Kruševac: Potekla je Uroševa voda

KRUŠEVLjANIN Miomir Božilović, vlasnik građevinske firme "Vlasinac Igda" je iz svog džepa platio rekonstrukciju vredne česme, poznatije kao "Uroševe", u centru grada i sam organizovao i neimarske radove. Tako je jedna od pet srednjovekovnih česama, odakle su se vodom stari Kruševljani snabdevali još u vreme kneza Lazara, praktično sačuvana od dalje propasti, jer bila je potpuno zarasla u korov i poplavljena.

U Gradskoj upravi najavljuju da će "Uroševu česmu" uvrstiti u zvaničnu turističku ponudu grada, koji kao srednjovekovna prestonica ima više obeležja iz tog perioda. Blizina Arheološkog parka Lazarica, odakle je srpska vojska krenula u Kosovski boj 1389. godine, dodatno podiže vrednost rekonstruisanom nasleđu. Božilović priča da je bio motivisan isključivo željom da stavi tačku na ruiniranje vrednog kulturnog i istorijskog nasleđa. O visini investicije ne želi da govori, ali kako nezvanično saznajemo, uložio je više desetina hiljada evra.

- To je bila odluka moje porodice, želeli smo da na ovaj način ulepšamo Kruševac, a po prvim reakcijama vidimo da smo uspeli - priča Miomir Božilović. - Za sve radove bilo je potrebno 28 radnih dana. Prvo smo pročistili kanal, sanirali plato i zidove i uredili prilaz. Držali smo se projekta rekonstrukcije.

- Sada ćemo ceo kompleks uvrstititi u zvaničnu turističku ponudu grada - napominje gradonačelnik. - Najvažnije je da se probudi svest kod naših sugrađana da nasleđe moramo da očuvamo.

Kruševac ima pet starih česama u nizu od dva kilometra, duž Ulice cara Lazara i Jug Bogdanove, a veruje se da su sve one snabdevale vodom srednjovekovni Kruševac. Narodni muzej, koji je formalno staratelj česama, već godinama pokušava da sanira česme, koje su u međuvremenu pretvorene u deponije i lokalne "perionice" za tepihe. Stepen oštećenja je bio najveći upravo kod "Uroševe", dok je "Lazareva" (Velika česma) bila redovno na meti vandala, čak i nakon što su 1973. godine uz nju pronađeni ostaci turskog hamama.

VIZANTIJSKI ELEMENTI

STRUČNjACI napominju da je arhitektura kruševačkih česama jednostavna, ali da je po značaju i lepoti neprocenjiva jer između ostalog ima vizantijske i romanske elemente. Skoro sve česme su pravougaone osnove i ravnog krova.

- Pretpostavlja se da su Velika i Mala česma iz istog vremena, Lazarička im je slična, ali, možda kasnijeg datuma, dok je Jug Bogdanova (Zulina) takođe iz kasnijeg doba - napominje hroničar Slobodan Simonović. - Česma Dobra voda sa turskim zapisom slična je česmi u Beloj vodi.