U srcu Fira pevaju Bože pravde

Milena Markovć

20. 08. 2013. u 21:30

У срцу Фира певају Боже правде
Reporteri Novosti putevima stradanja i slave srpske vojske (3): Susret sa Srbima islamske vere u Albaniji. Verni korenima i otadžbini. Deca uče srpski i ćirilicu

S JEDNE strane, srpska trobojka. S druge, albanska državna zastava. Trobojka je s leve strane.

- To je... bliže srcu - kaže Ekrem Duljević, predsednik „Jedinstva“, udruženja Srba u Albaniji.

Čeka nas više od tri sata na kapiji grada.

- Mislio sam da ste se izgubili - kaže uz osmeh.

A nama vreme iscurilo u Draču. U luci u kojoj smo tragali za bilo kakvim belegom koji bi posvedočio o transportima iznemogle srpske vojske i naroda. Iz ove luke, krenuli su „sumarenima“ prema Krfu, ostrvu nade, preživeli mučenici. Ispraćali smo brodove. Nigde danas u Draču nema ni znaka o putu stradanja srpske vojske.

- Ovde, u Firu ćete se začuditi, koliko tih tragova ima. A i kako ih mi čuvamo - govori Duljević i kao da želi da nas u to uveri u hodu izgovara stih: „Niko ne zna šta su muke teške, dok ne pređe Albaniju peške...“

Ovo je Fir. U centru ispred „Jedinstva“ čeka nas dvadesetak ljudi. Možda i više, ne brojimo. Svi žele da nas pozdrave. Požele dobrodošlicu. Na srpskom.

ČUVARI PESME U DVORIŠTU, gde se više od veka savija loza Duljevića, stari Ismet, kada je isplakao tugu za otadžbinom, zapevao je nama nepoznatu pesmu: „Šestog maja u proleće, srpska lađa na put kreće. Sveti Đurđe lađu praća, da spas nađu naša braća“...
Posle prvog stiha Ismetu se pridružila i njegova Sulka. Potom, sinovi i unuci. A najstarija snaha Duljevića, Suzana, izdanak srpske loze u Firu, grlila je svekrvu.

Pitamo ganuti: čime smo zaslužili ovakvu čast?

- Kako čime? Dolazite iz naše lepe Srbije, otadžbine naše - odgovaraju.

Grad je u samom srcu Albanije. U trouglu između Drača, Tirane i Valone. Mesto u kome potomci Srba, ali islamske vere, čuvaju korene. Tradiciju i uspomene na put srpske vojske u golgoti i slavi. Uče decu srpskom jeziku i pismu, kao što su njih učili dedovi i očevi. Za njih je ova misija - amanet. Za nas, čudo! Daleko je Fir od Srbije. Više od devet sati puta! Hiljadu i više kilometara.

- Ništa nije daleko, što je duši blizu - kažu nam. Potom, teku priče. Govore nastavnici srpskog jezika. Govore đaci, studenti. O školi, srpskoj, koja živi pune tri godine. U kojoj je dnevno i po pedesetoro đaka različitog uzrasta. Uče, pišu i pevaju na srpskom. Neki od njih, pre nego što je ova škola zaživela, nisu znali ni jednu jedinu reč na jeziku predaka. Ponosni su, kažu nam da su s njima, u klupama i albanski vršnjaci.

- Tako mi čuvamo otadžbinski zavet - govore nam. - A da nije bilo lako, nije. Bilo je i batina da odustanemo. Pretukli su Ekrema, jednom, neki što su došli sa Kosova. Pretukli nastavnika Kozmu Dimu. Oprostili smo im. Nismo želeli zlo.

- Nastavnik Kozma Dimo posle objašnjava kako se počinje prva lekcija iz jezika kojim on, rođen u Firu, govori i piše „otkad zna za sebe“.

- Kažem deci: napišite „l“ na albanskom. Dodajte, ispod, albansko „h“. Povucite crtu na tom slovu gore... Eto, dobili ste ćirilično „đ“. Sad, polako, pišite svoje ime ćirilicom... Od imena se počinje.

Prepliću se osećanja i pitanje: zna li Srbija za ove dragocene čuvare. Karaule jezika i pisma, ovde, gde nije lako da se kaže: „Srbin sam i to ostajem!“

Nismo ni primetili da je noć odavno smenila dan u Firu. Vreme je da se potraži prenoćište.

- Bogami, vi ćete noćiti u našim kućama. Večerati... A sutra, da doručkujemo. Sutra ćemo zajedno na put. Do živog svedoka srpskog stradanja - odlučan je Ekrem Duljević.

Nije se imalo kud. U Duljevićima, na koji kilometar od centra Fira, ponovo doček u njihovoj porodičnoj kući. U gostinskoj sobi, petorica braće Duljevića okupili žene i decu. Pet žena i petnaestoro dece, stajali su dok smo ulazili. Dočekuju nas kao najbližu rodbinu. Lepa deca Duljevića, na srpskom govore koliko ko ima godina, u koju školu ide.

