Kako se sve proslavljao dan Oslobođenja Beograda

S. J. Matić

19. 10. 2013. u 22:00

Jedinice JNA izvodile desant na Ratno ostrvo, a hiljade građana učestvovale u priredbama. Oslobodioci danas gotovo zaboravljeni

DAN oslobođenja Beograda. Gradski čelnici polažu cveće na groblje oslobodilaca. Ponekad "zaluta" i neko iz državnog vrha. Tu su obavezno predstavnici ambasada Rusije, Belorusije i Ukrajine. Obiđe se još nekoliko spomenika poginulim tokom Drugog svetskog rata, a uveče se upriliči svečana akademija u Sava centru ili Domu Vojske... Ovo je slika skromnog obeležavanja 20. oktobra poslednje decenije.

A nekada je u tom mesecu ceo grad danima bio na nogama slaveći oslobođenje od fašizma. Od pionira po školama, radnika u fabrikama, sportista, glumaca, pevača, pa do samog vrha vlasti - svi su bili uključeni u proslavu oslobođenja.

PRVA GODIŠNjICA

Glavni junaci prve godišnjice oslobođenja 1945. godine bili su vojnici Narodnooslobodilačke armije. Sa zapetim puškama još u sedam časova ujutru čekali su postrojeni u Bulevaru Crvene armije, danas Kralja Aleksandra, iako je vojna parada bila zakazana za 11 časova. U međuvremenu, u osam časova zagrmeli bi topovi i počeo je minut ćutanja za stradale. Saobraćaj bi stao, a i ljudi bi zastali tamo gde su se zatekli i tako bi odali poštu oslobodiocima.

Ispred Narodne skupštine montirana je tribina gde je sedeo Tito. Kada je Josip Broz glasno rekao "možete početi" krenuo je defile. Smenjivale su se pešadijske jedinice, za njima artiljerija koju su vukli traktori, pa tenkovi, a na kraju su nebom preleteli i avioni.

Naredne četiri decenije vlasti su gledale da se 20. oktobar proslavi što raznovrsnije i da okupi hiljade učesnika. Čini se da je bar pola grada učestvovalo u raznim priredbama, a druga polovina dolazila je da ih gleda. Po svim školama do kraja osamdesetih organizovane su priredbe. Nastupale su đačke folklorne grupe, recitovale se pesme.... Izviđači su sa teritorijalnom odbranom demonstrirali evakuaciju iz škola u slučaju bombardovanja.

DESANT NA OSTRVO

Otvarana je obavezno na praznik neka fabrika ili bar pogon, škola, sportska dvorana, dom zdravlja... Postavljao bi se i kamen temeljac za buduće građevine.

Za desetogodišnjicu oslobođenja izvedena je vojna vežba osvajanja leve obale Save i desant na Veliko ratno ostrvo. Treštalo je sve od rafala na Ušću, a zagrmela je i artiljerija, prvo sa kopna, a onda i sa rečnih ratnih brodova. Osvajanju Ratnog ostrva pripomogla je i avijacija "bombardovanjem", a na kraju su padobranci sleteli u zaleđinu neprijatelja. Ratno ostrvo je "oslobođeno", a celu akciju, prema izveštavanju novinara, sa Kalemegdana i njegovih padina posmatralo je oko 60.000 ljudi.

Za praznik oslobođenja glavnog grada organizovane su i radničke sportske igre, fudbalski, odbojkaški, stonoteniski turniri. Nekada i međunarodnog karaktera. Kao i biciklističke i atletske trke.

Na Trgu Marksa i Engelsa postavljano je veliko platno za gledanje filmova, nekada igranih, a češće dokumentarnih, kao što su "Krv slobode" ili "Razvoj Beograda".

OMLADINSKI MARŠEVI

Godine 1977. organizovan je veliki marš na kojem je učestvovalo 17.000 mladih, koji su iz deset krajeva grada, pevajući, koračali ka cilju na Kalemegdanu.

Početkom devedesetih proslava oslobođenja postala je dosta skromnija. Priredbe su organizovane samo u nekim školama, a s vremenom je i to iščezlo.

Danas su polaganje venaca oslobodiocima i svečana akademija sve što je ostalo od nekada višednevnog obeležavanja.

NAGRADA I DAN GRADA

DAN oslobođenja Beograda dugo se slavio i kao Dan grada, a onda su vlasti, 1997. godine, razdvojile te dve svetkovine. Dan grada se od tada slavio na Spasovdan, koji je prihvaćen i kao krsna slava srpske prestonice. Međutim, već 2002. godine i te dve svečanosti su razdvojene, pa se Dani grada Beograda sada obeležavaju od 16. do 19. aprila.

Punih 50 godina priznatim naučnicima i umetnicima grad je dodeljivao i prestižnu Oktobarsku nagradu, a od pre 11 godina ona se zove Nagrada grada Beograda i dodeljuje se u aprilu.

POGIBIJA BIRJUZOVA I TOLBUHINA

Proslava 20 godina od oslobođenja pripremana je temeljno, ali dan uoči nje na Avali se srušio avion u kojem je poginulo 18 sovjetskih oficira, koji su dolazili na proslavu, i članova posade. Stradali su i maršal Sergej Birjuzov i general pukovnik Vladimir Tolbuhin, narodni heroji, komandanti sovjetskih trupa koje su učestvovale u oslobađanju srpske prestonice. Proglašena je dvodnevna žalosta.

VRAČAR ODBIO DA SLAVI

VELIKI skandal izbio je 1994. godine kada je Opština Vračar, u kojoj je opozicija bila na vlasti, odbila da učestvuje u proslavi 50. godina od oslobođenja prestonice od nemačke okupacije. Povela se višemesečna javna polemika o partizanima, crvenoarmejcima...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (8)

Milan

19.10.2013. 23:39

U Socijalističkoj Jugoslaviji je postojalo manje demokratije ali je uređenost društva bila na zavidnom nivou!

SimaBgd

20.10.2013. 00:23

Kakvo "oslobođenje" takvi i "oslobodioci". Hiljade ljudi je platilo glavom želju "oslobodilaca" da se usele u Beograd. Pa onda partijski, ideološki, ovi i oni progoni.. Te 1945. godine Srbija i Beograd nisu oslobođeni, nego je umesto nemačkog diktatora na vlast došao drugi..za kojeg nije sigurno ni odakle je.

ZG

21.10.2013. 18:50

@SimaBgd - 'Sima Bgd, slažem se. Takva se situacija desila i u ZG '45-e!

Jugoslava Pravdic

20.10.2013. 02:27

Danas nema ni slobode, ni demokratije, ni posla, ni radnih mesta itd. Doduse, ima Karadjordjevica, za njih se pripremao raspad Juge. Pogotovo opozicija Vracara.

Dymitr Ogonowski

20.10.2013. 08:06

A ja sam roden 20 oktobra. Mislim da danas treba pevati protiv Zapada (Nemacke, SAD) i svih ih sluzavkama: "Rod prastari svi smo, a Goti mi nismo, Slavenstva smo drevnoga cest. Tko drukcije kaze, klevece i laze, Nasu ce osjetit' pest." a od sutra posle danasnjega svecanja poceti realnu borbu.

cro

20.10.2013. 21:26

Nigdje na ovoj fotografiji ne vidim četnike,pa zar i oni nisu bili antifašisti

ZG

21.10.2013. 18:51

Jna oslobodila BG??! Koja smijurija, da nije bilo Crvene Armije, jna ne bi vidjela BG još godinama!