U Aradu ostalo samo 800 Srba

Vukica STRUGAR

petak, 18. 10. 2013. u 07:34

У Араду остало само 800 Срба
U Aradu u zapadnoj Rumuniji nekada bilo većinsko srpsko stanovništvo. Srpska crkva iz 1702. najstarije zdanje. Deca uče srpski u KUD „Kolo“

U ARADU, gradu na obali Moriša u zapadnoj Rumuniji, Srbi su u prvoj polovini 18. veka bili većinsko stanovništvo. Danas spadaju u kategoriju „ostale nacionalnosti“. Među više od sto sedamdeset hiljada žitelja (Rumuna, Mađara, Roma i Nemaca) ovde živi oko 800 Srba...

Naših je malo, ali su naši tragovi svuda. U porti najstarijeg sačuvanog gradskog zdanja, srpskoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla iz 1702. godine, tek desetak, mahom starijih, okupi se na nedeljnoj službi. Čuvaju tako i sećanje na svog najslavnijeg pretka, Savu Tekeliju (1761-1842) koji počiva pod svodovima naše svetinje. Veliki dobrotvor i zadužbinar, doktor pravnih nauka, Tekelija je za stipendiranje srpskih studenata u Pešti osnovao zadužbinu „Tekelijanum“. Svu imovinu zaveštao je Matici srpskoj, čiji je bio doživotni predsednik.

U porti iste crkve sahranjena je i Eustahija Arsić, prva spisateljica novije srpske književnosti, prva žena član Matice srpske, mecena i dobrotvor. U zidu, kako Srbi kažu Tekelijine crkve, ugrađena je i nadgrobna ploča Save Arsića, nekadašnjeg gradonačelnika Arada.

Dug je i impresivan niz naših imena i ostvarenih dela, a danas u ovom istom gradu, srpska deca nemaju ni školu na maternjem jeziku:

PLEMIĆI TEKELIJE JUNAK bitke kod Sente, kapetan Jovan Popović (1667-1722) rodonačelnik je aradske plemićke porodice Tekelija. Za ratne zasluge unapređen je u čin oberkapetana i car Josif I dao mu je titulu plemstva, sa prediktom Tekelija. Bio je komandant srpskih graničara Pomoriške krajine. Sagradio je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u Aradu.

- To nije posledica nerazumevanja ili odsustva podrške rumunske države, koja nam više pomaže i češće nas se seća od matice. Ovo je posledica našeg nestajanja. Jednostavno, nemamo dece ni za jedno odeljenje - kaže Dragan Voštinar, potpredsednik Zajednice Srba u Rumuniji. - Po poslednjem popisu ima osamnaest hiljada i šesto Srba, što je četiri hiljade manje u odnosu na prethodni iz 2002. godine. U Aradskoj županiji postoji jedna škola za osnovce (do četvrtog razreda) sa šest đaka. U samom gradu nema škole, pa decu različitog uzrasta učimo maternjem jeziku pri kulturno-umetničkom društvu „Kolo“.

Naš sagovornik ističe da se to prvenstveno odnosi na decu iz mešovitih brakova, što je više od polovine ukupnog broja mališana koji, iako su rođeni u Rumuniji, žele da nauče srpski jezik. Za njih se jednom nedeljno organizuje učenje ćirilice, čitanja i pisanja...

- Gasi se naša mala zajednica. Ovde smo prošle godine imali šesnaest sahrana i dva krštenja - kaže sa tugom Voštinar.

Srbi s natalitetom u Aradu možda i gube bitku, ali se ne mire sa zaboravom. Neumorno nastoje da uz pomoć obeju država dostojno obeleže logor u kome je po zvaničnim podacima stradalo više od četiri hiljade Srba, civila i ratnih zarobljenika, tokom Prvog svetskog rata.

- Verujemo da ih je mnogo više tu ostavilo kosti, od beba u povoju do staraca. U Aradskoj tvrđavi nalazio se jedan od najzloglasnijih logora na tlu Austrugarske za Srbe iz Bosne i Hercegovine, Srema, Banata i Bačke. Na inicijativu naše zajednicu u Aradu, postignut je dogovor između Srbije i Rumunije da se na ovom stratištu podigne mala kapela: kao spomen, nažalost, pomalo zaboravljenim žrtvama...


UGLEDNI PRECI

LEKAR i književnik Jovan Stejić, Tekelijin savremenik, bio je potpredsednik Društva srpske slovesnosti, tvorac srpske medicinske terminologije i organizator građanske zdravstvene službe u Srbiji. Pravnik i gradski senator Gavra Janković nastavio je borbu za očuvanje crkveno-slovenskog jezika, a novosadskom Srpskom narodnom pozorištu ostavio u kuću u Aradu i pet jutara vinograda u obližnjem Đoroku.

Nešto mlađi, Milan Tabaković, arhitekta, sagradio je za četrdesetak crkvava, škola, bolnica, poslovnih i stambenih zgrada, pozorišta... na prostorima današnje Mađarske, Ukrajine, Rumunije, Slovačke i Srbije! Ipak, najviše je stvarao u rodnom Aradu: sagradio je monumentalno zdanje u srcu ovog grada, Katoličku crkvu, kao i Čanadsku palatu...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Emilian, Istoricar Keltskih Srba

18.10.2013. 08:38

Treba biti veoma obazriv kada se radi o "srbima" u drugim drzavama. Dobro je poznato da su sa novim osvajcima- Turcima, bugarski osvajaci bezali na sve strane. Bugare su u to doba Romani nazivali "srbi" , ali je znacenje bilo: divljaci ili divlji narod. Prema tome veliki broj tih divljaka je pobeglo u Rumuniji, Madjarskoj, Crnoj Gori, i Albaniji. Svi su oni govorili samo jedan jezik - ruski jezik koji su sa sobom preneli jos u 6 veku. Taj jezik mi danas nazivamo srpski jezik sa izvesnim promena.

Aleksandar69

18.10.2013. 11:10

@Emilian, Istoricar Keltskih Srba - Historičaru,da nemaš možda još jedan nick,koji koristiš pri komentarisanju?Ja mislim da imaš.A odaju Te slabo ili loše poznavanje gramatike i poznavanje odredjenih srpskih reči.Zatim koristiš tastaturu(istu) kao sa drugim nickom.I ponavljaš se brate mili,vrtiš iste ne buloze.Pališ raju ili si u mirovini sa viškom slobodnog vremena?I na kraju obično ne odgovaraš na primedbe baš kao sa drugim nickom.

Omar tuzlanski, historicar bosanskih emirata

18.10.2013. 11:52

@Emilian, Istoricar Keltskih Srba - Zahvaljujem se web redakciji sto svaki put napisete neki clanak o nasoj lepoj istoriji pustite i komentare ovog iskomleksiranog i isfrustriranog tinejdzera iz Tuzle gde on kompletnom nasem narodu objasni u par recinica kako "nismo postojali do 20. veka", "kako mi procamo ruski", "kako nam ime znaci divlji narod", "kako svi nasi manastiri zajedno sa Nemanjicima su bugarski", "kako nas treba svesti u beogradski pasaluk ili nas proterati u Rusiju" itd, itd... A mene? Samo cenzurisite, super ste!