SRBIJA, OTADžBINA DEVETORO dece Srba u Firu ove godine će na studije u Beograd. Na Pravni i Fakultet političkih nauka.
- Tamo, odakle su naši stari odlazili, neka se oni vraćaju. Pa, kada se vrate da održe ovo što smo mi sačuvali. Zavet je našoj deci da i njihovi potomci znaju ko smo i odakle smo - kaže Ekrem Duljević.

Mi smo seli, oni su još dugo stajali. Običaj je valjda, da se dvore gosti.

Potom su pred nas izneli sve najlepše što su imali, a kada su se povukli, cela kuća Ekremova, velika i svetla, ekipi „Novosti“ bila je na raspolaganju. Njegova porodica rasporedila se na konak kod braće. Svaki od njih ima svoj dom. Roditelji, Ismet i Sulka - svoj. Njihovi stari, davno su ovde stigli iz Raške. A oni bi voleli da jednom, pre sudnjega dana, kažu, zagrle stari kraj.

Ko da zaspi posle ovakvih emocija? Zagrejale bi, ovde, i najhladnija srca.

Pogled prema vitrini sa knjigama. Jedan naslov izdvajamo: „Put golgote i slave srpske vojske od 1914. do 1918“. Pitamo se, koliko domova u Srbiji ima ovo sećanje na našu herojsku prošlost? Iznad polica, na kojima su i đački udžbenici na srpskom, uramljene su fotografije aktuelnog predsednika Srbije, premijera i ministra spoljnih poslova. Srpski barjak, grb i u plišu minijaturna sablja od zlata, dar ovoj kući od potomaka starih ratnika.

Ne spavamo, samo slušamo tišinu koja sipi do jutra. A ujutro, adrenalin je na gornjoj granici. U dvorištu, pod vinovom lozom Duljevića, stajala su njihova deca, sa rukom na levoj strani.

Trenutak dok izlazimo iz kuće... Iz malenih grla, snažno je provalilo „Bože pravde“! Roditelji Duljevića stajali su pored unuka. Stari Ismet i njegova Sulka, posle himne, posedali su. Ismet je plakao. Tuga se prelila i na decu.

- Pozdravite našu Srbiju - govorio je Ismet, jecajući.

Bolan rastanak je potrajao. Uputili smo se u porodicu starog Grka, koji pamti srpske zbegove u Firu.

(Nastaviće se

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (30)

Miro Markovic

20.08.2013. 22:09

Divim se lepoti reci, recenica, i slikovitom kazivanju o utuscima u Firu. Svaka ti cast, Milena Markovic! Lako je biti Srbin u Srbiji, ali je tesko biti i ostati Srbin u svetu, gde se govori drugim jezicima, gde vladaju druge vere i druga politicka i kuluroloska vrednovanja. Ponosim se ovim Srbima iz fira, iako su muslimanske veroispovesti. Veru promenili, jer su na to naterani, ali znaju da su Srbi i to je za mene dovoljno da ih volim i postuje kao ljude. Ziveli na nogaja ljeta

Sefer

21.08.2013. 11:41

@Miro Markovic - To se zove tolerancija,usred albanije srpski jezik i srpske zastava,zamislite da usred kraljeva,kragujevca ili negde usred srbije sa vijori albanska zastava...pa vi srbi,naterali bi sve albance otuda.Ali neka mi znamo kakve(divlje)komsije imamo pa zato uvek spremno vas cekamo na granici.

Masu

21.08.2013. 12:35

@Miro Markovic - Sefere,ne laprdaj bez osnova!Ovo mjesto se nalazi u Albaniji,medju pravim Albancima,koji su normalni i gostoprimljivi ljudi i svoji na svome.I to su uglavnom u centralnoj i juznoj Albaniji takvi.A ne o vama, necivilizovanim arbanasima, brdjanima,koji su navikli da upadaju i da otimaju tudje,pa ste tako zavrsili na Kosmetu.Sto se tice isticanja zastave,albanska se uvijek istice u albanskim selima u Srbiji i oko toga se ne pravi problem.Problem je bio kada se npr. podigao spomenik teroristima.

Еро с оног свијета

21.08.2013. 12:55

@Miro Markovic - Сефере, Доћи ће дан када ћемо вас ми цекати али код Призрена и Ђаковице, а можда вас до тада усвоји и злочиначка Америка.

Doktor

22.08.2013. 07:03

@Miro Markovic - Nemozes poredit tako jer ovi srbi u albaniji su islamske vere i uklapju se sa albancima po religiji. Mogla bi i albanska zastava da bude negde u srbiji kada bi ti albanci bili pravoslavci. Drugacije nemoze delimo se razumemo i vrstamo po religiji.

