном центру у Београду, и трошкове око ње...

Косингас

22.12.2013. 19:56

@Srki - Срки: то је пирг краља Милутина, гледа према старој Хиландарској арсани а ово десно од њега се види руинирани манастир Светог Василија, улазио сам у пирг прошле године, у тешком је стању, мора добро да се пази када се пење до врха, али реконструкција такве грађевине није само десетак хиљада евра.

građanin

22.12.2013. 16:13

@mlbrnsrb - Makedonac@ А како ти се тренутно зове ''држава''???? И,реци овде,шта се догоди кад покиснете?

Magistar Colovic

22.12.2013. 16:17

@mlbrnsrb - Uskoro ce te i vi ka nama i sa nama,nema vas mnogo,pojesce vas vuci arnautski i tatarski.

Dejan

22.12.2013. 16:35

@mlbrnsrb - To i Makedonci govore,Skoplje jest bilo srpska prestonica za vreme cara Dusana,a ti il si siptar il si nesto drugo,zato se pokri usima,makedonac sigurno nisi!

power on/off

22.12.2013. 22:49

@mlbrnsrb - mlbrnsrb,daj se jednom opredjeli(te),koji grad je srpska prestonica:Skoplje,Sarajevo,Knin,Ras(Novi pazar),Kraljevo,Petrovaradin(n.sad),Beograd,Vukovar,Peilep,Atina,Solun...ja nikako da se 'opasuljim' i da znam kome vjerovati

Ivke

23.12.2013. 09:08

@mlbrnsrb - Nemamo mi sta da se opredeljujemo.Nasa zemlja je imala vise prestonica.Od kojih je Skoplje,Prizren,Ras,Nis,Prilep(Pod dinastijom Mrnjavcevic),Beograd(Prvi put pod Dragutinom Nemanjicem),Krusevac,Smederevo. Reko je Stefan Nemanja,Srpska zemlja je tamo gde su srpske kosti.I ne vidim iskreno bolju definiciju od te!

Baja

08.09.2019. 04:54

@mlbrnsrb - Skoplje je bilo Srpska prestonica i puno je kraljeva krunisano tamo

chaki

22.12.2013. 15:06

Da Dragoljube mozda si u pravu posto to jesu Katalonci,ali pitanje je kako su ih tada nazivali,tj greska autora je u tome sto nije dao objasnjenje kako se oni danas tacnije zovu,pozdrav

autor

22.12.2013. 16:22

@chaki - Katalanska ili Velika kompanija se i danas naziva tim imenom u istoriografiji. Na engleskom The Catalan Company of the East, latinski Magnas Societas Catalanorum, a na katalonskom Companyia Catalana d'Orient. Ipak nisu je sačinjavali samo Katalonci. Naime, Katalonci su uz Aragonce, Valensijance, Kastiljance i Portugalce bili su teška pešadija -Almogovari, a konjanici su bili iranski Alani. Pre kritike proverite znanje

Бинср

22.12.2013. 15:55

Коју је моћ некада Србија имала. И онда душебрижници и европејци кажу ''шта ће нама војска, државна безбедност, дипломатска мрежа, тајност података''. Па не чине државу шака министара, они су експоненти, истурени, видљиви представници државе који спроводе политику не неке странке, него политику која је стратешки одређена много раније. Држава мора да се развија по ''дубини'', да има системе и механизме, обучене и спремне људе који штите њене интересе, док грађанство спава, ради, гледа утакмице...

ivan jovanovic

22.12.2013. 16:16

Hvala i za ovo saznanje ,samo da nam ne bude zadnje jer nasa SRPSKA gospoda (vlast) ne zele cak ni ovo da znamo , valjda nas zato i guraju u Evropu koja je (kako vidimo) od pamtivjeka zeljela ovo sto im srpska vlast konacno nudi .Naravno jos nismo dosli do izvinjenja (ili se varamo) Dacica,Nikolica ili Vucica ovim evropskim demokratama za sve njhove zivote koje su izgubili napadajuci ovu "srpsku bandu" a vidimo da je to tako jednostavno (porobiti srbiju) a oni ginuli evo 700 godina .Bravo .

uroš

23.12.2013. 01:06

Ovi Katalonci/Katalanci su se borili na našoj strani kao plaćenici u bici kod Velbužda 1330. Još jedan interesantan podatak.

Pametnom i jedna dosta

23.12.2013. 20:17

@bgd - Ima, samo treba da pročitaš tekst, pa da tražiš koristeći kao ključne reči ličnosti i događaje, a možeš i da pročitaš knjigu Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih od Danila II. Jednostavno, ako umeš da čitaš.

Miro Markovic

23.12.2013. 23:29

@bgd - @bgd. Nedavno preminuli vladika sumadijski Sava je napisao veliki tom u kojem je prikazao zivote, rad, i doprinose svih poglavara SRC od Sv. Save pa sve do danasnjih dana. Ta kniga je dospupna u svim knjizarama i biblioteci SPC. Srecno!

Miro Markovic

24.12.2013. 16:10

@bgd - @Ruben. Ha, ha, ha, ha! Svaka cst tebi, pametni covece! Nasmejao si me do suza. Ziveo!

mio

23.12.2013. 19:26

Hvala "Novostima" sto je donela ovaj predivan prikaz iz slavne proslosti kraljevine Srbije. Hvala Bogu da vise ne moramo da citamo o Kumrovcu, Titu, KPJ, osam ofanziva i ostalih lazi. Okrenimo se nasim srpskim vrednostima, veri, kutluri i tradicionalnim vrednostima. Imamo mi nase, ne treba ban nista sa perversnog zapada.

Хиландарац

24.12.2013. 10:15

Να netu ima malo o arh.Danilu II. Možeš naći na www.hilandar.info i na nekim grčkim sajtovima i blogovima. A najbolje da prelistaš internet biblioteke i u pdf formatu nađeš publikacije o istoriji Hilandara i SPC.

баунти

13.03.2014. 22:25

Занимљиво је да се тек сада пише ов Данилу 2. и осталим јунацима српским из среднјег вијека (Војвода Новак Гребострек, итд.), а још 60*тих година прошлог вијека је написана књига ''копљем и мачем''... Нађите је у библиотеци и прочитајте јер носи у себи јако много података о збивањима из овог доба.