Ivana

20.08.2013. 22:10

Suze podjose same od sebe. Hvala Novostima i ovim divnim ljudima koji daleko od nasih ociju cuvaju i neguju sve srpsko. Vi ste onaj tracak nade koji greje dusu i srce.

aca

20.08.2013. 22:40

Stvarno prvi put cujem za nase srbe u albaniji..stegne se coveku nesto u grudima kad procita ovako nesto jer ocigledno je da su se asimilovali sa lokalnim stanovnistvom cim su primilo islam verovatno da bi preziveli a opet sa druge strane pate za maticom..ostajte svoji na svome..voli vas srbija

Doktor

22.08.2013. 06:16

@aca - I ja prvi put cujem da postoje srbi islamske veroispovesti i pitam se sto se sad nevrate svojoj vjeri ako su na islam primorani bili i dali bi se ikad opet pravoslavlju vratili. Bojim se da poverujem da su oni isti srbi kao mi zbog one izreke i recenice iz Andricevog dela Na Drini cuprija koja kaze Nema veceg Turcina od poturcena Srbina. Zelim svakom dobro pa i njima.

muki

22.08.2013. 12:17

@aca - ma oni nisu srbi ljudi oni su iz novog pazara pa prije 100 godina potjerani od srbske vojske pa su krenuli bjegstvo za tursku pa ostali da zive u albaniji oni su u stari bosnjaci ali posto sandjak u sastav srbiji oni kazu da su srbi uz nadi da dobijaju neku pomoc iz srbije to je jedini razlog ljudi drugo sve je laz i prava farsa

zoki

20.08.2013. 23:53

Koliko emocija! Ovo je stvarno da se covek najezi...I divno i dirljivo....ali i tuzno... O ovome se nista u Srbiji ne zna i ne pise. Dragi ljudi, svaka vam cast!

mlbrnsrb

21.08.2013. 00:46

Skadar na Bojani nekada sediste Srpskog sjaja i ponosa, nadzivece Srpski narod svu muku.

Da se zna

21.08.2013. 01:09

Srbi nisu plovili sumarenima. Sumaren je iskrivljen naziv za nemačku podmornicu. Srbi su strahovali od sumarena jer su potapali brodove sa srpskim mučenicima. To znaju Srbi u Srbiji, jer imaju i knjige o Prvom svetskom ratu i pretke koji su u njima učestvovali. Sećanja na srpsku golgotu zatirali su Tito i komunisti koji su sklapali savez sa Enver Hodžom i dovodili šiptare u Srbiju, Knjiga koju je novinar video doneta je iz Srbije. U Albaniji se takve ne štampaju

MilanBg

21.08.2013. 01:47

"DEVETORO dece Srba u Firu ove godine će na studije u Beograd. " Ovaj deo mi se najvise dopada! Dobrodosli dragi nasi, dobro se vratili svojoj domovini

tuzlak

21.08.2013. 12:10

@MilanBg - Slazem se da je dobra vijest sto ce ta djeca studirati u beogradu ali se pitam kako ce se na tu djecu gledati kada kazu kako se zovu a pogotovo odakle dolaze

vuk

21.08.2013. 13:27

@MilanBg - Gledaće ih kao Srbe islamske veroispovesti kao i sve one koji su se tako osećali-istorija to potvrđuje a što se ti osećaš kao Bošnjak nekoliko godina niko ti ne zavidi i nebi trebalo da ikom smeta ali samo u slučajevima istorijske pohlepe prema prema srpskom kulturnom nasleđu (od Kulina Bana pa nadalje)...

tuzlak

21.08.2013. 15:35

@MilanBg - ne razumijem kakve veze ima Ban Kulin sa srbijom kad se dobro zna ko je bio i sta je radio

вук

21.08.2013. 18:58

@MilanBg - Читај ба, читај и не позивај се у непознатом....

Zapazanje

21.08.2013. 07:47

A Bosnjaci naciju i jezik napravise sebi samo da se odreknu svog Srpskog porijekla. I jos nikoga na ovom bijelom svijetu ne negiraji i ne vole toliko toliko koliko nje vole Srbe. O ovim ljudima hrabrim ljudima treba da se pise i da se stalno trubi i da ih se pomaze i da im se sva paznja poklanja.

tuzlak

21.08.2013. 12:07

@Zapazanje - Dobro si zapazio, samo isti taj bosanski jezik ce da se uci u skolama po srbiji

tuzlak

21.08.2013. 15:34

@Zapazanje - prijatelju ja sam bosanac kao i svi oni koji zive u BiH stoga i pricam bosanski jezik

Спасоје

21.08.2013. 17:41

@Zapazanje - Бошњачки,или искривљена варијанта Српског језика,коју користе људи насељени у руралним пределима,Босне,Црне горе,Хрватске.и сви направише чудо од језика.А слависти се крсте,моле,клањају и чуде се,још колико ће се "језика"правити од Српског?

Спасоје

21.08.2013. 17:43

@Zapazanje - Причаш босански језик на Српском.Еј, бјежи ба отале.

Милош

30.04.2016. 12:34

@Zapazanje - Значи да ја који живим у Шумадији причам шумадински а мој пријатељ који живи у Војводини прича војвођански? Да ли Барак Обама прича амерички?

Borivoje

21.08.2013. 10:54

Do suza me je dirnula ova priča koja treba da nauči našu decu kako se čuva otadžbina a ne da razbijaju glave na utakmicama i mašu zastavama kao lepezama. Poruka takozvanim navijačima i političarima da je lako je biti Srbin u Beogradu budi u Albaniji Srbin sa ponosom kao naša braća koja koja sanjaju svoju domovinu i čuvaju u srcu.Bog im pomogao i svako dobro dao.